Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

EU fokus: prepreke na bugarskom putu ka EU

Brisel je zabrinut zbog sporosti reformi u pravosudju i visokog stepena korupcije.
By IWPR Balkans

Iako je Bugarska okoncala pregovore o prikljucenju EU, sto joj je otvorilo put za ulazak u Uniju 2007. godine, jos uvek treba da ostvari napredak u izvesnom broju oblasti, narocito u pogledu okoncanja reforme pravosudja i iskorenjivanja organizovanog kriminala i korupcije, pre nego sto osigura clanstvo u EU do tog roka, upozoravaju zvanicnici Evropske unije.

Mada je Sofija 15. juna, pre roka, sa uspehom zakljucila dva posljednja poglavlja ugovora o prikljucenju, irski ministar inostranih poslova Brajan Kouen upozorava da bi Brisel ipak mogao da odlozi prijem Bugarske ako oceni da postoji "ozbiljna opasnost" da ta zemlja ne sprovede sve neophodne reforme.

Bugarska je zapocela pregovore o clanstvu sa Evropskom unijom u martu 2003. godine pod vladom desnog centra Saveza demokratskih snaga, UDF, koju je predvodio Ivan Kostov. Razgovori se nastavljaju za vreme mandata aktuelnog premijera Simeona Saks-Koburg Gota i njegovog Nacionalnog pokreta "Simeon Drugi", NDSV.

Planirano je da se pregovori o uclanjenju okoncaju krajem godine, ali su privedeni kraju sest meseci ranije.

Prijem Bugarske u Evropsku uniju predstavljao bi sastavni deo pete runde prosirenja EU. Ova zemlja bi trebalo da se pridruzi Evropskoj uniji zajedno sa Rumunijom, koja bi trebalo da zavrsi pregovore sa zvanicnicima EU do kraja ove godine. Ove dve drzave trebalo bi da potpisu svoje ugovore sa Evropskom unijom 2005. godine.

Medjutim, reforme u pravosudju – sto je jedan od vladinih najvaznijih i najkomplikovanijih projekata – i dalje su nedovrsen posao.

Sudovi u ovoj zemlji i dalje pate od starih boljki: spoljni politicki uticaj i neefikasnost – mnogi slucajevi nisu ni stigli u sudnice, a veliki broj slucajeva propadne – pri cemu medjusobna glozenja izmedju policije i sudstva, ali i unutar samog pravosudja, dodatno opstruiraju tekuce reforme.

Jedno od glavnih pitanja je sudska kontrola nad procedurama koje prethode postupku u sudnici, koja je nedavno uvedena na zahtev EU. Ministarstvo pravde zeli da sudija bude prisutan tokom ove faze u skladu sa najboljom praksom u Evropskoj uniji – a tome se suprotstavlja Ministarstvo unutrasnjih poslova.

Komesar za prosirenje Evropske unije Ginter Ferhojgen upozorio je u martu da ce Bugarska morati da zavrsi reforme u pravosudju ako zeli da se pridruzi Evropskoj uniji 2007. godine, te da ne bi trebalo da ocekuje bilo kakve ustupke po tom pitanju.

Bugarski ministar za evropska pitanja Meglena Kuneva insistira da nema razloga za zabrinutost u pogledu dosadasnjeg napretka Sofije u toj oblasti. "Proces se razvija i ne mislim da je trenutak da se donose pesimisticki zakljucci", kaze ona.

Vecina analiticara su, medjutim, skepticni. Dimitur Markov, koordinator projekta za pravo pri Centru za proucavanje demokratije, CSD, kaze: "Otpor razlicitih sudskih institucija ocito usporava reforme i podriva efikasnost."

Andrej Rajcev, politicki analiticar iz agencije "Gallup International" se slaze: "Sistem pravosudja ce se sigurno poboljsati do 2007. godine, ali je proces spor i tesko da ce nas odvesti bas tamo gde zelimo da budemo."

Prema CSD-u, neefikasnost pravosudnog sistema je u direktnoj vezi sa visokim nivoom organizovanog kriminala u Bugarskoj, sto predstavlja "jednu od najvecih prepreka razvoju jugoistocne Evrope."

U nedavnom izvestaju CSD-a kaze se da se 30 do 35 odsto naftnih derivata koji se potrose u Bugarskoj prosvercuju u zemlju. Dakle, svakog meseca se prokrijumcari izmedju 150 i 200 cisterni ove robe iz Turske i Dubaia.

2003. godine, u indeksu percepcije korupcije, istrazivanju organizacije "Transparency International", Bugarska se – u konkurenciji 133 zemlje – smesta na 54 mesto.

To ukazuje da u Bugarskoj postoji visok nivo korupcije. Problem je sto nema naznaka da ce doci do poboljsanja.

"Legalizacija prljavog novca se nastavlja", kaze se u izvestaju CSD-a. "To se postize potkupljivanjem politicara, visih zvanicnika u pravosudju i drugih zvanicnika u drzavnoj administraciji koji su ovlasceni da upravljaju sektorima od posebnog javnog interesa, ukljucujuci izdavanje razlicitih dozvola."

Mnogi analiticari su veoma kriticni prema onome sto nazivaju slabasnim pokusajima establismenta da razresi problem. "Ne vidim da se ulazu bilo kakvi napori da se izborimo sa korupcijom", kaze Krasen Stancev iz Instituta za trzisnu ekonomiju. "A sve sto cine je pravljenje puno buke da bi prikrili svoje zloupotrebe."

Korupcija je povezana sa nelegalnim finansiranjem politickih partija, sto znaci da establisment nema interesa da resava taj problem, kaze politicki analiticar Andrej Rajcev.

Mnoge – uglavnom zakonodavne – mere preduzete su nedavno radi suprotstavljanja i suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala. Ali, u tome je sustina problema jer, kako tvrdi Dimitur Markov iz CSD-a, samo reformisano sudstvo moze obezbediti primenu tih istih mera.

Albena Skodrova je slobodna novinarka iz Bugarske.