Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Evropska Unija se sprema za kriticnu misiju u Bosni

Brisel se priprema za svoje najvece vojno angazovanje do sada.
By IWPR Balkans

Evropski planovi za preuzimanje nadleznosti nad mirovnim operacijama u Bosni i Hercegovini od trupa pod vodjstvom NATO-a tokom sledecih sest meseci predstavljaju kljucni korak u razvoju odbrambene i bezbednosne politike Evropske unije, smatraju analiticari.

Ocekuje se da ce se konacna odluka o prenosenju nadleznosti sa NATO Stabilizacionih snaga u Bosni, SFOR, na trupe Evropske unije koje ce brojati 7.000 ljudi, nakon visemesecnih priprema, doneti na samitu zapadnog vojnog saveza u Istanbulu 28. i 29. juna.

"Ocekujemo da ce se misija NATO-a u Bosni uspesno okoncati krajem ove godine", izjavio je generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Sefer 17. maja na konferenciji u Briselu o transatlantskoj saradnji u oblasti odbrane.

De Hop Sefer je rekao da ce prenos ovlascenja "biti znacajan momenat u odnosima izmedju NATO-a i Evropske unije, te da ce se time doprineti snazenju uloge NATO-a u drugim kriticnim podrucjima."

Nakon De Hop Seferove izjave, nedavno je postignut dogovor u Briselu o buducem obimu bosanske misije izmedju holandske, luksemburske i britanske delegacije s jedne strane, i bosanskog predsednika vlade Adnana Terzica i ministra odbrane Nikole Radovanovica s druge.

Ovim sporazumom se po prvi put predvidja znacajnije ucesce bosanskih predstavnika kao trece strane u procesu transformacije SFOR-a u mirovne trupe Evropske unije.

Dajuci zeleno svetlo za prenos nadleznosti 17. maja, dvadesetpet ministara inostranih poslova zemalja clanica Evropske unije su insistirali na bliskoj saradnji sa NATO-m, ali i "bliskim kontaktima i konsultacijama sa [bosanskim] vlastima".

Odluka o ukidanju prisustva SFOR-a se, ipak, ne moze sprovesti glatko, bez ikakvih problema, kako su to priznali mnogi vojni eksperti i strucnjaci za mirovne snage.

"Dugogodisnja misija koja je tako komplikovana i slozena, kao sto je to slucaj sa SFOR-om u Bosni, ne moze se prosto ugasiti kao kada palite ili gasite svetlo pomocu prekidaca", kaze Majkl Rajan iz Misije Ujedinjenih nacija pri Evropskoj uniji.

De Hop Sefer se takodje slaze da bi novi bezbednosni aranzman u Bosni mogao biti kompleksan zbog cega NATO namerava da u manjoj meri ocuva svoje prisustvo u Bosni i nakon sto mirovne snage Evropske unije preuzmu duznost. "Bice neophodno puno napora i vremena da se izgradi partnerstvo izmedju NATO-a i EU", kaze on.

Izvor iz Evropske unije u Briselu izjavio je za IWPR ove sedmice da ce nova bosanska misija sadrzati vecinu osnovnih funkcija svog prethodnika – NATO mirovnih trupa.

Nova misija ce ukljucivati funkcije odvracanja i bezbednosti, u slucaju da "bilo sta podje naopako", i mehanizme da postupa kao garant kontinuirane implementacije Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine. Ovaj izvor tvrdi da "nece biti velikih razlika" izmedju dve misije.

Medjutim, Nikolas Vajt iz Medjunarodne krizne grupe, ICG, u Briselu smatra da mirovne snage Evropske unije i NATO-a nece biti sasvim identicne kao sto to neki posmatraci tvrde.

"Zanimljivo je da ce ratni zlocini i borba protiv terorizma – dva najoperativnija aspekta mandata NATO-a – ostati i dalje u nadleznosti ne samo zapadnog vojnog saveza vec i Evropske Unije", izjavio je Vajt za IWPR.

"Ono sto se sada razmatra jeste vrsta vojnog prisustva Evropske unije, koje bi prosto trebalo pre da bude bezbednosno prisustvo, a u manjoj meri intervencionisticki mandat koji NATO u ovom trenutku ima", dodaje on.

Bilo kako bilo, misija koju ce Brisel uspostaviti u Bosni predstavlja trecu po redu – i do sada – najvecu vojnu operaciju Evropske unije. Ranije angazovanja su ona u Makedoniji u decembru 2003. i u Kongu u junu 2003. godine.

Mirovne trupe koje ce brojati 7.000 vojnika na terenu ce "predstavljati fizicku potvrdu posvecenosti Evropske unije resavanju problema u Bosni", izjavio je Vajt.

Ipak, u pogledu organizacione strukture, veruje se da ce potencijalni problem, nakon preuzimanja nadleznosti, predstavljati dvostruki lanac komande izmedju Evropske unije i NATO-a.

Pozitivni aspekt ove misije su nadanja Evropske unije da ce njena nova uloga u Bosni snazno stimulisati jacanje koncepta evropske odbrambene i bezbednosne politike, ESDP.

To je zajednicka bezbednosna politika Evropske unije, ciji su temelji prvi put udareni 1993. godine, s ciljem da se uspostave vojne snage EU sposobne za resavanje konflikta i mirovne operacije.

Bosna ce takodje imati koristi, kako je to izvor iz Evropske unije opisao, od "cinjenice da ce ta zemlja [Bosna] sada biti deo sveobuhvatne politike Evropske unije".

U samoj Bosni, svi pogledi ce pre biti uprti ka istanbulskom samitu i sansu za eventualno clanstvo u programu NATO-a "Partnerstvo za mir" nego ka prenosu ovlascenja za mirovne operacije sa NATO-a na snage Evropske unije.

Medjutim, malo je verovatno da ce bosanska molba za prijem biti prihvacena jer kljucni preduslov za ulazak u zapadni vojni savez nije ispunjen – puna saradnja sa Haskim tribunalom.

Da li ce nove mirovne snage u Bosni biti uspesnije od SFOR-a u hapsenju osumnjicenih za ratne zlocine – tesko je reci.

Tri strane, koje su u Briselu nedavno izradile nacrt za buducu mirovnu misiju u Bosni, nisu raspravljale o nedelotvornosti SFOR-a, kome je Severnoatlantski savet nalozio da pomaze medjunarodnom sudu u Hagu za ratne zlocine.

Ipak, jedan od mogucih scenarija koji su pomenuti je formiranje specijalnih NATO snaga na terenu ciji bi zadatak prevashodno bio da hapse osumnjicene za ratne zlocine.

Primer koji se cesto navodi kao ilustracija dosadasnjeg neuspeha u sprovodjenju politike delotvorne saradnje sa Haskim sudom je nedavni neuspeli policijski upad u Visegradu u kucu poznatog lica osumnjicenog za ratne zlocine, Milana Lukica.

Specijalne snage bosanskih Srba, koje su izvrsile prepad, ne samo da nisu uhapsile osumnjicenog vec su, umesto toga, usmrtili njegovog nevinog brata.

Mada je malo verovatno da ce Bosna postati clan programa "Partnerstvo za mir" na konferenciji u Istanbulu, smatra Majkl Rajan iz Misije SAD pri Evropskoj uniji, procene njenih ulozenih napora "svakako nisu uniformne".

"Kljucno je pitanje u kojoj meri Bosna saradjuje sa Tribunalom, a po tom pitanju postoje razlicita stanovista", kaze on. "Jos uvek ima vremena za pozitivan razvoj dogadjaja u Bosni."

Sanja Romic je slobodni novinar iz Brisela.