Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

GLAVAŠ POBEGAO NAKON ŠTO JE OSUĐEN NA DESET GODINA

Osuđeni hrvatski političar pobegao je u Bosnu i time izazvao političke sukobe.
By IWPR ICTY
Nakon što je na hrvatskom suđenju najvišeg ranga proglašen krivim, glavni optuženik za zločine počinjene nad Srbima pobegao je u Bosnu, ostavljajući za sobom hrvatske političare da se o toj presudi prepiru uoči lokalnih izbora koji će biti održani ovog vikenda.



Saborskom zastupniku Branimiru Glavašu – prvom hrvatskom visokom zvaničniku koji je osuđen za ratne zločine – izrečena je 8. maja pred zagrebačkim Okružnim sudom zatvorska kazna u trajanju od deset godina, a zbog mučenja i ubijanja Srba u istočnohrvatskom gradu Osijeku potkraj 1991.



Glavaš, koji je u prvim mesecima hrvatskog rata za nezavisnost (1991-95.) komandovao odbranom grada, nije bio u obavezi da prisustvuje izricanju presude.



Specijalna komisija hrvatskog parlamenta ukinula je 11. maja Glavašu poslanički imunitet „da bi mogao biti upućen u pritvor“. Međutim, osuđenik je, pre no što je pritvoren, pobegao u susednu Bosnu.



Suđenje Glavašu je počelo 2007. u Osijeku, a kasnije je premešteno u Zagreb.



Protiv njega su po jedinstvenoj optužnici vođene dve istrage. U jednom su slučaju žrtve bile mučene i ubijane u garaži opštinske zgrade u Osijeku, dok je u drugom osmoro ljudi, nakon što im je preko ustiju zalepljena lepljiva traka, bilo streljano na obali Drave.



Još petoro okrivljenika, koji su bili optuženi za iste zločine, proglašeni su prošle sedmice krivima i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od pet do sedam godina.



Tokom sudskog postupka Glavaš je negirao bilo kakvu krivicu, a u više je navrata štrajkovao glađu u znak protesta protiv pritvaranja i suđenja. Za optužbe je sve vreme tvrdio da su politički motivisane i podstaknute od strane vladajuće konzervativne stranke – Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).



Glavaš je bio jedan od osnivača HDZ-a, ali je iz te političke partije izbačen 2005. godine, nakon što se sukobio sa hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom koji se opredelio za proevropsku politiku. Posle toga, Glavaš je osnovao uspešnu regionalnu partiju – Hrvatski demokratski savez Slavonije i Baranje (HDSSB).



U pregrejanoj atmosferi koja vlada u poslednjoj sedmici uoči lokalnih izbora, Socijaldemokratska partija (SDP) Zorana Milanovića optužila je HDZ da je uticao na presudu sa ciljem prikupljanja internih poena.



Sanader je to odlučno negirao, uzvraćajući tvrdnjom da Milanović uoči izbora želi „da skrene ljudima pažnju“ sa političkih pitanja.



„Ni HDZ, ni ja, ni vlada nismo uticali [na sudstvo], niti ćemo ikada uticati, jer to u Hrvatskoj nije moguće“, kazao je Sanader, pozivajući se na odvojenost sudske vlasti od izvršne.



Međutim, premijer je istovremeno priznao da se „izricanjem presude [u slučaju] Branimira Glavaša nekoliko dana uoči lokalnih izbora [zakazanih za 17. maj], sudstvo uključilo u izbornu kampanju.“



Vodeće hrvatske sudije su odmah reagovale, a predsednik Udruženja hrvatskih sudija, Đuro Sassa, odgovorio je na sledeći način: „Sud i sudije ne učestvuju u izbornoj kampanji i oni ne donose presude u prilog ili protiv bilo koje političke opcije.



„Svako ko smatra da se presude izriču u korist nekih učesnika u političkoj borbi greši, pa tako i premijer Sanader.“



Predsednik Vrhovnog suda, Branko Hrvatin, bio je još oštriji.



„Izjavu Predsjednika Vlade Republike Hrvatske kojom se želi dovesti u vezu, sam konkretni sudski postupak kroz vrijeme donošenja odluke o njemu, a posebice spominjući pri tome težinu odluke – s utjecajem neke političke stranke, odnosno protiv neke političke stranke, pa i izvršne vlasti, cijenim neprimjerenom izjavom“, kazao je Hrvatin u zvaničnom saopštenju za medije 11. maja.



„Sa tom izjavom je prijeđena granica koje se u odnosu na sudstvo i njegovu neovisnost ne sme prijeći. Suci i njihove odluke ne služe niti zastupaju bilo koga – oni zastupaju zakon.“



Umešao se čak i hrvatski predsednik Stjepan Mesić, koji je za medije rekao da je Sanaderova izjava „ipak malo pretvrda . . . kada je u pitanju sudstvo“.



Međutim, dodao je i da se ne može reći da je premijer uticao na odluku sudije, pošto je presuda već izrečena.



Prepirka je samo pojačala gnev zbog presude među konzervativcima i nacionalistima, koji predstavljaju tradicionalno snažan izborni blok.



