Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Dinar Pada, Voleli To Ili Ne

Dinar u dzepu potrosaca u Srbiji vredi sve manje iz dana u dan. Ipak zvanican kurs od sest dinara za nemacku marku ostaje nepromenjen.
By IWPR Balkans

Vrednost jugoslovenskog dinara opala je na crnoj berzi za pet procenata u toku jednog dana sto je prouzrokovalo da hiljade Srba da potrce na ulice ne bi li razmenili preostale dinare za nemacke marke.


U svetlu ovoga i daljeg ostrog pada jugoslovenske valute, mnogi Srbi ocekuju neizbeznu devalvaciju i strahuju od povratke hiperinflacije iz 1993.godine, koja je unistila ustedjevinu citave generacije penzionera.


U pokusaju da spreci sirenje glasina i smiri situaciju, clan srpske vlade i zamenik premijera, Dragan Tomic je zvanicno demantovao da sledi devalvacija dinara. Nekoliko novinara koji su objavili suprotno zadrzani su u policijskoj stanici vise sati na ispitivanju, 15. septembra.


"Licno preuzimam odgovornost da obecam da nece biti devalvacije. Sve grasine o navodnoj devalvaciji dinara, koje se sire ovih dana, predstavljaju pokusaje raznih krujumcara i spekulanata koji na brzinu zele napraviti pare na racun naivnih ljudi", rekao je Tomic.


Da je ostao na tome, Tomic je mogao uspeti u svom pokusaju da uveri bar deo javnosti da vlada drzi protok novca pod kontrolom. Medjutim on je


nastavio sa apsurdnim opisom ruzicaste procene ekonomskih prilika, koji nije u skladu sa realnom svakodnevnicom u kojoj zivi gotovo svo stanovnistvo.


" Obnova i ekonomski preporod se uspesno odvijaju", on je istakao, dodajuci: "Industrijska proizvodnja raste iz meseca u mesec, odlicni rezultati postignuti su u oblasti poljoprivrede, kao da nije bilo rata."


Zvanicna kursna lista od 6 dinara prema nemackoj marki i 11 dinara prema americkom dolaru je uspostavljena 1. aprila 1998.godine, posle 82 procenta zvanicne devalvacije dinara. Dinar je ostao na istom kursu dok je skakao u nezvanicnoj "ulicnoj vrednosti".


Na ovaj nacin, vec septembra prosle godine,nemacka marka je na crnoj berzi dostigla vrednost od 6.6 dinara. Do kraja 1998.godine vredela je 8.2 dinara, odrazavajuci stampanje oko dva biliona dodatnih dinara bez pokrica.


Tri meseca pre pocetka NATO bombardovanja, vrednost dinara postepeno je opadala. Kada su pale prve bombe, nemacka marka se kupovala na ulici za 10 dinara. Ovaj trend je nastavljen u toku rata na Kosovu, tako da je do sredine juna nemacka marka dostigla vrednost na crnoj berzi od 11.5 dinara.


Kada je dinar prosle nedelje izgubio pet procenata svoje vrednosti, samo u jednom danu, ulicna kursna lista je skocila sa 12.4 na 13 dinara za jednu nemacku marku. Negotovinska rata koja se upotrebljava za velike novcane transakcije, koja je najbliza realnoj komercijalnoj deviznoj berzi, je slabija za jos 20 procenata.


Ekonomisti veruju da je u toku prvih devet meseci ove godine, cak pre septembarskog monetarnog soka, Narodna banka Jugoslavije mirno stampala oko 2.5 biliona dinara. U medjuvremenu, u toku istog perioda, proizvodnja je opala za nekih 40 procenata i spoljna trgovina umanjila se za polovinu.


Zvanicna kursna lista i dalje nastavlja da slabi izvoz, dok je istovremeno uvoz nerealno jeftin. Stavise, drzava i dalje gubi prihod od carine, jer se carinjenje robe sprovodi po zvanicnoj kursnoj listi.


Iako se teska ekonomska situacije ne moze vise sakrivati patriotskim prizivima , vlada odbija da razmatra mogucnost devalvacije.


Umesto toga, na isti nacin na koji je simulirala pobedu nad snagama NATO i srpski suverenitet nad Kosovom, ona sada simulira ekonomski preporod i posleratni prosperitet.


Dok se pad vrednosti dinara od pet procenata u jednom danu cini daleko od situacije iz 1993.godine, kada je jugoslovenska valuta gubila pola svoje vrednosti svakog dana, mnogi pokazatelji, politicki i ekonomski, govore da bi Jugoslavija mogla biti na ivici reprize.


Dimitrije Boarov izvestava o ekonomskim pitanjima za beogradski nedeljnik Vreme.