Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Dijalog u Skoplju

By IWPR

Branko Geroski, glavni i odgovorni urednik najtiraznijeg nezavisnog makedonskog lista "Dnevnik", i Kim Mehmeti, romanopisac i osnivac vodeceg nezavisnog albanskog nedeljnika "Lobi", razgovarali su 10. septembra u prostorijama Dnevnika sa izvrsnim urednikom IWPR-a Entoni Bordenom i direktorom IWPR-ovog projekta za Makedoniju Agimom Fetahajem.


IWPR: Kakvo je vase vidjenje trenutne situacije u Makedoniji - da li je ono najgore proslo ili tek dolazi?


Branko Geroski: Ocigledno je da kriza jos nije zavrsena. Situacija je veoma komplikovana i veoma napeta. Postoje tajni planovi na koje mi ne mozemo da uticemo, i koji - mada ja ne volim teorije zavere - nadilaze nase moci. Situacija je veoma teska i ja prosto ne znam sta ce se dalje dogadjati.


Kim Mehmeti: Mislim da sve zavisi od medjunarodne zajednice. Makedonija je vec napravila korak ka nekoj vrsti "libanizacije": ne samo da etnicki Albanci imaju svoje vojne strukture koje drzavne institucije smatraju nelegalnim nego je i sama policija stvorila svoje paravojne strukture. Prema tome, ukoliko se svi u Makedoniji ne razoruzaju, zemlja ce i dalje biti potencijalno zariste konflikta, doduse niskog nivoa, ali veoma rizicnog za ceo Balkan.


Narocito ce biti opasno ukoliko se stvori bezbednosni vakuum nakon okoncanja mandata NATO-a i ako se pojavi prostor za osvetu. U tom slucaju, napori medjunarodne zajednice srusice se kao kula od karata, i mislim da bi to bio konacan kraj Makedonije.


Geroski: Cenim Kimovu zelju za potpunom demilitarizacijom, ali kako stvari stoje, u Makedoniju ce pristizati samo jos vise naoruzanja. Mi sada trenutno imamo novu NATO misiju, sto znaci novo oruzje, nove vojnike i, u nekim slucajevima, nove probleme. Nazalost, umesto procesa demilitarizacije, drustvo se militarizuje. Sam Ohridski sporazum govori o nacinima za prestruktuiranje policije, a Albanci su predlozili kako da se prestruktuira vojska. Do sada, medjutim, nije bilo nikakvih predloga za smanjivanje kolicine naoruzanja i sredstava za ubijanje.


Mehmeti: Ja nisam naivan. Znam koje su posledice prisustva strane vojske u domovini. Medjutim, ja ne govorim o unistenju ovdasnjeg naoruzanja samo zato da bi nemacki ili neki drugi tenkovi dosli ovde. Dolazak stranog oruzja vidim kao sredstvo da se unisti ono domace. Nakon toga imali bismo takvu situaciju da ne moramo da gledamo na oruzje kao na jedino sredstvo za resavanje problema.


IWPR: Koji su kljucni faktori za uspeh mirovnog plana?


Geroski: Kljucni faktor je volja obe etnicke zajednice da to ostvare. Novim sporazumom osmislili smo jedan sistem koji lici na dogovornu demokratiju. To je sistem koji ce zadovoljiti apetite Albanaca i medjunarodne zajednice. Problem je u tome sto smo mi do ovih promena mogli da dodjemo za tri ili cetiri godine politicke, a ne stvarne borbe. Sa pocetkom procesa pridruzivanja Makedonije EU, Brisel je svakako mogao da izvrsi veci pritisak na makedonske vlasti.


Sada imamo odlican sistem, ali ne postoji nikakav sadrzaj u odnosima izmedju Makedonaca i Albanaca. Izgubljeno je poverenje. Albanci su stalno isticali kako mi nikada nismo ratovali jedni protiv drugih. To je sada izgubljeno. Mi smo imali rat, a to ce otezati donosenje kljucnih odluka o buducnosti zemlje.


Da podsetim da je Jugoslavija bila savrseno zamisljen sistem dogovorne demokratije. Ono sto sada imamo nije tako razvijeno kao sto je bila struktura odlucivanja u jugoslovenskom drzavnom sistemu, ali se cak i ta zemlja raspala.


