EU ODMRZLA TRGOVINSKI SPORAZUM SA SRBIJOM
Taj potez je usledio nakon što je tužilac Tribunala podneo izveštaj o daljem napretku u saradnji Srbije sa ovim sudom.
EU ODMRZLA TRGOVINSKI SPORAZUM SA SRBIJOM
Taj potez je usledio nakon što je tužilac Tribunala podneo izveštaj o daljem napretku u saradnji Srbije sa ovim sudom.
Nakon što su od glavnog tužioca Haškog tribunala za ratne zločine obavešteni da je Beograd poboljšao saradnju sa tim sudom, ministri Evropske Unije otvorili su vrata prelaznom trgovinskom sporazumu sa Srbijom.
Tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), Serž Bramerc (Serge Brammertz), izjavio je uoči sastanka ministara EU-a 7. decembra da će u njegovom izveštaju biti ponovljeno ono što je prošle sedmice u Njujorku rekao pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija.
„U periodu nakon predaje poslednjeg izveštaja Savetu, saradnja Srbije sa mojom kancelarijom je nastavila da se poboljšava“, rekao je Bramerc pred Savetom bezbednosti 3. decembra.
Posle ovosedmičnog sastanka, EU je ublažila svoj zahtev Srbiji o izručenju dvojice preostalih osumnjičenika za ratne zločine MKSJ-u kao uslovu bilo kakvog napretka u evropskim integracijama.
Prelazni trgovinski sporazum biće polazna tačka za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji prethodi punom članstvu u EU-u. SSP je potpisan 29. aprila 2008., ali je EU zamrzla pregovore čim je Holandija – koju je u tome podržala Belgija – zatražila da Beograd najpre uhapsi i izruči u Hag bivšeg komandanta bosanskih Srba, Ratka Mladića, kao i bivšeg lidera hrvatskih Srba, Gorana Hadžića.
Obojicu okrivljenih sud tereti za ratne zločine, i obojica se kriju još od okončanja rata na Zapadnom Balkanu 1995. godine.
Bramercov je izveštaj ove sedmice doveo i do toga da je holandski ministar inostranih poslova, Maksim Ferhagen (Maxime Verhagen), ublažio stav svoje zemlje o podršci i primeni trgovinskog sporazuma.
„Pre manje od šest meseci g. Ferhagen je pitao [Bramerca] da li misli da bi srbijanske vlasti mogle učiniti više [da uhapse begunce], a Bramerc je odgovorio: ’Da, mislim da bi mogle’“ – izjavio je za IWPR Ferhagenov predstavnik za štampu, Gijs Korevar (Gijs Korevaar).
„G. Ferhagen je to pitanje ponovio i u ponedeljak. A Bramerc je odgovorio: ’Ne, ja ne mislim da bi mogle da učine više. Oni čine sve što mogu.’
„Zato su se vlade saglasile oko toga da prelazni sporazum bude primenjivan počev od 1. januara [2010].“
No, iako će prelazni trgovinski sporazum sada biti implementiran, SSP ostaje zamrznut. Holandija je najavila da namerava da nastavi sa pritiskom na Srbiju kako bi uhapsila begunce. Mladić je optužen za organizovanje genocida koji se 1995. godine desio u Srebrenici, gde su snage bosanskih Srba izvršile masakr nad oko 8,000 bosansko-nuslimanskih muškaraca i dečaka.
„Bramerc je rekao da [srbijanske vlasti] sarađuju sa MKSJ-om, ali i to kako nije siguran da će one nastaviti da sarađuju na ovom nivou“, rekao je Korevar.
Na pitanje o tome da li promena u stavu Holandije predstavlja ublažavanje uslova za ulazak Srbije u EU, Korevar je rekao kako se ne radi o tome.
„To zaista nije tačno, pošto je trenutno na snazi samo prelazni sporazum, dok se ratifikacija SSP-a odlaže do daljnjeg“, rekao je on.
„U junu će se raspravljati o tome da li da se počne sa procesom ratifikacije ili ne – ali to još nije izvesno.“
Međutim, Korevar se nije izjasnio o tome da li će Holandija omogućiti ratifikaciju SSP-a čak i ukoliko Mladić i Hadžić ne budu izručeni Hagu.
„S obzirom na to da Mladić i Hadžić nisu uhapšeni, [ministri iz EU-a] će veoma pažljivo razmotriti sledeći Bramercov izveštaj“, rekao je on.
„Hvatanje [Mladića i Hadžića] predstavlja najbolji dokaz saradnje [s Haškim tribunalom].“
Odluka iz Brisela zadovoljila je proevropsku vladu Srbije, koja je prethodno tvrdila da pritisak saveza od 27 zemalja ne doprinosi procesu hvatanja begunaca.
