Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

EU fokus: Brisel zahteva od Rumunije da dovede u red situaciju u zemlji

Zagadjena voda za pice i dalje je jedan od gorucih ekoloskih problema koje Bukurest mora resiti ukoliko zeli da se pridruzi EU.
By IWPR Balkans

Od pada komunistickog rezima, Garla Mare, selo od 3.500 stanovnika na obali Dunava, nekada veliki proizvodjac zitarica, potonulo je u siromastvo.


Jedino nasledje prethodne ere jeste visok nivo pesticida u podzemnim vodama, koje su jedini izvor vode za pice u ovoj oblasti.


Poslednjih godina sve vise i vise ljudi se razboljevalo. Kada je konacno ispitana voda za pice, rezultati su bili porazavajuci: nivo mikrobioloskog zagadjenja bio je tako visok da prema zakonima EU takva voda ne bi smela biti koriscena ni za kupanje.


“Glavni bunar sa vodom za pice, koji je prema tvrdnjama seljana bio ‘cist’, pokazao je veoma visok nivo zagadjenja nitratom i atrazinom, pesticidima koje je tesko neutralisati”, izjavila je Mihaela Vasilsku iz bukurestanskog udruzenja Medium & Sanitas (Sredina i zdravlje) koje je koordiniralo projekat testiranja vode u selu Garla Mare.


Visoke koncentracije nitrata u vodi za pice predstavljaju ozbiljan razlog za brigu, jer se nitrat moze raspasti na nitrit, jedinjenje cije stetno delovanje smanjuje sposobnost krvnih celija da prenose kiseonik.


Lekari u selu obavestavali su lokalne zdravstvene inspektore o uznemiravajucim zdravstvenim posledicama zagadjenja sredine, ali do nedavno nista nije preduzimano.


“U okviru projekta uspeli smo da organizujemo instaliranje filtera za vodu u seoskoj skoli da bi se tako obezbedila zdrava voda za pice za najosetljivije grupe, kao sto su deca i trudnice”, izjavila je Mihaela Vasilesku. U okviru projekta takodje su izgradjeni ekoloski sanitarni toaleti i organizovani susreti zemljoradnika sa strucnjacima da bi se stanovnistvo obavestilo o opasnostima sa kojima se suocava.


“Godinama smo pili vodu iz bunara u blizini nase kuce”, izjavila je za IWPR Maria George iz sela Garla Mare. “Mada su mi se deca cesto razboljevala od crevnih bolesti, narocito dok su bila sasvim mala, a ja sam imala jedan pobacaj, nikada mi nije palo na pamet da bi to moglo imati veze sa vodom.”


Maria George kaze da je cula za testiranje vode, ali nije imala novca da plati za postavljanje instalacija sa zdravom vodom do njene kuce. “Kupovina hrane je vaznija od vode”, kaze ona.


“Imamo bunar, ali voda je mutna, pa je ne koristim, plasim se da cu imati problema sa bubrezima”, rekao je Vaile Jon, jos jedan stanovnik sela. “Za pice koristim vodu iz komsijskog bunara.”


Evropska komisija je u vise navrata kritikovala Rumuniju zbog propusta u zastiti zivotne sredine. Neophodno je ostvariti napredak na ovom polju ako zemlja zeli da se prikljuci EU do 2007. godine.


U poslednjem izvestaju Evropske komisije o napredovanju zemlje ka prikljucenju ponavljaju se prituzbe da je zivotna sredina i dalje jedan od problema. “Finansijska sredstva namenjena ovom sektoru i dalje su nedovoljna, sto za rezultat ima losu implementaciju politike Evropske komisije u oblasti zastite zivotne sredine”, navodi se u izvestaju.


Nasledje ekoloske degradacije seze u proslost do komunistickog perioda. Veliki industrijski pogoni, od kojih se vecina jos nalazi pod kontrolom drzave, ispustaju u zemlju nedovoljno obradjene otpadne toksicne supstance vec vise od pedeset godina.


Intenzivna poljoprivredna proizvodnja doprinela je degradaciji zivotne sredine, jer su sinteticka djubriva kontaminirala podzemne vode, jedini izvor vode za pice u vecini ruralnih oblasti.


U decembru 1995. godine rumunska skupstina usvojila je zakon o zastiti zivotne sredine, cime je obezbedjen pravni okvir za ocuvanje prirodnih resursa zemlje.


