GEORGIEVSKI PREZIVEO IZBORNI TEST
Makedonska udruzena opozicija nije uspela da izdejstvuje preuranjene parlamentarne izbore.
GEORGIEVSKI PREZIVEO IZBORNI TEST
Makedonska udruzena opozicija nije uspela da izdejstvuje preuranjene parlamentarne izbore.
Izgleda da je predsednik makedonske vlade, Ljubco Georgievski, polozio odlucujuci i efikasan test na lokalnim izborima odrzanim 10. septembra.
Nakon smusenog i sporadicnog glasanja, na osnovu rezultata objavljenih u provladinom dnevnom listu “Nova Makedonija”, 14. septembra, vodila se mrtva trka izmedju udruzene opozicije i vlade. Na osnovu prebrojanih glasova iz 122, od ukupno 123 opstine, vodeca koalicija je osigurala 343.891 glas, u poredjenju sa opozicijom koja je dobila 338.026 glasova, kaze se u ovom listu. Opozicija je, medjutim, izuzetno dobro prosla u glavnom gradu, Skopju.
Od samog pocetka, opozicija je nastojala da lokalne izbore predstavi kao nacionalni referendum koji ce odluciti o vladinoj popularnosti. Mada se u pocetku protivio ovom izazovu, Georgievski je na kraju obecao da ce podneti ostavku i sazvati prevremene parlamentarne izbore, ukoliko njegovi protivnici pobede sa cistih 10 odsto glasova vise.
Drzavna izborna komisija, DIK potvrdila je 14. septembra da su sve opstinske izborne komisije OIK podnele svoje rezultate prvog kruga glasanja, sa izuzetkom Vilolita, Brvenice i Debra, gde je zbog nasilja i neregularnosti moralo da dodje do zatvaranja glasackih mesta na dan izbora. Repriza izbora u ovim oblastima planirana je za 24. septembar.
Sastavljanje krajnjih rezultata bilo je otezano time sto je DIK veoma strogo protumacila svoj mandat, na osnovu koga se svaki OIK smatra odgovornim za objavljivanje svakog opstinskog zbira glasova. Ovim je na samom pocetku prouzrokovna velika zabuna, jer su razne politicke partije pocele da daju svoje verzije izbornih rezultata.
Udruzena opozicija na celu sa Socijaldemokratskom partijom Makedonije, SDSM, tvrdila je da je sebi obezbedila dragocenih 10 posto i da ce od Georgievskog traziti da odrzi rec. Vladina koalicija u sastavu VMRO-DPMNE, Demokratske alternative, DA, i Demokratske partije Albanaca, DPA - insistirala je na tome da nece biti prevremenih izbora, jer opozicija ne ispunjava uslov koji im je dat.
Izgleda da su u korenu ovih vrlo razlicitih interpretacija bili rezultati glasanja u makedonskom glavnom gradu, Skopju, gde su glasaci 10. septembra morali da izaberu gradsko vece, kao i da glasaju za lokalne predstavnike u svakoj od pet opstina u okviru glavnog grada. Opozicija je brojala rezultate oba glasanja, dok je vlada istakla rezultate samo jednog od njih.
Na osnovu makedonskog izbornog zakona, clanovi gradskog veca biraju se sistemom srazmernog predstavnistva posle prvog kruga. Medjutim, o gradonacelniku se odlucuje na osnovu vecine glasova. Izbori obicno udju u odlucujuci drugi krug u kome mogu da se takmice svi kandidati sa 10 odsto glasova ili vise od toga.
Od ukupno 123 opstine u kojima je izvrseno brojanje glasova, 53 gradonacelnika izabrana su u prvom krugu. Udruzena opozicija pobedila je u 24 izborne jedinice, a vladina koalicija u 16. U Skopju, opozicioni kandidat na duznosti, Risto Penov, pobedio je sa nesto vise od 64 odsto glasova. Njegov glavni protivnik, Ljupco Kikolovski Fufo, mada je nakljonjen vladajucoj VMRO DPMNE i DA, na izbore je izasao kao nezavisni kandidat. On je sebi obezbedio svega 22,45 odsto glasova.
Sedamdeset gradonacelnickih izbora uci ce u drugi krug 24. septembra.
Sto se tice oblasti naseljenih albanskim stanovnistvom, DPA je pobedila u 12 izbornih jedninca, dok je protivnicka Partija za demokratski prosperitet, PDP, osigurala samo jednu pobedu. Nasilje i neregularnosti koje su remetile glasanje 10. septembra, uglavnom su se dogodili u oblastima naseljenim albanskim stanovnistvom. Medjutim, cak i u Skopju je gotovo 11 posto glasova proglaseno nevazecim.
DPA I PDP optuzili su jedni druge za organizovanje i potpirivanje nemira. Medjutim, gotovo da ne postoje nikakve informacije o prirodi svakog pojedinacnog incidenta. Neki posmatraci veruju da su mnogi sukobi izazvani svadjama licne prirode i frustracijom glasaca.
Ipak, PDP, koja tvrdi da su njeni glasaci bili zrtve organizovanih zastrasivanja, bojkotovace kako ponavljanje, tako i drugi krug glasanja.
Posto PDP ispada iz trke, DPA, clanica vodece koalicije, trebalo bi da postigne dobre rezultate u oblastima naseljenim albanskim stanovnistvom, sto bi samo moglo da ojaca krajnju poziciju administracije Georgievskog posle 24. septembra.
Mada su medjunarodni posmatraci izbora izrazili zabrinutost zbog nereglarnosti, nasilja i velikog broja nevazecih glasova, OSCE je dao izjavu da su su izbori uglavnom bili slobodni i fer. Medjutim, medjunarodna zajednica je naglasila da treba sve preduzeti kako se se isti problemi ne bi ponovili u toku drugog kruga glasanja, 24. septembra.
Karina Johansen se trenutno bavi naucno istrazivackim radom u Skopju.
