Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

FUŠTAR TRAŽI OPROŠTAJ

Bosanski je sud bivšeg stražara zatvorskog logora Keraterm proglasio krivim za zločine protiv čovečnosti.
By Denis Dzidic
Nakon što je prihvatio nagodbu sa tužilaštvom, bivši stražar srpskog zatvorskog logora, Dušan Fuštar, osuđen je ove sedmice pred bosanskim sudom za ratne zločine na devet godina zatvora za zločine protiv čovečnosti.



Fuštar je priznao da je odgovoran za premlaćivanja i ubistva koja su se 1992. godine pod njegovim nadzorom odigrala u zloglasnom srpskom logoru Keraterm (severna Bosna).



On je pročitao izjavu kojom je od porodica žrtava zatražio oproštaj.



„Savest mi nalaže da izrazim žaljenje zbog svih koji su mučeni, premlaćivani i ubijeni u tom logoru. Za mene je to pogotovo bolno jer su u pitanju ljudi koje sam poznavao. Duboko i svim svojim srcem žalim zbog onoga što se dogodilo“, rekao je Fuštar pred sudom.



Fuštara je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) prvobitno optužio zajedno sa Željkom Mejakićem, Momčilom Grubanom i Duškom Kneževićem. No, njihov slučaj je u maju 2006. prepušten Vijeću za ratne zločine bosanskog Državnog suda.



Suđenje četvorici optuženika – koji se terete za ubistva, premlaćivanje i seksualno zlostavljanje ne-Srba, kao i za nehumane uslove koji su tokom 1992. vladali u logorima Omarska i Keraterm – počelo je pre više od godinu dana, a očekuje se da će za oko mesec dana biti i okončano.



Među slučajevima koje je preuzeo bosanski sud za ratne zločine, Fuštarovo suđenje je prvi koji je okončan sporazumnim priznanjem krivice.



Tužilac Piter Kid (Peter Kidd) je Fuštarovu izjavu opisao kao „iskreni čin pokajanja“. „Osim ljudske dimenzije optuženikovog priznanja, ono će za sud predstavljati i uštedu vremena . . . a pozitivno će uticati i na žrtve“, kazao je Kid.



Obrazlažući izrečenu kaznu, predsedavajući sudija Šaban Maksumić je sudu rekao da je Fuštar proglašen krivim za učešće u „zajedničkom zločinačkom poduhvatu kojim je nad ne-Srbima izvršena diskriminacija“, a dodao je i da je upravo njegova stražarska smena pritvorenicima osobito teško padala.



„Fuštar je bio u prilici da posmatra nehumane uslove i surovo mučenje kojima su pritvorenici bili izloženi, a njegova obaveza je bila da to zaustavi. Budući da to nije učinio, izvršio je zločin protiv čovečnosti“, rekao je Maksumić.



Iako se iz samog priznanja vidi da Fuštar nikada nije lično tukao pritvorenike, Maksumić je naglasio kako „okrivljeni očito nije iskoristio svoju poziciju moći da poput ostalih komandanata stražarskih smena osudi akte nasilja, čime je doprineo teroru and pritvorenicima“.



Kao olakšavajuće okolnosti, sud je naveo da je Fuštar porodični čovek bez kriminalnog dosijea. Prilikom odlučivanja o dužini kazne, sudije su uzele u obzir i njegovu spremnost da sarađuje s tužilaštvom i svedoči u ostalim slučajevima.



Nije jasno hoće li Fuštar sada svedočiti i protiv svojih doskorašnjih saoptuženika, ili na nekim drugim suđenjima pred bosanskim sudom.



Sudije su rekle da su se oslanjale i na presude koje su pred MKSJ-om izrečene ostalima koji su proglašeni krivima za zločine u logorima Omarska i Keraterm.



„Razmotrili smo slučajeve protiv [Duška] Sikirice, [Milomira] Stakića i [Miroslava] Kvočke“, kaže Maksumić.



Haški sud je Sikiricu, kao šefa bezbednosti logora Keraterm, osudio na 15 godina zatvora. Kao bivši predsednik prijedorske opštinske skupštine, Stakić je pak osuđen na 40 godina, dok je Kvočki, kao šefu bezbednosti logora Omarska, izrečena sedmogodišnja kazna.



Sudije su odlučile i da vreme koje je Fuštar već proveo u pritvoru bude uračunato u kaznu. On se MKSJ-u predao 2002., tako da bi se za tri godine mogao naći na slobodi.



Suđenje Mejakiću, Grubanu i Kneževiću biće nastavljeno iduće sedmice.



Denis Džidić je obučeni izveštač IWPR-a iz Sarajeva.