General bosanskih Srba „nije znao“ za plan o podeli Sarajeva

Saturday, 9 February, 2013

The link has been copied

Rachel Irwin

Senior Reporter

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 775, 9. februar 2013.)

Prilikom intenzivnog ispitivanja od strane tužilaca, bivši general vojske bosanskih Srba je ove sedmice negirao da je uopšte znao za bilo kakav plan o podeli Sarajeva na srpski i muslimanski deo.

Reč je o Dragomiru Miloševiću, koji je svedočio u prilog ratnom predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, a u sklopu dokaznog postupuka odbrane pred Haškim tribunalom.

Kao neko ko je od 1992. do 1996. bio predsednik samoproklamovane Republike Srpske (RS), Karadžić se tereti za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva. Takođe se tereti da je,
skupa sa drugim političkim i vojnim zvaničnicima, sudelovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu (ZZP), čija je svrha bilo raseljavanje Muslimana i Hrvata sa teritorija na koje su pravo polagali Srbi.

Milošević je od avgusta 1994. do kraja rata komandovao Sarajevsko-romanijskim korpusom bosanskih Srba.

Njemu se tokom 2007. sudilo pred Haškim tribunalom, pri čemu je bio proglašen krivim za teror, ubijanje i nehumano postupanje zbog namernog gađanja civila tokom artiljerijske i snajperske kampanje protiv Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je taj grad opustošen, pri čemu je poginulo skoro 12,000 ljudi. Prvostepeno je bio osuđen na 33 godine zatvora, ali mu je nakon žalbenog postupka kazna smanjena na 29 godina. Trenutno se nalazi na njenom odsluženju u Estoniji.

Karadžić je tokom prethodne dve sedmice svog bivšeg generala ispitivao nekih 14 sati, da bi onda 4. februara i tužilaštvo započelo sa unakrsnim ispitivanjem. (Za ranije izveštaje o Miloševićevom svedočenju vidi tekstove „Sarajevske jedinice pucale na svoje kako bi ’okrivile Srbe’“ i „Oficir bosanskih Srba o suparništvu između Mladića i Karadžića“.)

Tokom unakrsnog ispitivanja, Milošević je rekao kako mu „niko nije izdao naređenje da izvrši borbena dejstva sa ciljem podele Sarajeva“.

Takvo naređenje je moglo da stigne samo od komandanta generalštaba vojske bosanskih Srba, kazao je Milošević.

„Čak i da je neko naredio tako nešto, morao bih da nađem neki način da se tome suprotstavim. Snage kojima smo raspolagali nisu mogle to da izvedu“, posvedočio je on.

Tu tvrdnju je u ime tužilaštva pokušala da ospori Kerolin Edžerton (Carolyn Edgerton), koja je upitala: „Zar uprkos tome što podela Sarajeva na muslimanski i srpski deo jeste bila uvrštena u strateške ciljeve, to nije bio i jedan od ciljeva [Sarajevsko-romanijskog] korpusa?“

Milošević je rekao da za šest strateških ciljeva koje su navodno odredili Karadžić i ostali zvaničnici iz rukovodstva bosanskih Srba nije ni čuo sve dok nije počeo da priprema vlastitu odbranu, jer ga je tek tada sa time upoznao jedan drugi okrivljeni.

„Tokom trajanja borbi, niko nije propisao ništa ni meni, niti [mom prethodniku] generalu [Stanislavu] Galiću. Niko nije rekao: Evo ciljeva – ostvarite ih’“, kazao je Milošević.

U tom trenutku se umešao i Karadžić, koji je rekao da podela Sarajeva nije bila „politički i strateški cilj“.

„Možemo li, molim Vas, čuti gde je saopšteno da je to bio strateški vojni cilj?“, pitao je okrivljeni.

Edžertonova se okrenula ka svedoku i – čitajući iz beleški – navela da je njegov cilj kao komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa bio taj „da zadrži i ojača položaje koji su bili pod kontrolom Vašeg korpusa, čime bi se na terenu uspostavilo stanje koje bi obezbedilo da podela Sarajeva postane deo mirovnog sporazuma“.

Milošević je odgovorio da je „osnovna stvar održati postojeću situaciju i poboljšati je. A šta će se dogoditi na pregovorima, to zavisi od nekog drugog, ne od Sarajevsko-romanijskog korpusa“.

„Ljubazno bih Vas zamolio da na to ne gledate kao na vojni zadatak . . . ako se radi o tvrdnji da je podelu trebalo postići vojnim sredstvima. To je zadatak kojeg nije niko naredio, niti ga je bilo moguće izvesti, ili ostvariti borbenim dejstvima“, nastavio je Milošević.