EU je proteklog meseca odlučila i da ublaži vizni režim za građane Makedonije, Crne Gore i Srbije.
„Liberalizacija viza i odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma pokazuju da smo zemlja sa sve većim kredibilitetom u Evropi i svetu, zemlja koju strani investitori počinju da vide kao bezbednu destinaciju za plasiranje kapitala i otvaranje novih radnih mesta“, rekao je ove sedmice – kako se navodi na internet-sajtu beogradske medijske kuće B92 – srbijanski predsednik Boris Tadić, na kongresu evropskih socijalista u Pragu.
No, uprkos odmrzavanju trgovinskog sporazuma, neki posmatrači kažu da će Srbija ipak morati da poboljša saradnju s Tribunalom kako bi ostvarila svoje šire ciljeve.
„Stvarna primena prelaznog sporazuma je samo prvi korak u pravcu evropskih integracija, a Srbija ipak od Evropske Unije želi mnogo više, odnosno ostvarivanje punog članstva“, izjavila je za IWPR Sabina Frejzer (Sabine Freizer), evropska direktorica Međunarodne krizne grupe.
„Stoga se nadam da će Srbija pojačati napore da obezbedi punu saradnju sa MKSJ-om i da Mladić ode u Hag – što će biti korak napred na putu evropskih integracija.“
Iako je EU odlučila da Srbiji ove sedmice odmrzne trgovinski sporazum, Frejzer ne smatra da će države-članice Srbiji dopustiti da i sama postane članica pre no što ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom.
„Mislim da [unutar EU-a] postoji osećanje kako Srbija treba u potpunosti da ispuni svoje obaveze prema MKSJ-u i obezbedi punu saradnju s MKSJ-om, kako bi započeli pravi razgovori o članstvu“, kazala je Frejzerova.
Ali, koliko god da je čvrst stav Brisela prema Srbiji, Frejzerova tvrdi da ulazak u EU ne zavisi od toga da li će Srbija Mladića i Karadžića staviti iza rešetaka.
„Važeći pravni jezik [koji se tiče evropskih integracija] nikada nije [zahtevao] da se Mladić i Hadžić nađu u Hagu; uvek se insistiralo na punoj saradnji [s Tribunalom]. Ja ne mislim da je do sada pokazana puna saradnja. Naravno da ćemo, ukoliko je oni zaista pokažu – a ispostavi se kako odnekud nije moguće da se dvojica begunaca izruče Hagu – morati i to da prihvatimo“, kazala je Frejzerova.
Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.
Tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), Serž Bramerc (Serge Brammertz), izjavio je uoči sastanka ministara EU-a 7. decembra da će u njegovom izveštaju biti ponovljeno ono što je prošle sedmice u Njujorku rekao pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija.
„U periodu nakon predaje poslednjeg izveštaja Savetu, saradnja Srbije sa mojom kancelarijom je nastavila da se poboljšava“, rekao je Bramerc pred Savetom bezbednosti 3. decembra.
Posle ovosedmičnog sastanka, EU je ublažila svoj zahtev Srbiji o izručenju dvojice preostalih osumnjičenika za ratne zločine MKSJ-u kao uslovu bilo kakvog napretka u evropskim integracijama.
Prelazni trgovinski sporazum biće polazna tačka za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji prethodi punom članstvu u EU-u. SSP je potpisan 29. aprila 2008., ali je EU zamrzla pregovore čim je Holandija – koju je u tome podržala Belgija – zatražila da Beograd najpre uhapsi i izruči u Hag bivšeg komandanta bosanskih Srba, Ratka Mladića, kao i bivšeg lidera hrvatskih Srba, Gorana Hadžića.
Obojicu okrivljenih sud tereti za ratne zločine, i obojica se kriju još od okončanja rata na Zapadnom Balkanu 1995. godine.
Bramercov je izveštaj ove sedmice doveo i do toga da je holandski ministar inostranih poslova, Maksim Ferhagen (Maxime Verhagen), ublažio stav svoje zemlje o podršci i primeni trgovinskog sporazuma.
„Pre manje od šest meseci g. Ferhagen je pitao [Bramerca] da li misli da bi srbijanske vlasti mogle učiniti više [da uhapse begunce], a Bramerc je odgovorio: ’Da, mislim da bi mogle’“ – izjavio je za IWPR Ferhagenov predstavnik za štampu, Gijs Korevar (Gijs Korevaar).