Prema tome, plasim se da ce mirovni proces samo zacementirati postojece odnose. Sam mirovni proces ne znaci nista ukoliko ne donose razvoj, priliku obema etnickim zajednicama da napreduju. Ta prilika mozda nije zauvek izgubljena, ali se bojim da je izgubljena u ovom trenutku.


Mehmeti: Plan za uredjenje Makedonije je izvanredan, on je optimalno resenje za albansku stranu. Ali, sve zavisi od ljudskog potencijala koji ga sprovodi, a to smo mi, gradjani Makedonije.


Mudrost koja izraste iz ove tragicne situacije je cvrsta, i ne ostavlja prostora za sumnju. Ukoliko su gradjani Makedonije zaista shvatili da zemlja moze da prezivi samo na osnovu volje svih njenih gradjana, a ne samo nekih njenih zajednica, onda je to dovoljna osnova da se okrenemo jedni drugima.


Mi smo to vec pokazali na svim poljima. Ukoliko dve najbrojnije zajednice zele da uniste zemlju, one to mogu. Ali mi mozemo da izvucemo pozitivnu pouku iz ovoga i da shvatimo da mi, Makedonci i Albanci, postojimo ne samo da bismo terali inat jedni drugima nego zapravo da delimo isti cilj.


Okvirni sporazum nudi konacan raskid sa lenjinistickim konceptom drzavotvornosti, konceptom 19.veka, po kome najbrojnije zajednice biraju model a mi drugi ucestvujemo u tome onoliko koliko nam je dozvoljeno. Ukoliko Makedonija napusti ovaj koncept ciste savesti, ona ce povratiti prednost koju je imala nad svojim susedima.


S druge strange, ukoliko se procenat Makedonaca koji smatraju da ne mogu da zive sa Albancima poveca, ili ukoliko se Albanci zatvore u sebe, bicemo svedoci stvaranja etnickih granica. U Bitolju sada vise nema Albanaca, dok je vrlo tesko biti Makedonac u Tetovu. Izazov je da se zaustavi odliv stanovnistva iz ovih nesigurnih enklava.


Geroski: Sve Kimove lepe zelje ce se istopiti kada zapuca prva puska po zavrsetku ove 'zetve', kada se dogodi prvi ozbiljan incident. Nemojmo biti naivni. Mi smo jos uvek u ratu. Stvoreni su samo osnovni politicki preduslovi za mir, ali ja sumnjam da je ovaj rat gotov. Mislim da su politicki ekstremni Albanci primili vrlo jasnu poruku od zapadnih sila: ako zelite da ostvarite svoje politicke ciljeve, latite se oruzja, borite se i uspecete! Priznajem da su naoruzani militantni Albanci uspeli da ostvare svoje ciljeve, bar delimicno. Ovo mi govori da cela prica jos nije zavrsena. Prilicno sam pesimistican i osecam da je mir jos daleko.


Mehmeti: Znam da moje nade mogu momentalno da se rasprse. Na putu do svoje kuce ja moram da prodjem pored tri punkta na kojima ce rezervisti Ljuba Boskovskog [ministar unutrasnjih poslova, za koga se smatra da je odgovoran za ubistva u Ljubotenu] traziti da im pokazem licnu kartu, i sve zavisi od toga da li su pijani ili trezni! Prema tome, ja nemam nikakvih iluzija. Znam da je lako zapoceti rat, a da mir zahteva vreme i trud.


Ali mene fasciniraju moji prijatelji, Makedonci. Oni, izgleda, uvek znaju sta mi Albanci mislimo. Dozvolite da vam kazem kako mi shvatamo poruku Zapada: "Vi Albanci budite oprezni jer je ovo poslednji put da cete uspeti da se izvucete. Bilo kakve igre u buducnosti mogu da budu veoma opasne."


Potpuno se slazem da proces "de-jugoslavizacije" Balkana jos nije zavrsen. Za mene ce on biti zavrsen kada se definise status Kosova i Crne Gore. I tek tada, ukoliko postoji medjunarodna podrska, ukljucujuci produzeno vojno prisustvo, makedonska prica ce biti zavrsena.


IWPR: Kakvo je vase vidjenje medjunarodnog angazovanja u ovom konfliktu, narocito uloge NATO-a?


Geroski: Oni to cine nespretno. Kimov odgovor upravo potvrdjuje moj stav o podsticanju upotrebe sile da bi se ostvarili politicki ciljevi. Kao sto Kim i svi albanski intelektualci potvrdjuju, pitanje Kosova jos nije reseno, i ono ce dotaci interese svih balkanskih zemalja, narocito Srbije i Jugoslavije, kao i medjunarodne zajednice. Crna Gora, takodje, tek treba da dodje na red, sto podrazumeva i pitanje statusa Albanaca u Crnoj Gori.