Edžertonova je produžila da vrši pritisak na svedoka, rekavši: „Mogli ste da izvršite svoj zadatak zato što je Vaše područje praktično već bilo određeno podelom grada, zar ne?“

„Pojam podele je nešto čega se u svom odgovoru ne bih doticao“, odgovorio je Milošević. „U trenutku kada sam [1994.] došao na položaj komandanta, sva ta pitanja su se već bila iskristalisala. Postojao je uravnotežen odnos snaga, i svi su manje ili više znali šta žele . . . Više nije bilo postavljano nikakvo pitanje podele, već se pre radilo o tome da zaraćene strane ostanu tamo gde su.“

Edžertonova je potom prešla na tvrdnju tužilaštva da su civili u Sarajevu bili namerno na meti vojske bosanskih Srba. Ona je primetila da je Milošević prilikom direktnog ispitivanja u više navrata negirao da je bilo tako.

Potom se pozvala na konkretne slučajeve u kojima su civili bili pogođeni iz snajpera, i zatražila od svedoka da se o tome izjasni.

Prvi takav slučaj desio se 11. jula 1993., u vreme kada je Milošević još uvek bio načelnik štaba Sarajevsko-romanijskog korpusa. Komandant je postao tek u avgustu 1994.

Edžertonova se pozvala na slučaj žene po imenu Munira, koja je otišla na reku Dobrinju kako bi uzela vodu za kupanje. Dok je bila pokraj reke, pogođena je sa dva hica iz tornja jedne srpske pravoslavne crkve. Nije mogla da bude prebačena na bezbedno mesto, jer su meci nastavili da fijuču oko nje – kazala je Edžertonova, pozivajući se na svedočenje žrtvine sestre.

„Da li se slažete da ovaj dokaz pokazuje da je žrtva bila namerno gađana“, pitala je Edžertonova.

„Pre svega . . . ukoliko je ta osoba civil, onda to nije nešto što mogu da negiram. Ne mogu da kažem da je to neistinito“, rekao je Milošević.

Međutim, nastavio je on, meci nisu bili ispaljeni iz dotične crkve.

„To ne znači da je isključujem mogućnost da je bilo pucano na pokojnu Muniru. U slučaju njene smrti, ne postoji ništa što mogu da tvrdim izuzev da to nije moglo biti učinjeno iz crkve. To nije bilo dozvoljeno. Siguran sam da nije. Niko nije dozvolio nijednom vojniku da se popne na toranj“, kazao je on.

Edžertonova ga je ponovo upitala da li mu okolnosti Munirine smrti „deluju kao namerno gađanje“.

„Da li je to bilo učinjeno namerno ili pod drugim okolnostima – to ja ne mogu da kažem“, rekao je svedok. „Isključujem mogućnost da su se stvari dešavale na taj način. Čak i da jesu, do toga nije došlo usled bilo čije odluke, niti je bilo ko strelcima dao zadatak da dejstvuju po civilima. Ukoliko je to – pod bog zna kakvim okolnostima – zaista učinio neki vojnik, onda mu to nije naložio njegov pretpostavljeni, to je ono što mogu da Vam kažem.“

Edžertonova se tom odgovoru suprotstavila, rekavši: „Vi ste kadri da ponudite dokaze ili podatke koje bih proglasila čisto spekulativnima s obzirom na ono što se moglo desiti kada je u pitanju ponašanje vojnika. Moje pitanje glasi . . . ukoliko to nije bilo direktno gađanje – o čemu se radilo?“

Milošević je odgovorio tako što je tužiteljku zamolio da ne insinuira to da on „pokušava da bude spekulativan ili manipulativan“.

„To nije moj zadatak“, nastavio je on. „Ne prihvatam takvu ocenu. Ljubazno Vas molim da se od toga uzdržite . . . Mogu da potvrdim da je bilo kakvo dejstvovanje protiv civila nedopustivo i da se ne može opravdati. Mogu da potvrdim ono što je bila naša politika i praksa.“

Po okončanju Miloševićevog svedočenja, na red je došao još jedan bivši general u vojsci bosanskih Srba, Radoslav Krstić, koji će takođe svedočiti u prilog Karadžiću.

Krstić je bio načelnik štaba, pa potom i komandant Drinskog korpusa, u vreme kada su srebreničku enklavu, jula 1995. godine, zauzele snage bosanskih Srba. Narednih je dana ubijeno preko 7,000 bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka – navodi se u optužnici protiv Karadžića.

Prvostepeno je Krstić 2001. bio osuđen za genocid, pri čemu mu je izrečena kazna u trajanju od 46 godina. Međutim, u žalbenom mu je postupku osuda bila svedena na pomaganje i podsticanje genocida, a kazna skraćena na 35 godina.

Krstić se u sudnici pojavio 8. februara, ali je rekao kako nije u stanju da svedoči iz zdravstvenih razloga. Sudije su naložile sekretarijatu suda da do 8. marta pripremi podroban medicinski izveštaj o njegovom fizičkom i psihičkom stanju.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.