Ali, cena priblizavanja Rumunije standardima EU i dalje je visoka. U proslogodisnjem izvestaju Informativnog centra za Centralnu i Istocnu Evropu pri americkom Ministartsvu trgovine procenjuje se da bi troskovi ispunjavanja EU standarda u Rumuniji mogli iznositi 20 milijadi dolara u narednih 20 godina.


Kao prvi korak na ovom putu, vlasti su pokusale da zakone u oblasti zastite zivotne sredine usklade sa zakonima EU.


“Imamo odgovarajuce zakone, ali nemamo kapacitete potrebne da se zakoni pretoce u praksu”, izjavio je profesor Petruta Mojsi, predsednik ekoloske nevladine organizacije Eko konsalting centar Galati. “Nemamo dovoljno resursa za kontrolu i nadzor zagadjenih izvora vode.”


Mojsi veruje da publicitet takodje predstavlja problem. “Vlasti nisu finansirale kampanje koje bi imale za cilj obavestavanje javnosti. Samo nevladine organizacije pokusavaju da rese ovaj problem, ali rezultati nisu zadovoljavajuci, jer u obavestavanju loklanih zajdnica o ekoloskim opasnostima nevladine organizacije zavise od strane pomoci.”


Najnovija mera koju je vlada preduzela jeste usvajanje akcionog plana Svetske zdravstvene organizacije za eliminisanje efekata ekoloskih hazarda na zdravlje. Bukurest se prikljucio Cetvrtoj ministarskoj konferenciji posvecenoj zivotnoj sredini i zdravlju odrzanoj proslog meseca u Budimpesti. Jedan od ciljeva koji su tamo usvojeni jeste pristup cistoj vodi i sanitarnom sistemu do 2015. godine.


“Uvereni smo da cemo do 2015. godine smanjiti broj stanovnika Rumunije koji nemaju pristup bezbednoj vodi za pice bar za polovinu”, izjavila je za IWPR Aleksandra Cucu, zamenik direktora uprave za zdravstvo u ministarstvu zdravlja i porodice.


“Rumunija ce usvojiti nacionalnu strategiju za uvecavanje postotka domacinstava koja imaju pristup bezbednoj i jeftinoj vodi i sanitarnim instalacijama, narocito u ruralnim oblastima, gde je ovaj problem najakutniji”, dodala je Cucu.


Prvi korak, izjavila je za IWPR, bila bi promena zakona o kontroli vode za pice. Do nedavno, Ministarstvo zdravlja i porodice nije kontrolisalo vodu iz privatnih i javnih bunara koji se najvise koriste u vecini sela, jer oni nisu bili obuhvaceni zakonom.


“Promenili smo zakon pocetkom jula. Sada cemo biti u prilici da dodjemo do egzaktnih informacija o nivoima zagadjenja u svim ugrozenim oblastima, na osnovu cega se mogu preduzeti odgovarajuce mere”, zakljucuje Cucu.


Prema podacima Zajednickog programa kontrole vodosnabdevanja i kanalizacije koji organizuju WHO i UNICEF, u ovom trenutku samo 18 procenata seoskog stanovnistva ima pristup izvorima vode za pice koja je tretirana na odgovarajuci nacin.


Rumuni su i dalje zabrinuti zbog kvaliteta vode za pice. Prema poslednjem izvestaju Regionalnog ekoloskog centra za Centralnu i Istocnu Evropu, REC, neprofitne organizacije iz Sent Andreje u Madjarskoj, oko 62 procenta stanovnika smatra da je zagadjenje vode najtezi ekoloski problem u zemlji


Vise od polovine ispitanika je izjavilo da ne veruju da vlada brine o zivotnoj sredini. Preko 90 procenata je izjavilo da ni lokalna uprava ni nacionalna vlada ne trose dovoljno novca za zastitu zivotne sredine, navodi se u istom izvestaju.


U Bukurestu tvrde da je izrazena zabrinutost preterana. Cucu tvrdi da je najvise tri odsto ukupne kolicine vode za pice u zemlji zagadjeno. “Tacno je da nismo kontrolisali vodu u javnim i privatnim bunarima koja se koristi u vecini ruralnih podrucja, ali ukupna situacija nije dramaticna”, izjavila je ona. “Verujem da kada je zagadjenje vode u pitanju situacija kod nas bolja nego u mnogim evropskim zemljama.”