Ja bih zeleo da verujem da je poruka Albancima, "Ovo je vasa poslednja igra". Voleo bih da cujem jednog Albanca koji ce reci: "U redu, dobili smo sta smo dobili, zadovoljni smo. To je to. Cilj je ostvaren. Sada mozemo da zivimo u miru". Prica o Albancima na Balkanu se nastavlja. Kriza se nastavlja. Bice jos ratova, jos problema, jos nevolja koje ukljucuju medjunarodnu zajednicu..


Mehmeti: Mislim da Albanci i Makedonci ne treba da prestanu da tragaju za lepotom. Oni to treba da nastave, ali ne oruzjem. Do Tanusevaca [selo juzno od Skoplja gde su prve borbe izbile ovog proleca], Makedonija je bila mazeno dete Evrope. Evropa je verovatno znala da je to dete hendikepirano svojim medjunacionalnim odnosima, pa mu je uvek popustala.


Od nedavno kruzi jedan veoma dobar vic medju Albancima: 'Kome Ali Ahmeti [vodja Oslobodilacke Nacionalne Armije] treba najvise da zahvali? Medijima na makedonskom jeziku i vladi Makedonije koji su regrutovali njegovu vojsku'.


Ne zaboravite da je do marta medjunarodna zajednica imala veoma jasan stav prema krizi u Makedoniji, dajuci punu podrsku vladi. Ali ovaj stav se promenio kada su videli da drzavne institucije nisu stvarne javne institucije, nego da su iskljucivo zainteresovane da zastitie jednu zajednicu. On se promenio kada su uvideli da se mediji na makedonskom jeziku ne ustezu da kolektivizuju krivicu: od deteta do kokoske - albanske kokoske - svi su krivi, svi su legitimne mete.


Od tog trenutka, medjunarodna zajednica nije imala izbora nego da zauzme stav, i da kaze vladi: odgovorite, ali srazmerno. Videli su da su braca pohitala da kupe helikoptere novcem od poreza koga su delimicno ubrali i od Albanaca, ali da su samo albanske kuce bile unistavane. Videli su ljude koji govore da je unistavanje crkve varvarizam, ali da je unistenje dzamije legitiman cilj, ljude koji su cak govorili da smo mi Talibanci, ali koji nisu nista slicno izjavljivali kada su u Prilepu i Bitolju zapaljene dzamije.


Predsednik i vlada ove zemlje izrazili su saucesce porodicama svakog poginulog vojnika. Medjutim, ni jednom nismo culi izraze saucesca porodicama u kojima je ubijeno albansko dete. Prema tome, institucije ove zemlje nisu bile spremne da zastite svoje gradjane. Zato smo mi Albanci imali pravo da zatrazimo zastitu od Zapada.


Geroski: Stvari ne stoje onako kako ih Mehmeti predstavlja. Prvo, mi ne smemo da zaboravimo jednu veoma vaznu cinjenicu: ko je zapoceo rat. Bili su to albanski "batinasi" kako ih je Dzordz Robertson [generalni sekretar NATO] nazvao na samom pocetku. Zrtve u ovom ratu su Makedonci. Ovo je bio rat za osvajanje dela makedonske teritorije, i on jos traje. Ja sam potpuno svestan cinjenice da ce to biti ostvareno sa dolaskaom nove misije NATO-a. Deo teritorije ce sasvim sigurno ostati van kontrole drzave Makedonije.


Neprimerenog ponasanja je bilo, kao sto stranci kazu, na obe strane. Ali medjunarodna zajednica je bila pristrasna. Ako je iko bio mazeno dete na Balkanu onda su to bili Albanci - podrzavani od strane SAD, EU, a u kosovskom ratu i od NATO-a.


Ali, sta je bilo, bilo je. Pobednicima na bojnom polju treba cestitati. Sta ce, medjutim, izaci iz svega ovoga? Kakav ce biti zivot u zapadnoj Makedoniji, u "tetovskom getu"? Kako ce drzava izgledati? Da li ce ona imati vise srece od one prethodne? Sve su ovo krupna pitanja.


