Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

EU BI TREBALO DA NASTAVI DA VRŠI PRITISAK NA BEOGRAD

Ublažavanje uslova za integraciju moglo bi samo da izazove zastoje u saradnji i onemogući provođenje pravde.
By Simon Jennings
Dosta slušamo o tome da Srbija odnedavno silno podržava međunarodnu pravdu i da bi Evropska Unija trebalo da nagradi njene skorašnje poteze, ali ne smemo zaboraviti ni to da osoba koja je okrivljena za najteže zločine počinjene na evropskom tlu nakon Drugog Svetskog rata još uvek slobodno živi na Balkanu i da njene žrtve još uvek čekaju pravdu.



Trinaest godina po okončanju sukoba u bivšoj Jugoslaviji, letos su uhapšeni bivši predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, i nekadašnji šef policije, Stojan Župljanin; počev od tada, čelnici EU-a ne prestaju da govore o dugoočekivanoj „punoj saradnji“ Srbije sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i njenoj spremnosti za članstvo u EU-u.



No, Ratko Mladić – vojni komandant bosanskih Srba optužen za organizovanje srebreničkog genocida, u kojem je 1995. izvršen pokolj nad skoro 8,000 Bošnjaka – još uvek izbegava pravdu. U bekstvu je i bivši lider Srba iz Hrvatske, Goran Hadžić.



S obzirom na nedavna hapšenja – da i ne pominjemo težinu optužbi protiv Mladića – žalosno je da evropsko vođstvo stroge uslove za napredak u integracijama nastoji da ublaži baš sada, kada oni počinju da deluju.



EU je Srbiji prošle sedmice rekla kako pred-pristupni pregovori ostaju zamrznuti sve dok saradnja sa MKSJ-om ne bude potpuna, ali nije tajna da većina država članica već sada želi da ukine tu meru.



Po rečima jednog evropskog diplomate, „ogromna većina“ članica EU-a podržava primenu trgovinskog sporazuma i pre bilo kakvih novih hapšenja ili ostvarivanja pune saradnje s Tribunalom.



„Mi mislimo da srbijanska vlada u izvesnim aspektima odskora pokazuje veoma ozbiljan evropski stav i pristup“, kazao je on. „Ono što su oni pokazali nama, evropskim političarima, zaslužuje nekakav gest od strane Evropske Unije.“



Jedino Holandija i Belgija ostaju uistinu odlučne u stavu da se pravda za monstruozne ratne zločine ne može zameniti podizanjem morala trgovinskim sporazumom. Holandski ministar inostranih poslova, Maksim Ferhagen (Maxime Verhagen), zadivljujuće je čvrst u svom stavu, a tvrdi se da će tako i ostati sve dok Mladić ne bude u Hagu.



Sa druge strane, ostali državnici iz zemalja EU-a, kao i predstavnici Brisela, izgleda da uopšte ne shvataju u čemu je stvar.



Govorimo o genocidu koji se dogodio pre samo 13 godina i čoveku koji – uprkos tome što je mogući počinilac tog zločina – navodno sve vreme mirno živi u Srbiji.



MKSJ raspolaže Mladićevom fotografijom koja je 2002. snimljena u jednom beogradskom restoranu na nekoj svadbi; a prema pisanju medija, i sedam godina nakon Srebrenice stizala mu je penzija od vojske bosanskih Srba.



Još jedan sud Ujedinjenih nacija, Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu, naložio je Srbiji u februaru 2007. da Mladića preda MKSJ-u. Od tada je prošlo skoro dve godine.



Gotovo da nema sumnje u to da je čvrst stav u pogledu približavanja EU-u pomogao da dođe do pomaka u saradnji Srbije s MKSJ-om, kojoj smo svedočili u 2008. Zbilja, dokazi pokazuju da hapšenja mnogo više zavise od političke spremnosti Srbije da deluje, nego od sposobnosti pronalaženja samih begunaca; obojica nedavnih uhapšenika su doslovce živela Beogradu pod nosem.



Župljanin je uhapšen u gradu Pančevu, u neposrednoj blizini Beograda, dok je Karadžić naposletku uhvaćen u jednom autobusu u samom Beogradu. On je u tom gradu živeo relativno običnim životom, baveći se (pod lažnim imenom) alternativnom medicinom, zamaskiran dugom sedom bradom i konjskim repom.



U svom prošlosedmičnom obraćanju Savetu bezbednosti UN-a, glavni tužilac MKSJ-a, Serž Bramerc (Serge Brammertz), rekao je da u potrazi za Mladićem i Hadžićem, Srbija mora da „prevaziđe ranije propuste civilnih obaveštajnih službi“.



„Pogotovo su propustili da analiziraju i ponašaju se u skladu sa informacijama prikupljenim u potrazi za dvojicom begunaca“, kazao je Bramerc.



Međutim, uprkos tome što se propusti pripisuju staroj vlasti, trebalo bi da se odupremo iskušenju da odemo predaleko i letošnja hapšenja tumačimo kao politički zaokret u Srbiji.



Štaviše, nezavisno od hapšenja begunaca, Beograd sporo napreduje i u nekim drugim oblastima, kao što su ustupanje neophodnih dokumentarnih dokaza Tribunalu, ili sprovođenje obuhvatnijih političkih reformi.



Dalje dosledno manifestovanje moći EU-a je najsigurniji način da se Mladić napokon nađe u Hagu. A to je i ono što bi trebalo da bude krajnji cilj saveza, umesto iznalaženja kreativnih strategija zaobilaženja problema kako bi se zadovoljili Beograd i Brisel.



Zagovornici odmrzavanja procesa integracije tvrde da će proevropska vlada u Srbiji izgubiti podršku ukoliko ne dobije dodatno ohrabrenje od Brisela.



Iako se ne zalažu za ratifikaciju bilo kog sporazuma sve dok se ne ostvari puna saradnja s Tribunalom, oni početak razgovora o trgovini smatrtaju efikasnim načinom da se to i učini. Vlada koju vodi Demokratska stranka (DS) izabrana je u maju na temelju svojih obećanja o približavanju Evropi, pa često i iskazuje strah da će, ukoliko je Evropa ne podrži, uslediti povratak nacionalista.



Ali ta poruka je naprosto obmana, koju srbijanske vlade već dugo ponavljaju u nadi da će međunarodna zajednica popustiti i da neće morati da sarađuju.



„Već više od decenije, [u Srbiji] slušamo ovakvu pesmu: ’Morate da nam pomognete, ali mi sebi nećemo pomoći.’ Tu politiku je vodio i [pokojni predsednik, Slobodan] Milošević. Sada je primenjuje i postmiloševićevsko vođstvo, a parlament i vlada ne sprovode reforme“, izjavio je Džejms Lajon (James Lyon) iz beogradskog Saveta za demokratizaciju politike.



Ublažavanje uslova za evropske integracije bi moglo da izazove samo zastoje u saradnji i prestanak ostvarivanja pravde.



Doslednost holandskog stava pokazuje da EU to može i treba da spreči, jer bi time pomogla izručenju Mladića Hagu. Zabrinjavajuće je što i ostale članice EU-a ovaj problem ne sagledavaju na isti način.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.



Stavovi izneti u ovom članku nisu nužno i stavovi IWPR-a.