„G. Ferhagen je to pitanje ponovio i u ponedeljak. A Bramerc je odgovorio: ’Ne, ja ne mislim da bi mogle da učine više. Oni čine sve što mogu.’
„Zato su se vlade saglasile oko toga da prelazni sporazum bude primenjivan počev od 1. januara [2010].“
No, iako će prelazni trgovinski sporazum sada biti implementiran, SSP ostaje zamrznut. Holandija je najavila da namerava da nastavi sa pritiskom na Srbiju kako bi uhapsila begunce. Mladić je optužen za organizovanje genocida koji se 1995. godine desio u Srebrenici, gde su snage bosanskih Srba izvršile masakr nad oko 8,000 bosansko-nuslimanskih muškaraca i dečaka.
„Bramerc je rekao da [srbijanske vlasti] sarađuju sa MKSJ-om, ali i to kako nije siguran da će one nastaviti da sarađuju na ovom nivou“, rekao je Korevar.
Na pitanje o tome da li promena u stavu Holandije predstavlja ublažavanje uslova za ulazak Srbije u EU, Korevar je rekao kako se ne radi o tome.
„To zaista nije tačno, pošto je trenutno na snazi samo prelazni sporazum, dok se ratifikacija SSP-a odlaže do daljnjeg“, rekao je on.
„U junu će se raspravljati o tome da li da se počne sa procesom ratifikacije ili ne – ali to još nije izvesno.“
Međutim, Korevar se nije izjasnio o tome da li će Holandija omogućiti ratifikaciju SSP-a čak i ukoliko Mladić i Hadžić ne budu izručeni Hagu.
„S obzirom na to da Mladić i Hadžić nisu uhapšeni, [ministri iz EU-a] će veoma pažljivo razmotriti sledeći Bramercov izveštaj“, rekao je on.
„Hvatanje [Mladića i Hadžića] predstavlja najbolji dokaz saradnje [s Haškim tribunalom].“
Odluka iz Brisela zadovoljila je proevropsku vladu Srbije, koja je prethodno tvrdila da pritisak saveza od 27 zemalja ne doprinosi procesu hvatanja begunaca.
EU je proteklog meseca odlučila i da ublaži vizni režim za građane Makedonije, Crne Gore i Srbije.
„Liberalizacija viza i odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma pokazuju da smo zemlja sa sve većim kredibilitetom u Evropi i svetu, zemlja koju strani investitori počinju da vide kao bezbednu destinaciju za plasiranje kapitala i otvaranje novih radnih mesta“, rekao je ove sedmice – kako se navodi na internet-sajtu beogradske medijske kuće B92 – srbijanski predsednik Boris Tadić, na kongresu evropskih socijalista u Pragu.
No, uprkos odmrzavanju trgovinskog sporazuma, neki posmatrači kažu da će Srbija ipak morati da poboljša saradnju s Tribunalom kako bi ostvarila svoje šire ciljeve.
„Stvarna primena prelaznog sporazuma je samo prvi korak u pravcu evropskih integracija, a Srbija ipak od Evropske Unije želi mnogo više, odnosno ostvarivanje punog članstva“, izjavila je za IWPR Sabina Frejzer (Sabine Freizer), evropska direktorica Međunarodne krizne grupe.
„Stoga se nadam da će Srbija pojačati napore da obezbedi punu saradnju sa MKSJ-om i da Mladić ode u Hag – što će biti korak napred na putu evropskih integracija.“
Iako je EU odlučila da Srbiji ove sedmice odmrzne trgovinski sporazum, Frejzer ne smatra da će države-članice Srbiji dopustiti da i sama postane članica pre no što ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom.
„Mislim da [unutar EU-a] postoji osećanje kako Srbija treba u potpunosti da ispuni svoje obaveze prema MKSJ-u i obezbedi punu saradnju s MKSJ-om, kako bi započeli pravi razgovori o članstvu“, kazala je Frejzerova.
Ali, koliko god da je čvrst stav Brisela prema Srbiji, Frejzerova tvrdi da ulazak u EU ne zavisi od toga da li će Srbija Mladića i Karadžića staviti iza rešetaka.
„Važeći pravni jezik [koji se tiče evropskih integracija] nikada nije [zahtevao] da se Mladić i Hadžić nađu u Hagu; uvek se insistiralo na punoj saradnji [s Tribunalom]. Ja ne mislim da je do sada pokazana puna saradnja. Naravno da ćemo, ukoliko je oni zaista pokažu – a ispostavi se kako odnekud nije moguće da se dvojica begunaca izruče Hagu – morati i to da prihvatimo“, kazala je Frejzerova.
Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.
