Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Generalovo svedocenje je 'vrlo korisno', kaze Milosevic

Dan 210
By IWPR ICTY
Milosevic smatra da je svedocanstvo penzonisanog generala JNA i generala
hrvatske Vojske Imre Agotica bilo “vrlo korisno.” Milosevic, koji se
uglavnom pristojno odnosio prema ovom svedoku, je bio vrlo zadovoljan
kada je cuo njegovo misljenje da Srbija nije preko JNA ratovala u Hrvatskoj.
General Agotic je potvrdio da je o prekidima vatre pregovarao samo sa JNA,
i zakljucio je da drugi trebaju da dokazu da je Srbija ucestvovala u ratu.
Optuzeni se takodje obradovao kada se svedok delomicno slozio da cuvena
linija Karlobag-Karlovac-Virovitica nije nuzno bila granica zamisljene Velike
Srbije, nego je odrazavala zelju JNA da sacuva Jugoslaviju, svedenu na te
granice.

General je svedocio o posrbljavanju JNA, i o tome kako je Armija stala na
stranu Srba. On je jos 1989 godine izrazio zabrinutost ovime svom
pretpostavljenom, sekretaru za narodnu odbranu Veljku Kadijevicu.
“Smatrao sam da bi JNA mogla da igra mnogo znacajniju i efikasniju ulogu
u sprecavanju sukoba, i to je mogla da ucini da nije stala ni na ciju stranu, da
je trazila mirno rjesenje.” [prevodi su dvostruki, sa srpskog/hrvatskog na
engleski, pa ponovo na s-h, prim.prev.] Kadijevic nije odgovorio, a JNA je
stala na stranu Srba, rekao je svedok. U martu 1991, Agotic (koji je u to
vreme imao cin pukovnika) je bio marginalizovan. Dao je ostavku u julu,
posle napada na Sloveniju, i ponudio je svoje usluge Franji Tudjmanu,
predsedniku Hrvatske.

General Blagoje Adzic, nacelnik Generalstaba JNA, je izdao naredjenje da se
svo oruzje i oprema iz magacina Teritorijale odbrane iz svih republika preda
JNA. Milosevic je rekao da je to ucinjeno da bi se sprecilo otcepljenje
Slovenije i Hrvatske od SFRJ, ali se Agotic nije slozio. On je rekao da je
JNA oduzimala oruzje od TO u Hrvatskoj i da je to oruzje davala hrvatskim
Srbima. U to vreme je bilo receno da je razlog za prikupljanje oruzja da se
ono sacuva na bezbednom mestu. Ali, cim je oruzje predato, JNA ga je
deponovala u kasarne i vojne objekte, “Svrha nije bila da se oruzje stavi na
sigurno mjesto,” rekao je gen. Agotic. “Cilj je bio da strazari JNA zamjene
strazare TO i MUP-a, koji su do tada cuvali magacine [TO].”

U avgustu 1991, Tudjman je nalozio Agoticu da preuzme komandu nad
Hrvatskom Gardom (ZNG). U tom casu je Hrvatska imala kontrolu nad samo
70% svoje teritorije, a ostalih 30% je bilo u sklopu tzv. srpskih autonomnih
oblasti. ZNG je imala dovoljno dobrovoljaca, ali ne i dovoljno naoruzanja za
njih. Naravno, jedan od prvih generalovih zahteva predsedniku Tudjmanu se
odnosio na oruzje. U avgustu 1991, Tudjman je odgovorio: “Ne brini. Rata
ne cebiti. Mirno cemo rjesiti probleme.” Na tuziocevo pitanje na osnovu cega
je Tudjman tako mislio, general Agotic je odgovorio: “[...] bio [je] u
redovnom kontaktu sa srpskim rukovodstvom, koje je po nasem misljenju
bilo partner za pregovore o situaciji u Hrvatskoj.” Kada je rat ipak poceo,
smatra general, ilegalna konfiskacija oruzja od strane JNA i cinjenica da je
“rat bjesnio” su opravdali odluku hrvatske vojske da opkoli kasarne i zapleni
barem nesto od oruzja.