Hrvati se sporo suočavaju sa svojim učešćem u zločinima počinjenim nad Srbima, koji su uglavnom doživljeni kao vinovnici rata, a političari uoči izbora često pribegavaju populističkoj i nacionalističkoj retorici, odnosno mitologizaciji sukoba u cilju prikupljanja glasova.



Bivši ministar unutrašnjih poslova i sadašnji lider osiječkog udruženja ratnih veterana, Ivan Vekić, izjavio je da će veterani – u znak protesta zbog presude – organizovati demonstracije i praktikovati druge oblike građanske neposlušnosti.



„Samo Sveti Ante će nas otjerati s tog trga, a ne hrvatska vlada ili policija“, kazao je Vekić povodom plana o okupljanju ispred zgrade vlade na Markovom trgu, gde je održavanje skupova zakonom zabranjeno.



U međuvremenu je predsednik Glavaševog HDSSB-a, Vladimir Šišljagić, izjavio da dan izricanja presude predstavlja „uvredu i poniženje za branitelje iz Osijeka, kao i cijele Hrvatske“.



„Danas su oni koji su svoje živote dali za obranu Osijeka umrli po drugi put.“



Šišljagić je jedini glasao protiv skidanja imuniteta Glavašu, a sada je izjavio i da strahuje za bezbednost tog političara.



„Netko bi ga mogao likvidirati, ne isključujem fizičku ugrozenost“, kazao je Šišljagić na konferenciji za štampu.



Nakon što su hrvatske vlasti izdale najpre lokalnu, a onda i međunarodnu poternicu, policija je 13. maja Glavaša uhvatila u Bosni i predala ga bosanskom državnom tužiocu, koji ga je privremeno zadržao u pritvoru.



Glavaš je bosanskog porekla, a prošle godine je dobio i tamošnje državljanstvo – pa ne može biti poslat u Hrvatsku, pošto ove dve zemlje nemaju sporazum o ekstradiciji. Stoga se očekivalo da će on brzo biti pušten.



No, protivno očekivanjima da će on izaći na slobodu i da će mu biti dozvoljeno da živi u Bosni, jedan bosanski sudija je 14. maja načinio neočekivan korak time što je odobrio zahtev glavnog bosanskog tužioca i naredio da se Glavašu izrekne mera pritvora u trajanju od 40 dana, tokom kojih će lokalnim vlastima biti pružena prilika da razmotre zakonske mogućnosti.



Predstavnica za štampu bosanskog suda izjavila je da je ta odluka doneta u skladu sa procenom da je Glavaševo uzimanje bosanskog državljanstva predstavljalo svestan pokušaj manipulacije zakonima i izbegavanje hrvatskih zakona.



Ovakav zaokret bi u slučaju Glavaš mogao dovesti do napretka u vezi sa ključnom slabošću sudskog sistema u čitavom regionu.



U prećutnom sporazumu da ne otvaraju ponovo ratne rane, većina zemalja bivše Jugoslavije se do sada uzdržavala od potpisivanja sporazuma o uzajamnoj ekstradiciji, pa je nekolicina bosanskih, hrvatskih i srbijanskih osuđenika za ratne zločine najvišeg ranga – kao i više desetina „običnih“ kriminalaca – već iskoristilo rupu u zakonu kako bi izbegli hapšenje i pritvor.



No, pošto se te zemlje kreću ka članstvu u Evropskoj Uniji, Brisel na njihovu spremnost da pred sud izvedu osumnjičene ratne zločince sve više gleda kao na meru njihove podobnosti za pridruživanje Uniji, pri čemu slučajevi najvišeg ranga – poput Glavaševog – predstavljaju test, i to takav da Zagreb i Sarajevo ne mogu sebi dozvoliti da ga ne polože.



Bosanski ministar unutrašnjih poslova, Tarik Sadović, priznao je ove sedmice da slučaj Glavaš nije doneo ništa dobro ni Bosni ni Hrvatskoj.



„Takve stvari su neprihvatljive i Bosna bi trebalo da ih reši putem bilateralnih sporazuma sa Hrvatskom, Srbijom i Crnom Gorom“, izjavio je Sadović za bosanske medije.



U intervjuu koji je uoči poslednjeg hapšenja dao za bosanski list Dnevni avaz, Glavaš je ponovo naglasio da je nevin i da je presuda koja mu je izrečena zapravo rezultat „političke direktive“ koju je izdao Sanader.



„U ovom režiranom političkom procesu, neviđenom čak i u najmračnijim danima komunizma, moja kazna je bila unapred poznata bez obzira na činjenice koje govore nešto sasvim drugo“, kazao je Glavaš.



„Sada, pošto sam bosanski državljanin, nemam ništa protiv toga da moj slučaj bude prosleđen Bosni, pošto mi može suditi nezavisan bosanski sud.



„To je najbolji dokaz i potvrda da ja ne pokušavam da izbjegnem pravično suđenje, već da [pravično suđenje] u mom slučaju nije moguće u mojoj zemlji.“



Goran Jungvirth je obučeni novinar IWPR-a iz Zagreba.