Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

EU upozorava Srbiju zbog zastoja u formiranju vlade

Vec posustali proces integracije u Evropu bice sasvim zamrznut ukoliko demokratske stranke ne uspeju da se dogovore o novoj vladi.
By IWPR Balkans

Ministri spoljnih poslova evropskih zemalja upozorili su Srbiju da rizikuje dodatno odlaganje u vec posustalom procesu integracije u EU ukoliko uskoro ne bude oformljena demokratska vlada.


Na poslednjem sastanku u Briselu odrzanom 26. januara, ministri su izrazili zabrinutost zbog sporosti u formiranju nove vlade posle izbora odrzanih 28. decembra, na kojima su znacajne uspehe zabelezili tvrdokorni nacionalisti iz Srpske radikalne stranke, SRS, Vojislava Seselja, i socijalisti Slobodana Milosevica.


Ministri su zabrinuti zbog sukoba izmedju proreformskih stranaka u zemlji, strahujuci da bi se to moglo negativno odraziti na citav region.


Nisu usamljeni u svojim strahovanjima. "U rukama pogresnih ljudi Srbija moze biti opasna za svoje susede i za citav region", izjavio je Nikolas Vajt, ekspert Medjunarodne krizne grupe, na skupu koji je nedavno organizovao Centar za evropsku politiku u Briselu, a kojem su prisustvovali zvanicnici EU.


Ocekivalo se da ce oni otvoriti "politicki dijalog" sa Srbijom i Crnom Gorom 27. januara na zajednickoj sednici Saveta EU i Srbije i Crne Gore.


Brisel je otkazao ovaj skup, zakljucujuci da nema svrhe otvarati dijalog kad vlada tek treba da bude formirana.


Decembarski izbori uneli su pometnju na politicku scenu Srbije. Mada su zabelezili uspeh, ultranacionalisti nemaju vecinu u parlamentu koji broji 250 mesta, a njihovo ukljucivanje u vladu izazvalo bi negodovanje Zapada.


U isto vreme, izgledi da umerene snage oforme novu administraciju umanjeni su sukobima izmedju Demokratske stranke, DS, i Demokratske stranke Srbije, DSS.


To je onemogucilo formiranje koalicije cetiri stranke koja bi ukljucivala DS, DSS, monarhisticki Srpski pokret obnove i reformisticku stranku G17 Plus.


Zbog otezanja u formiranju nove administracije vec je obustavljen rad na nacrtu studije koja preduslov za otpocinjanje pregovora sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju.


U okviru procesa integracije, balkanske drzave moraju potpisati sa Briselom sporazume o pridruzivanju, cime sticu pravo da se kandiduju za prijem u EU.


Od zemalja na zapadu Balkana, Hrvatska i Makedonija su potpisale ove sporazume pre dve godine. Albanija je u pregovorima sa EU, dok Srbija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina jos cekaju na zeleno svetlo iz Brisela za otpocinjanje pregovora.


Pozicija Srbije i Crne Gore je komplikovana zbog neizvesnosti u pogledu konacnog statusa Kosova i buducnosti labave zajednice izmedju Srbije i Crne Gore.


EU zeli da primi ovu federaciju u clanstvo kao jedinstven entitet, mada zvanicnici nisu iskljucili mogucnost zasebne integracije ove dve republike ukoliko se Beograd i Podgorica rastanu nakon isteka vaznosti sporazuma kojim je zajednica oformljena.


Zato EU zeli da pronadje stabilne pregovarace i partnere u republickim vladama, kao i u vladi zajednice.


Evropa je frustrirana zbog aktuelne situacije u Srbiji gde demokratske politicke snage izgleda nisu u stanju da postignu sporazum o formiranju nove administracije.


Brisel bi prihvatio svaku vladu u koju ne bi bila ukljucena SRS, i Socijalisticka partija Srbije, SPS, mada se to ne moze javno reci jer bi bilo protumaceno kao direktno mesanje u unutrasnje stvari Srbije.


Unutrasnje reforme i politicka stabilnost su minimum koji Srbija mora ostvariti da bi stigla do polazne tacke na dugom putu u EU.


Zvanicnici iz Brisela priznaju da su u konsultacijama sa vodecim politickim igracima u Beogradu, ali nisu spremni da otkriju vise od toga. Ne zele da namecu resenja, ali su uvereni da ce srpski politicari pronaci izlaz iz ove pat pozicije.


Brisel veruje da je malo verovatno da bi novi parlamentarni izbori doneli resenje.


Tamosnji zvanicnici se plase da ovo politicko cistiliste, takodje, odlaze otpocinjanje istinskog dijaloga izmedju Beograda i Pristine o Kosovu, za koji EU i medjunarodna zajednica zele da bude nastavljen u najkracem mogucem roku.


Lideri sa Kosova i iz Srbije i Crne Gore odrzali su prvi sastanak prosle jeseni uz podrsku EU, NATO i OEBS, ali to je bio samo simbolicni prvi korak.


Do konacnog resenja statusa, Kosovo ce biti ukljuceno u Proces stabilizacije i pridruzivanja, SAP, kroz takozvani SAP mehanizam.


To znaci da ce medjunarodni protektorat na Kosovu, zajedno sa prelaznim institucijama Kosova, uskladiti svoje zakone sa sa zakonodavnim standardima EU uz pomoc Evrope, tako da po resenju konacnog statusa Kosovo moze nastaviti proces integracije, bez obaveze da pocinje ispocetka.


Prednost ovog resenja je u tome sto ne prejudicira konacni status Kosova, i u isto vreme ga ne ostavlja po strani. Time se, takodje, obezbedjuje da Srbija i Crna Gora ne budu taoci na svom putu u EU zbog nerazresenog statusa Kosova.


Cinjenica da je 2004. godina u kojoj se ocekuje da EU prihvati znacajniju ulogu na Balkanu, kao i da preuzme odgovornost za mirovne snage NATO u Bosni i Hercegovini objasnjava izrazenu zabrinutost zbog pat pozicije u Srbiji.


Predsednik Evropske komisije Romano Prodi i visoki predstavnik za spoljne poslove, Havijer Solana, nedavno su ponovili da je integracija jedina garancija za trajni mir, i da je clanstvo u EU obecano svim drzavama na Balkanu, uz uslov da ispune sve zahteve EU.


Ali, u ovom trenutku takav razvoj ne deluje previse verovatno, narocito za Srbiju. Prazna politicka obecanja o prijemu u uniju u bliskoj buducnosti koja su davali lokalni politicari mnogima izgledaju samo kao propaganda i zabluda.


Augustin Palokaj je dopisnik iz Brisela kosovskog dnevnika Koha Ditore i hrvatskog dnevnika Jutarnji list.