Dok je JNA smenjivala vise oficire drugih narodnosti Srbima i konfiskovala
oruzje, razvijala je plan zastite teritorijalnog integriteta SFRJ. Po Planu A,
trebala je biti srusena hrvatska vlada i cela Hrvatska stavljena pod kontrolu
JNA. Kada je postalo jasno da to nece biti moguce zbog snaznog otpora sa
hrvatske strane, slabog odziva za mobilizaciju JNA i medjunarodih pritisaka,
plan je bio modifikovan da pokriva samo teritoriju do linije
Karlobag-Karlovaca-Virovitica (Plan B). Na kraju je plan dodatno izmenjen,
i pokrivao je samo teritoriju na kojoj su Srbi bili vecinsko stanovnistvo.

Promena situacije na terenu koja je dovela do Plana C je takodje dovela
zaracene strane za pregovaracki sto. Dok su pregovori bili u toku, srpske
snage su bombardovle Dubrovnik, JNA je opsedala Vukovar, a snage
hrvatskih Srba i JNA su nastavljale napade i etnicko ciscenje hrvatskih sela.
General Agotic je ispricao kako je svakodnevno portestovao kod JNA zbog
ovoga. Pregovarac na strani JNA, Raseta, je odgovorio da su Hrvati pucali na
JNA iz Stargo grada u Dubrovniku, i da je JNA samo uzvracala vatru, te da
su hrvatski civili dobrovolno napustali svoja sela. Postignut je bio i sporazum
o evakuacije pacijenata iz vukovarske bolnice. Kada ranjenici nikako nisu
stizali, Raseta je odgovorio: “Ne znamo gde su. Bice to uradjeno. Cekajte. Mi
cemo sve da organizujemo.” Mnogi od 250 nestalih ranjenika su posle
pronadjeni u masovnoj grobnici. JNA nikada nije dala sluzbeni odgovor.

Na kraju su se Hrvatska i JNA sporazumele oko prekida vatre, oslobadjanja
kasarni i povlacenja JNA. JNA je vratila deo oruzja hrvatskoj TO, ali je
ostalo oruzje uzela sa sobom ili ga unistila, da ne bi palo u ruke hrvatskim
borcima. Primirje je trajalo do 1995.-e godine, kada je Hrvatska zapocela
operacije Bljesak i Oluja i povratila teritorije koje su drzali Srbi. General
Agotic je rekao da je ucestvovao u operaciji Oluja i negirao je da su bili
dopusteni bilo kakvi namerni napadi na civile. Za ubistva koja su se dogodila
na oslobodnjenoj teritoriji rekao je da su bile osvete.

Na pitanje optuzenog o ulozi nacionalizma u raspadu SFRJ, general Agotic je
rekao da je albanski nacionalizam preuvelican. Milosevic je kao primer
albanskog nacionalizma naveo slucaj albanskog vojnika Aziza Keljmendija,
koji je - navodno - ubio cetvoricu vojnika na spavanju a onda i sam izvrsio
samoubistvo. General je rekao da je u pitanju bio mentalno bolestan mladic
koji je pocinio iracionalan zlocin, koji je kasnije upotrebljen kao pokrice za
maltretiranje Albanaca. “Upotrebljeno je za stvaranje psihoze straha,” rekao
je svedok.

Na slican nacin se general suprotstavio Milosevicevoj tvrdnji da su kosovski
Albanci od 1980 do 1990 proterivali sa Kosova Srbe i Crnogorce. “Znam da
su ljudi odlazili. [Pitanje je] da li su odlazili pod pritiskom; Rekao bih da je
to bio slucaj mnogo redje nego sto su nam to govorili mediji.” Milosevic je
opet pitao generala da li zna nesto o navodnom nasilju koje su Albanci
pocinili nad Srbima i Crnogorcima, na sta je ovaj odgovorio: “Na osnovu
mojih razgovora sa ljudima sa Kosova, Srbima i Crnogorcima u JNA i sa
Albancima, zakljucio sam da je problem znatno preuvelican u [politicku]
korist Srba.” Kao dvadesetogodisnji pripadnik Savezne sluzbe bezbednosti,
general sigurno dobro zna o cemu govori.