Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

EVROPSKO PUTOVANJE

Zemljama zapadnog Balkana, ukoliko zaista zele prikljucenje u EU, predstoje naporan rad i teske odluke.
By IWPR Balkans

Zemlje zapadnog Balkana sve su blize Evropskoj uniji. Uskoro ce se navrsiti pet godina otkako je EU otvorila evropsku perspektivu za svoje jugoistocne susede zapocinjanjem Procesa stabilizacije i pridruzivanja, i otkako sam ja stupio na funkciju Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost. Gledano unazad, rezultati su zbilja izvanredni.


Uprkos nedavnom nasilju na Kosovu, nivo tenzija je - u celini uzev - znatno nizi. Autoritarni rezimi su uklonjeni i demokratski izabrana rukovodstva medjusobno tesno saradjuju. Umesto da se i dalje bave prosloscu, vlade i parlamenti su poceli da rade na planovima za buducnost, cime je ucinjen korak napred u procesu integracije u EU.


Medjutim, kao i uvek, postoji i druga strana medalje. Jos uvek se niko u potpunosti ne odrice starih etnickih i politickih podela. Same reforme su cesto spore i nedovoljno energicne. Organizovani kriminal je i dalje veoma snazan. Najzad, tragicnim sticajem okolnosti, region je za manje od godinu dana ostao bez dvojice najvecih vizionara: Zorana Djindjica i Borisa Trajkovskog, koji su obojica bili i moji licni prijatelji, i lideri privrzeni evropskom putu.


Pitanje pred kojim se sada nalaze narodi i politicari u regionu jeste da li zaista zele u Evropu, da li su u stanju da odgovore na izazove koji ih na tom putu ocekuju, i da li imaju dovoljno odlucnosti i istrajnosti za prevazilazenje kasnjenja u kojem se, kada je rec o reformama i pomirenju, nalaze u odnosu na ostale zemlje.


U pogledu onoga sto je vec uradjeno, za sada prednjaci Hrvatska. Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju je u postupku ratifikacije, a 20. aprila je Evropska komisija - odgovarajuci na hrvatski zahtev - donela preporuku po kojoj bi trebalo otpoceti i pregovore o prikljucenju Uniji. Medjutim, Hrvatsku ceka jos mnogo izazova ukoliko zeli da zadovolji takozvane "kopenhagenske" kriterije za clanstvo. Pored ostalog, potrebno je uciniti i dodatne napore na polju manjinskih prava, zadrzati punu saradnju sa Haskim tribunalom za ratne zlocine i nastaviti sa uskladjivanjem pravnog sistema sa principima EU.


Situacija je znatno slozenija u Srbiji i Crnoj Gori. U Beogradu, nova srpska vlada bi morala odlucnije da obnovi napore koji su cinjeni da se zemlja prikljuci Evropi. Puna saradnja s Tribunalom i dalje ostaje veoma vazan zahtev. Postoji veliki potencijal, ali sve demokratske snage moraju dati svoj doprinos da bi najveca zemlja u regionu ucinila odlucujuce poteze na putu ka EU. Sledeci korak bice pocetak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju.


Na Kosovu su nedavni neredi razotkrili opsti neuspeh. Prioriteti bi trebalo da budu ostvarivanje bezbednosti, obnova unistenih objekata i izvodjenje krivaca pred lice zakona. Politicko rukovodstvo mora da pokaze odgovornost i privrzenost ostvarivanju evropskih standarda. EU i dalje cini sve sto moze kako bi - u skladu sa Rezolucijom 1244 - ucvrstila stabilnost, omogucila prosperitet i izgradila demokratsko i multietnicko Kosovo.


U Bosni i Hercegovini vidljiv je znacajan napredak u reformama, ali se one moraju dodatno ubrzati kako bi se vec ove godine ispunili uslovi za pocetak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju. Politicka rukovodstva moraju odgovoriti na nove izazove, buduci da "dejtonsko" doba postepeno ustupa mesto "briselskom". Teziste mora biti na buducnosti, a ne na proslosti.


U Bivsoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, nakon krize koja je izbila 2001. godine, dogadjaji teku uglavnom u pozitivnom smeru. Stabilnost je uspostavljena, a jedan deo Ohridskog sporazuma je vec implementiran. Prvi Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju koji je potpisan sa EU-om stupice na snagu posto bude ratifikovan 1. aprila. Nedelju dana pre toga, podneta je aplikacija za clanstvo u EU. Zemlja se nalazi pred izazovom da predaju aplikacije pretvori u snazan podsticaj za reforme. Bio bi to najbolji nacin na koji bi Makedonija odala postu svom pokojnom predsedniku.


U Albaniji, koja trenutno sa Unijom vodi pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju, vlada mora da pojaca svoju privrzenost reformama kako bi obezbedila sto sigurniji napredak na evropskom putu.


Putovanje ka Evropi ce svakako biti dugo. Onim zemljama koje zaista zele u Evropu predstoje naporan rad i teske odluke. No, njihovi susedi u srednjoj i istocnoj Evropi vec su pokazali da je moguce stici na krajnje odrediste, kao i da proces zblizavanja moze biti podjednako znacajan koliko i samo uclanjenje.


Iako jedino drzave iz regiona mogu uticati na brzinu kojom ce se odvijati ovo putovanje, i EU ce se potruditi da im u svemu sto ih ceka pomogne. Posredstvom policijskih misija EU u Sarajevu i Skoplju, kao i svojom spremnoscu na vojno angazovanje po ugledu na SFOR, mi smo pojacali napore koje cinimo kako bismo se izborili sa prosloscu. Odlukom o intenziviranju Procesa stabilizacije i pridruzivanja, koja je doneta na proslogodisnjem samitu u Solunu, osnazili smo podrsku i usmerili je ka izazovima buducnosti.


EU koristi sve instrumente koji joj stoje na raspolaganju kako bi pomogla zemljama zapadnog Balkana da joj se prikljuce. Buducnost zapadnog Balkana - kao sto smo i rekli u Solunu - jeste u prosirenoj Evropskoj uniji.


Havier Solana je Visoki predstavnik EU-a za spoljnu politiku i bezbednost.