Da li su druge zemlje koje su prosle kroz pakao rata - Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Jugoslavija - bile srecnije i bogatije nakon toga? Sve sto su Albanci u Makedoniji ostvarili putem oruzja i ubijanja moglo je da se ostvari politickim sredstvima. U civilizovanom svetu politicki ciljevi se ostvaruju politickim putem. To je bilo nemoguce na Kosovu, ali je bilo moguce u Makedoniji. Zato je ono sto je uradjeno u Makedoniji veliki greh.


Mehmeti: Ne poricem da su Albanci zapoceli rat. Bar se u necemu slazemo. Ali, mogu da dokazem da se Albanci nikada nisu latili pusaka da bi napali Makedonce; oni su napali institucije. Oni nikada nisu napali ni jedno naselje, ni jedno jedino!


Makedonci takodje tvrde da su Albanci okupirali teritorije. Da li su Albanci mogli da okupiraju moju kucu? Ona je albanska! Govoreci u etnickom, a ne drzavnom smilsu, ja sam uvek smatrao da je moja njiva albanska, a ne makedonska. Ali tokom ovog rata sam shvatio da me Makedonci tretiraju kao podstanara u ovoj zemlji. Ako nisam zadovoljan svojom kucom i ako se pobunim, oni ce mi reci da pazim kako se ponasam posto je kuca makedonska.


Slazem se da je bilo onih koji su predvideli rat a onda ga posticali - pogledajte predlog akademika [Makedonske akademije nauka i umetnosti, koja je predlozila mapu po kojoj bi zemlja bila izdeljena na etnicke oblasti]. Medjutim, ovaj rat bi bio okoncan pre tri meseca da nije odbijen predlog Roberta Frovika [bivsi zvanicnik OEBS-a u Makedoniji, koji je predlozio mehanizam za ukljucivanje pobunjenika u mirovne pregovore]. U stvari, Albanci su nadmasili sebe i ocekivali su da ce neko biti dovoljno mudar da kaze "dosta".


Branko tvrdi da je sve moglo da se postigne politickim dijalogom. Pa zasto onda to nije uradjeno nakon Tanusevaca? Zasto neko nije rekao: "Ovo kako je pocelo, unistice sve." Ali ne, oni su prvo hteli da istaknu makedonske zastave u albanskim selima pa tek onda da pregovaraju. Zato kazem da su Albanci bili isprovocirani, i da je ONA stvorena od strane ovdasnjih intelektualaca, medija i politickih diletanata.


IWPR: Vi ste obojica odavno smatrani za politicki umerene ljude. Medjutim, neki su od nedavno primetili promene. Branko je napisao clanke u kojima tvrdi da je jedino resenje vojno. Kim je poceo da insistira - osim u ovom razgovoru - na prevodiocima u razgovorima sa svojim dugogodisnjim makedonskim prijateljima. Da li su se vasi stavovi i vasa politicka opredeljenja promenila?


Geroski: Uveren sam da se stavovi ni jednog od nas nisu promenili. Realnost se promenila, i to znacajno.


Manastir Lesok se promenio, jer je jedna njegova polovina nestala. Dzamije u Prilepu i Bitolju su se promenile, jer one u Prilepu vise nema. Sedamdeset makedonskih porodica je ostalo bez glava porodice, koji su ubijeni, i to vecina ne na vojnicki nego na kukavicki nacin.


Zemlja se definitivno promenila. Ljudi su izgubili poverenje. Ja nisam tako optimistican kao Kim da verujem da cemo uskoro da igramo 'kozaracko kolo' [jugoslovenska igra koja simbolizuje bratstvo i jedinstvo], da cemo se izgrliti i izljubiti i ziveti srecno do kraja zivota. To se nece skoro dogoditi.


Zalagati se za mir znaci imati principe. Ja sam bio prvi koji je javno predlozio promenu teksta u preambuli Ustava [kljucan albanski zahtev]. Ja sam bio taj koji je podrzavao mir do poslednjeg minuta pregovora. Ali ja ne prihvatam okupaciju Tetova od strane nekih bandita.


U kometaru objavljenom u "Dnevniku", zbog koga svi vi upirete prstom u mene smestajuci me sasvim nepravedno u tabor militantnih Makedonaca, rekao sam sledece: nece biti mira u Makedoniji ukoliko ne ispostujemo ono sto je dogovoreno. A nije bilo dogovoreno da se okupira Tetovo niti druge oblasti.


