Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

DUH VUKOVARA PROGONI KUMANOVO

Stanovnici Kumanova boje se da bi njihov grad mogao doziveti sudbinu Vukovara
By Veton Latifi

Stanovnici Kumanova, na severu Makedonije, osecaju sve vecu zabrinutost, priblizavanjem sukoba izmedju snaga bezbednosti zemlje i Oslobodilacke narodne armije, ONA.


Nakon ofanzive makedonske vojske u regionu Tetova, izgleda da se armija sprema da izvrsi napad na snage ONA koje su skoncentrisane u selima oko Likova, gde Albanci cine 95 odsto od ukupno 30.000 stanovnika.


Pocetne borbe u ovom kraju navele su Hysni Shaqirija, poslanika vladajuce Demokratske partije Albanaca da napusti parlament i pridruzi se ONA. "Ako neko zeli da stupi sa mnom u vezu, nacice me na liniji fronta", porucio je on u svom saopstenju. Ova odluka uglednog lokalnog politicara uticace na mnoge lokalne Albance da ucine isto. "Pozivam visoke zvanicnike DPA i poslanike da se pridruze borcima za slobodu", izjavio je on u svom saopstenju.


Nakon njegovog odlaska, vlasti su izdale nalog za njegovo hapsenje zbog toga sto je podsticao pobunu.


U Kumanovu koje se nalazi blizu sprske i bugarske granice, zivi oko 110.000 ljudi. Oko 50 do 60.000 zivi u okolnim selima.


Lokalno stanovnistvo cini potencijalno eksplozivna mesavina Srba, Makedonaca i Albanaca. Stanovnici grada veruju da ukoliko se sukob prosiri unutar samog grada moze doci do tragicnog krvoprolica. "Kumanovo moze postati drugi Vukovar", kaze jedan Makedonac. Medjuetnicki odnosi uvek su predstavljali pravi izazov za Kumanovo. U gradu je uvek bilo tenzija, Srbi i Makedonci cesto su se sukobljavali sa Albancima. Prvi pucnji u toku Drugog svetskog rata u Makedoniji ispaljeni su u Kumanovu.


U toku poslednje dekade, tucnjava i prepirka medju omladinom u vezi nacionalih pitanja povecali su etnicke tenzije i doveli do toga da se mnogi upitaju da li je uzajamna koegzistencija uopste moguca.


Od nedavno, situacija je donekle poboljsana. Razlicite etnicke zajednice bolje se slazu, narocito kada je u pitanju biznis. Medjutim, u gradu se ipak oseca napetost. "Ukoliko bude pala samo jedna granata, ljudi ce poceti da se uzajamno optuzuju i citavo mesto ce eksplodirati", kaze jedan stanovnik srpske nacionalnosti.


Iako nije bilo vecih incidenata u gradu od pocetka krize, ulice su prazne tokom noci, a zbog pojacanog patroliranja policije stice se utisak kao da je na snazi policijski cas.


Jos jedan faktor koji doprinosi tenziji je cinjenica da su se mnogi Albanci iz ovih krajeva borili na strani OVK u vreme sukoba na Kosovu.


Teska ekonomska situacija u ovom regionu i losi socijalni uslovi doprinose teskoj situaciji stanovnistva.


Do pre nekoliko godina, ovaj kraj ponosio se najuspesnijim preduzecima u bivsoj Jugoslaviji. Sada, medjutim, neka od njih jedva posluju ili su zatvorena. Radnicima se isplacuju mizerne plate, dok nezaposleni prezivljavaju od skromne socijalne pomoci.


Od pocetka borbi u Tanusevcima i u Tetovu, granicni prelaz izmedju Makedonije i Srbije u Tabanovcu bio je zakrcen stanovnicima Kumanova, Albanacima i Srbima koji su isli kod rodjaka u Presevo, Vranje i ostale gradove juzne Srbije.


Sve vaznije politicke partije u Kumanovu pozvale su gradjane da budu oprezni i mirni. Oni koji su napustili grad, pozvani su da se vrate.


Nakon sto je doslo do sukoba u Tanusevcu, lokalni politicki lideri i gradonacelnici okolnih opstina sastali su se u Kumanovu da bi diskutovali o ovoj krizi. Politicko rivalstvo iz prethodnih godina ostavljeno je po strani, a svi ucesnici razgovora potpisali su zajednicku deklaraciju u kojoj se osudjuje nasilje u Makedoniji.


Vecina stanovnistva u Kumanovu govori o "dobrim starim vremenima" bivse Jugoslavije. "Dobro smo ziveli", kaze jedan stanovnik grada. "Svako je imao posao i nismo imali ovakih problema i incidenata. Sada se bojimo za buducnost - ne znamo sta ce nam se desiti".


Predstojece leto bice vrelo, ne samo u politickom smislu. Zimska susa iscrpla je rezervoare vode i ljudi ovog regiona pripremaju se za nestasice vode.


Mnogi, medjutim, kazu, bez obzira na njihovu etnicku pripadnost "da je bolje nemati vode, nego ratovati".


Veton Latifi je redovni dopisnik IWPR.