Nisu samo mala sela poput Garla Mare bila suocena sa problemima zagadjenja vode poslednjih godina.


Najozbiljniji slucaj zabelezen je 2000. godine kada je reka Tisa bila ozbiljno kontaminirana otpadnim materijalima iz rudnika zlata Aurul u mestu Baja, koji su sadrzali cijanid i teske metale. Kontaminacija se prosirila na madjarski deo Dunava. Ekoloske posledice bile su takve da su evropski ekolozi ovaj dogadjaj opisivali kao “vodeni Cernobil”.


Grad Galati na istoku zemlje, sa populacijom od 324.000 stanovnika, prestavlja jos jedno problematicno podrucje.


Kao jedna od glavnih luka na Dunavu, sa intenzivnim trgovackim saobracajem duz reke, ovaj grad trpi ozbiljne ekoloske probleme zbog zelezara, topionica i hemijskih postrojenja koja su rasporedjena u ovoj zoni.


Predstavnici lokalnih nevladinih organizacija izvestavaju o nedostatku pogona za preradu vode u Galati, kao i cestim kiselim kisama i visokom sadrzaju nitrata u podzemnim vodama. “Dunav je veoma zagadjen u oblasti Galate”, izjavila je Petruta Moisi iz Eko konsalting centra. “Srecom, uspeli smo da pribavimo stranu finansijsku pomoc za izgradnju pogona za preciscavanje u regionu, ali on ce biti gotov tek 2006. godine.”


Za visok sadrzaj nitrata u podzemin vodama u Calarasi, pretezno agrikulturnoj oblasti u jugoistocnoj Rumuniji, krivi se intenzivna poljoprivredna proizvodnja. Godine 1997, svi slucajevi akutnog trovanja nitratom u zemlji zabelzeni su upravo u oblasti Calarasi. Mnoga deca mladja od 15 godina bila su hospitalizovana te godine zbog ovakvih trovanja. Prema podacima vlade, od 59 uzoraka iz javnih bunara i drugih izvora vode za pice u ovoj oblasti uzetih u periodu izmedju 1996 i 1997, kod gotovo 80 procenata ustanovljene su nedozvoljene kolicine nitrata.


U procesu je nekoliko projekata posvecenih najteze pogodjenim podrucjima. Od 1999. godine Svetska banka finansira projekat koji ima za cilj poboljsanje vode za pice u oblasti Calarsi, sto ukljucuje i promovisanje “ekoloski bezbedne poljoprivredne proizvodnje”.


Drugi projekat koji treba da pomogne Rumuniji da implementira EU standarde planira se u istocnom regionu basena reke Siret.


U medjuvremenu, Agencija za trgovinu i razvoj SAD je ovog juna dodelila rumunskom ministarstvu za zivotnu sredinu i kontrolu vode 600.000 dolara. Plan je da ministarstvo odabere cetiri opstine u oblasti basena reke Siret. U svakoj od njih bice ispitane mogucnosti za poboljsavanje vode za pice i pogona za preradu vode do kraja ove godine.


Ali, ne mogu se sve zajednice nadati da ce doci do velike inostrane pomoci koja ce im omoguciti da dodju do kvalitetnije vode. Kris Cerc, iz amsterdamske Severne alijanse za odrzivost, mreze 100 medjunarodnih nevladinih organizacija i ekoloskih grupa, izjavio je za IWPR da strana pomoc obicno zavrsava kod zajednica koje su vec u boljoj poziciji.


“Samo bogati se prijavljuju za novcanu pomoc”, izjavio je Cerc. “Siromasni obicno ni ne saznaju za takve mogucnosti, pa cak i ako saznaju, ne znaju sta treba da rade ili kako da se prijave za pomoc.”


Stanovnici sela Garla Mare su imali srece da im pomogne organizacija Media & Sanitas, sto je dovelo do znacajnog poboljsanja infrastrukture vodosnabdevanja i kanalizacije.


Mihaela Vasilesku, kooridnator projekta, izjavila je za IWPR da je pravi izazov u tome da se obezbedi da “rezultati projekta budu ostvareni i na drugim mestima… ne samo u ovom selu nego i u drugim ruralnim oblastima u Rumuniji.”


Daniela Tusel radi za bukurestanski list “Libertatea”.