Svi znamo ko je zapoceo ofanzivu na dan kada je parafiran Ohridski sporazum. To nije politika. To je pritisak na celu jednu naciju.


Kim i ja mozemo da razgovaramo o tome kako da uredimo ovaj nas stan. Ja imam svoju sobu, a on svoju. Ili u ovoj nasoj zemlji, gde on ima svoju kucu, a ja svoju pet kilometara dalje. Ali, ako dodjete i kazete mi da ovo vise nije moja soba, da moram da se iselim, kao sto je to ucinjeno sa 70.000 etnickih Makedonaca, ja nemam izbora nego da branim svoju sobu u nasem zajednickom stanu, to jest, svoju kucu u nasoj zajednickoj zemlji.


U pitanju nije tvoja kuca, Kim, ni tvoja njiva, koje sasvim opravdano smatras albanskim. Na samo pet kilometara od tvoje kuce je moja kuca - u pitanju je moja kuca. Makedonci su ti koji su isterani sa podrucja Tetova, a ne Albanci. Voleo bih da vidim jednog albanskog intelektualca koji ce da kaze: "Stanite ljudi. Ne treba da isterujemo ove ljude sa svojih istorijskih ognjista, jer to nije uredu". Trenutno je 70.000 Makedonaca isterano iz svojih kuca, a 50.000-60.000 Albanaca je izbeglo zbog ratnih dejstava. To je jedino u cemu smo jednaki: u posledicama i patnjama koje donosi rat. Ali mi ne delimo jednaku odgovornost za tu nepravdu.


Mehmeti: Makedonska realnost se promenila, i ja sam se veoma trudio da se ne promenim zajedno sa njom, da ostanem kakav sam bio. Tokom ovog perioda dao sam preko 20 intervjua kako domacim tako i stranim medijima u kojima je moja poruka Albancima bila: ako pocnete da osecate radost kada kuce gore ili deca ginu, meni takva pobeda nije potrebna.


Ali, mi se razlikujemo cak i u matematici. Branko spominje 70 zrtava, a ja cu pomenuti oko 400. Razlog tome je sto cu ja brojati sve grobove u Makedoniji, i makedonske i albanske. Ja ukljucujem i albanske zrtve - decu, zene, desetoro ljudi iz Ljubotena… On broji samo Makedonce, kao da su oni jedine zrtve. Sve vreme, mediji, skupstina, svi tvrde da je u Makedoniji bilo svega 70 zrtava. Vlada racuna samo policajce i vojnike. Ona ne racuna dete ubijeno u Poroju. To je sramno.


Albanci i Makedonci u Makedoniji ce dobiti bitku samo ako su dovoljno hrabri da se pogledju u ogledalo. Da vide ne ono sto su drugi njima ucinili nego ono sto su oni ucinili drugima. To ce biti znak da cemo moci da zivimo zajedno.


Albanci su blize istini, ne zato sto smo mi humaniji, nego zato sto citamo i na makedonskom i na albanskom jeziku. Takvo je stanje stvari: mi smo uvek blize istini. Mene raduje sto Albanci nisu kolektivizirali krivicu, nego su napravili jasnu razliku: u konfliktu je bila ONA protiv vlasti, a nikad Albanci protiv Makedonaca. To sto se dogodilo sa Makedoncima.


Ipak, ja nikada nisam zeleo da igram kozaracko kolo sa Makedoncima - mnogi Albanci mene ne vole, pa ne znam zasto bih ocekivao da me voli jedna cela druga nacija. Ali razumevanje, da, to bih mogao da ocekujem.


Sto se jezika tice, svoj odnos prema gradjanima dokazao sam tako sto sam iznosio price na oba jezika. Ali, osetio sam se ponizenim, isprovociranim. Ja dobro govorim makedonski jezik, ali kada kazem da zelim da govorim na albanskom, to je zato da bih bolje sabrao misli. A onda me je jedan moj kolega nazvao i rekao da je pozvan da ucestvuje u nekoj televizijskoj emisiji. Zamolio me je da ih pitam da li bi mogao da koristi bar neke izraze na albanskom. Reagovali su kao da je ONA dosla da digne studio u vazduh! Zato ostajem pri onome sto sam rekao: dok ne pocnemo da postujemo jedni druge u ovoj drzavi, ja taj jezik vise necu da koristim.


IWPR: Koji su preduslovi za mir i zajednicki zivot u Makedoniji?


