EKSPERT NIJE U STANJU DA OBJASNI VIŠEGRADSKI POŽAR

Stručnjak za vojni ekspoziv, koji je svedočio na suđenju Milanu i Sredoju Lukiću u Hagu, nije mogao da objasni kako je u junu 1992. jedna kuća bila zapaljena, usled čega je u njoj nastradalo 70 ljudi.



Tužioci tvrde da su tu kuću namerno spalila dvojica rođaka sa još nekolicinom bosanskih Srba, a u sklopu nastojanja da se pomenuti bosanski grad „etnički očisti“ tako što će se iz njega oterati bošnjačko stanovništvo.



No, Stefan O’Donel (Stephan O’Donnell), koji je zaposlen pri vojsci Sjedinjenih Država, izjavio je kako ni nakon ispitivanja samih ruševina u višegradskoj Pionirskoj ulici nije u stanju da kaže kako je izbila vatra u njoj.



„Odgovori postaju sve teži sa proticanjem vremena“, kaže O’Donel, koji je svedočio na zahtev tima odbrane Milana Lukića.



„Vreme koje je proteklo od incidenta do trenutka mog pojavljivanja na licu mesta – 15 godina kasnije – ne dopušta mi davanje bilo kakvih [pouzdanih] odgovora.“



Lukići se terete da su 14. juna 1992. pritvorili 70 Bošnjaka u tu kuću i spalili je. Tužioci tvrde da je samo sedmoro ljudi preživelo taj incident.



U tužiočevom pred-procesnom podnesku se navodi da je tepih iz prostorije u kojoj su civili bili pritvoreni „bio mokar i mirisao na benzin“. Milan Lukić je onda navodno „otvorio vrata sobe i uneo bombu ili eksplozivnu napravu . . . Ova naprava je pokraj vrata izazvala požar, u kojem je izgorela čitava kuća“, kaže se u podnesku.



Dok se vatra širila, Milan i Sredoje su u kuću navodno ubacili još eksploziva. Neki ljudi su pokušali da pobegnu tako što su razbijali prozore i iskakali napolje, ali su Lukići „stajali napolju, pod prozorima, kako bi pucali na one koji pokušavaju da pobegnu“, nastavlja se u podnesku.



O’Donel je u januaru ove godine boravio u Višegradu kako bi sproveo ispitivanje ostataka kuće, za koju je rekao da je u tolikoj meri razorena da bi „bilo kakav dokaz o [eksplozivnoj] napravi nestao“.



Uprkos tome, svedok je rekao da je pronašao nešto što je nazvao “tragovima udara“ po zidovima – pri čemu ga je jedan od njih doveo do otkrića „komadića metala zarivenog u zid“.



Taj već sasvim zarđali komadić je pokazan pred sudom i uveden u dokaze.



Međutim, O’Donel nije mogao da kaže da li taj metal – kao i okolni tragovi po zidu, koji su i omogućili njegovo otkrivanje – predstavlja posledicu eksplozije.



„Neću sa ovog mesta bez trunke sumnje reći da su u pitanju tragovi razaranja [koje je izazvala eksplozivna naprava]“, izjavio je branilac Džejson Alarid (Jason Alarid).



Dodao je i da ne postoji način da se dokaže da li dotični metal potiče od eksplozivne naprave „ili [od] neke druge tvari koja se [već] nalazila u temeljima same kuće“.



O’Donel je sudu potom rekao da je video i neke od izjava koje su o navodnom spaljivanju kuće dali svedoci, te da je zaključio kako je njihova verzija događaja – neverovatna.



Konkretno, pomenuo je izjavu jednog svedoka, koji je navodno kazao da je čuo „pucnjeve i vrisku pola sata nakon incidenta“.



„Ukoliko imate prostoriju sa [ubačenim] acelerantom, uvedete ljude u nju i spalite je . . . ti ljudi [bi se] ugušili od udisanja dima za nekoliko minuta“, kazao je O’Donel. „Ne bi bili neophodni [naknadni] pucnjevi.“



Svedok je rekao i da mu brojka od 70 ljudi – koliko ih je navodno, prema spisku iz optužnice, bilo zatočeno u kući – deluje preterano.



Da je toliko mnogo ljudi boravilo u toj sobi, ne bi – po njegovim rečima – bilo nikakvih tragova rasprskavanja po zidovima, nastalih usled eksplozije.



„Osobe koje su bile najbliže [eksploziji] bile bi pogođene tim komadićima“, objasnio je on. „Što više tela imate u prostoriji, manji je efekat [eksplozije na nju].“



A kada je tužilac Dermot Grum (Dermot Groome) počeo da saslušava svedoka, upitao je O’Donela da li se slaže sa time da se „neka vrsta eksplozije“ odigrala u sobi.



„Da“, odgovorio je O’Donel, premda je dodao i da ne može da utvrdi koliko se eksplozija dogodilo.



O’Donel je priznao i da nije ispitao ostatke sa zidova, pošto je toliko vremena proteklo od incidenta.



A kada je Grum pokušao da sazna od svedoka koliko dugo su ostaci eksploziva mogli ostati na poprištu eksplozije, O’Donel je rekao da to zavisi od mnoštva faktora, uključujući i to da li se to područje nalazi u zoni sukoba.



Grum je potom svedoku pokazao niz fotografija kuće u Pionirskoj, koja deluje skoro u potpunosti uništeno – izuzimajući temelj te dvospratnice, načinjen od cigala.



Neke od cigala koje se nalaze iznad prostorije u kojoj je navodno počeo požar deluju oštećeno.



Međutim, O’Donel je kazao kako eksplozija u toj prostoriji ne bi bila dovoljna da izazove ta oštećenja, te da ih stoga nije ni istražio.



„Niste pogledali ostatak zgrade?“, upitao je Grum.



„Nije bilo ničeg da se pogleda“, odgovorio je on. „Prošetao sam po obodu i video da nema [ničeg] značajnog.“



O’Donel je dodao da stanje cigala nije ni od kakvog značaja, pošto je tamo postojala i velika betonska ploča između cigala i prostorije u kojoj se navodno odigrala eksplozija.



„Jeste li izmerili debljinu te ploče“, želeo je da sazna Grum.



„Nije bilo načina da se utvrdi koliko je beton dubok ili debeo“, odgovorio je O’Donel.



Suđenje se nastavlja iduće sedmice.



Rachel Irwin izveštava za IWPR izu Haga.