Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Droga preti Kosovu

Albanskim dilerima i trgovcima droge na Kosovu u posleratnom periodu posao cveta.
By Imer Mushkolaj

Grupa albanske mladezi opruzila se na foteljama u jednom od mnogih pristinskih kafica. Dremljivi tinejdzeri s podocnjacima zrtve su nove mode - drogiranja - koja je na Kosovu u porastu.


Doza marihuane, najpopularnije droge na Kosovu, kosta oko deset nemackih maraka. Distribuciona mreza je dobro organizovana. Desetine dilera, vecinom mladih, snabdeva stotine musterija.


Ben je jedan od tih dilera. On obavi bar deset prodaja dnevno, snabdevajuci musterije marihuanom i hasisom. "Pre devet meseci, kad sam poceo da dilujem, imao sam samo nekoliko kupaca. Sada ih je mnogo. Najbolje se prodaje marihuana."


Dva puta dovode drogu na Kosovo: jedan je iz Albanije, a drugi iz Makedonije. Veci deo uvezenog hasisa konzumira se lokalno, dok se skuplje droge kao kokain i heroin preko Albanije prebacuju u zapadnoevropske zemlje.


Mejdunarodni strucnjaci za narkotrike veruju da krijumcari drogom u ovoj pokrajini proture kroz ruke i do pet tona heroina mesecno, sto je vise nego duplo od kolicine kojom su trgovali pre rata.


"Droga se uvozi lakse, jeftinija je i ima je mnogo vise," izjavio je nedavno za Gardijan (Guardian) Marko Nicovic, potpredsednik medjunarodnog udruzenja sluzbenika za prinudno sprovodjenje odredjenih mera.


"Ako se ovako nastavi, predvidjamo da ce zapadnu Evropu zahvatiti heroinski udar iste jacine kao sto je bio onaj pocetkom osamdesetih."


Zbog konflikta na Kosovu, albanski trgovci drogom bili su primorani da napuste dobro utaban "balkanski put" - krijumcarski kanal koji je vodio od Avganistana, preko Bugarske, Makedonije i Kosova, sve do zapadne Evrope.


Ali, strucnjaci kazu da je po zavrsetku konflikta zbog odsustva snaznih agencija za prinudno sprovodjenje zakona na Kosovu, ovaj put ponovo oziveo.


U periodu neposredno posle rata, droga je pocela da ulazi na Kosovo iz Makedonije. Makedonski carinici su nedavno na granicnom prelazu s Albanijom zaplenili 465 kilograma hasisa.


Istovremeno, nedovoljno cuvana granica izmedju Kosova i Albanije omogucila je trgovcima da preprodaju drogu bez nekog posebnog straha da ce biti uhvaceni.


Juzna Albanija je veliki uzgajivac hasisa koji je dobar izvor prihoda za, inace, osiromaseno lokalno stanovnistvo. Nakon zetve, droga se otprema u Kukes na severoistoku Albanije, a odatle u Prizren na Kosovu.


Pojacano patroliranje jedinica KFOR-a duz kosovsko-albanske granice imalo je odredjenog uticaja na trgovce drogom i primoralo ih je da pronadju nove puteve duz te granice. Jedan kosovski diler rekao je kako sada koristi sporedne puteve za transport isporuka, "mada sada prevozimo manje kolicine", priznao je.


Ovaj diler je ispricao kako je nekada prodavao drogu u Nemackoj, ali se prosle godine vratio na Kosovo gde je sada deo dobro organizovane mreze ciji rad kontrolisu stranci. "Radimo po nalozima sefova iz inostranstva, iz Svajcarske i Nemacke", rekao je on.


Postoji brojna dokumentacija o ucescu bandi albanskih kriminalaca u trgovini drogom. Posebno su svajcarski mediji skrenuli paznju na tamosnja brojna hapsenja Albanaca zbog prekrsaja veznih za drogu.


Medjunarodna administracija na Kosovu do sada je bavljenje ovim pitanjem, uglavnom, odlagala na stranu.


Policijski izvori UNMIK-a izjavili su da trenutno na Kosovu niko nije u pritvoru pod optuzbom u vezi poslova s drogom. Isti izvor je potvrdio da policija "pazljivo prati situaciju", ali je dodao da "postoje vaznije stvari kojima moramo da se pozabavimo".


To sto je medjunarodna administracija zanemarila pitanje droge, stvara idealne uslove za cvetanje trgovine narkoticima. Ova pokrajina, privredno i ekonomski osiromasena, pritom i sa neizgradjenim zakonodavstvom, za mafijase koji se bave trgovinom droge, predstavlja idealno mesto. Kada se upotreba droge jednom ustolici, bice je veoma tesko iskoreniti.


Imer Muskolaj je glavni urednik dnevnika kosovskih Albanaca "Epoka e re".