Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Farsa pred Tribunalom

Slobodan Milosevic se u svom dramaticnom pojavljivanju pred Haskim sudom narugao tribunalu.
By IWPR

Prvo pojavljivanje Slobodana Milosevica pred Haskim tribunalom, jutros, predstavljalo je malo vise od obicne farse. Onako kako je to cinio i ranije, optuzeni je nastojao da svoj vlastiti problem pretvori u tudji.


Tokom svog kratkog pojavljivanja na optuzenickoj klupi, Milosevic je odbio da se izjasni o optuznici. Rekao je da ne priznaje sud, posto ga smatra nelegalnim - te da otuda nece angazovati pravnog zastupnika. Kada ga je sudija Ricard Mej upitao da li zeli da mu se procita optuznica, Milosevic je arogantno odgovorio: "To je vas problem."


Potom je nastavio da insistira na tome da je tribunal nezakonit. Cilj sudjenja, tvrdio je, jeste kako bi se obezbedilo "lazno opravdanje za zlocine NATO-a" pocinjene u Jugoslaviji. Sudija ga je tada prekinuo, utvrdivsi da se Milosevic izjasnio kao nevin, i zakazujuci nastavak sudjenja za kraj narednog meseca.


Cini se da su mnogi novinari okupljeni u sudnici bili odusevljeni Milosevicevim prisustvom. Oni su dosli da vide najveceg "igraca" u balkanskom sukobu. Milosevic je svoju karijeru otpoceo mitinzima, i sada je na isti nacin i zavrsava.


Nikada u istoriji Balkana niko nije bio optuzen za organizovanje tako gnusnih zlocina, cije su posledice bile tako pogubne, tako duboke i tako teske za prevazilazenje. Ali Milosevic je nastupio kao da je nesvestan tih optuzbi, kao da je cak prema njima ravnodusan. On je uzvratio optuzbama, odbivsi da saradjuje - a u toj bizarnoj predstavi obilato su uzivali svetski mediji.


Izlazeci iz sudnice, Milosevic je pogledao na sat i samom sebi pomalo zagonetno rekao: "Petnaest minuta". Istorija ce, bez sumnje, tih petnaest minuta zabeleziti kao neke od najvaznijih u balkanskoj tragediji. No nisu manje vazne ni ostale drame, frustracije, ironije i tajne istine koje se kriju iza Milosevicevog pojavljivanja na sudu.


Tokom minule decenije, Milosevic je uvek iznova uspevao da nas prevari - i cini se kao da je to jos jednom ucinio. On, doduse, jeste zavrsio u sudnici, ali preovladava osecanje da istina i pravda nisu pobedile. Oni koji su ga spakovali i poslali za Hag nisu to ucinili zbog toga sto su iznenada saznali za zlocine koje je on navodno pocinio.


Za trenutak su, ipak, svi - izuzev, naravno, Milosevica - izgledali zadovoljni nacinom na koji se stvari odvijaju.


Srbija se otarasila Milosevica i mnogi njeni gradjani sada veruju da su dovoljno platili za patnje koje je njihovo rukovodstvo nanelo ostatku nekadasnje Jugoslavije. Oni se sada osecaju cisti, i spremni da krenu u sretniju buducnost, zahvaljujuci milijardama dolara pomoci koju su zasluzili zrtvujuci svog bivseg vodju.


Tribunal i Karla del Ponte zadovoljni su utoliko sto je njihova pozicija ocigledno neizmerno ojacala. Ali ne bi smeli biti isuvise zadovoljni sobom. U optuznicu protiv Milosevica, sto je neobicno, nisu ukljuceni i zlocini koje je on navodno pocinio u Bosni i Hrvatskoj. A dvojica najozloglasenijih osumnjicenih za ratne zlocine na Balkanu, Radovan Karadzic i Ratko Mladic, jos uvek su na slobodi. Tvrdi se da je tako usled "tehnickih razloga".


Posmatrajuci upadljivo arogantnog Milosevica, obucenog u teget odelo s kravatom, covek ne moze a da se svesno ili nesvesno ne zapita ko je u stvari ovde pobednik.


Zlatko Dizdarevic je kolumnista sarajevskog casopisa Dani.