Geroski: Uveren sam da ce kada ustavne promene dodju pred skupstinu Albanci glasati za njih i da ce glasati za Ustav Republike Makedonije u celini. Tako ce oni prvi put posle deset godina odobriti ustavni akt ove drzave i reci ce: da, ovo je nasa zemlja gde mozemo da zivimo u miru i spokoju. Do ovog trenutka jos uvek nisam cuo takvu potvrdu, ali se nadam da hocu. To je jedan od osnovnih preduslova.


Drugi je da se pokaze malo iskrenosti u periodu koji sledi, opste ljudske iskrenosti. Kim dobro zna da ma sta on rekao, ovo nikada nije bilo Kosovo, da Makedonci nikada nisu bili Milosevicevi Srbi. Ogromna je razlika postojala izmedju Makedonije i Miloseviceve Jugoslavije. Cak i nakon ovog rata postojace velika razlika izmedju Makedonije i novih demokrata u Saveznoj Republici Jugoslaviji.


Makedonac kao etnicki stereotip bitno se razlikuje od drugih mocnijih balkanskih naroda. I to je srecna okolnost u ovom regionu. Nece biti tragedije ukoliko se manjina oseca ugrozenom, jer svuda u svetu manjine koje se osecaju ugrozenim bore se za svoja prava. Ali je prava tragedija ako se ta manjina oseca ozbiljno ugrozenom. Ako uspemo da izbegnemo pravi rat, to ce znaciti da smo uspeli da izbegnemo i takvo osecanje.


Ipak, ja i dalje smatram da smo mi bolji od svih tih stranaca koji su pokusavali da nas ubede da su civilizovaniji od nas, da smo mi Balkanci, ubice i tako dalje. Hvala Bogu da mi u Makedoniji jos uvek nismo koristili bombe da ubijamo decu, da unistavamo kafane i pijace, kao sto se dogadja u Velikoj Britaniji.


To je ono gde mi trazimo osnove za zajednicki zivot. Koliko ce generacija proci dok ne zaboravimo sve sto se dogodilo, ne znam. Buducnost zavisi od toga. Moguce je da ce se sve lepo zavrsiti - ali samo ukoliko postoji volja na obe strane, narocito medju onima koji su prvi potegli oruzje. To je redosled. Onaj koji prvi pocne da ubija treba da oprosti, ali pre toga on mora da trazi oprostaj.


Mehmeti: Jedan od Brankovih uslova se ispunjava. Onaj koji je prvi poceo da puca - poceo je i da se razoruzava. U tome je medjunarodna zajednica bila korektna.


Kada bih znao da su Ohridskim sporazumom Makedonci makar i najmanje osteceni, ja bih se licno, kao Kim Mehmeti, distancirao od njega. Ne zelim da prihvatim nista sto bi znacilo uzimanje od jednog da bi se dalo drugom.


Sasvim dobro znam da mir u Makedoniji zavisi od raspolozenja Makedonaca. Njih ne smatram manje hrabrim narodom od svog. Ali, ako makedonska drzava nastavi da podstice medju Makedoncima osecaj ponizenosti i degradiranosti, ja ne vidim izlaz. Ako mediji nastave da podgrejavaju osecaj da su Makedonci gubitnici i da je ovo kapitulacija, za dve ili tri godine pojavice se neka makedonska "ONA" i isti problem ce se ponovo javiti, samo veci. U tom slucaju, Albanci nece biti zainteresovani za ocuvanje ove drzave nego za njen nestanak, i to sto pre.


To je jedina opasnost za Makedoniju. Dok postoji svet, bice i ekstremnih Albanaca. Nemam nikakvih iluzija po tom pitanju. Ali, isto tako znam da u Engleskoj ima bar 2.000 Engleza koji se svako jutro bude uz molitvu za rat. A da li znate sta jos postoji u Engleskoj? Postoje drzavne institucije koje sve to apsorbuju kao smece baceno u reku i izbaceno na obalu.


U ovom desetogodisnjem sukobu mi smo se pokazali kao diletanti jer nismo uspeli da se izborima sa najosnovnijim stvarima. Branko je u pravu: u poredjenju sa Albancima koji su ziveli pod Milosevicem mi smo ziveli u raju! Ali kada je on nestao, Albanci u Makedoniji su se suocili sa cinjenicom da su oni prakticno najveci gubitnici. Pokusavam da razmisljam kao obican Albanac. Kakva bi njegova racunica bila? On bi uzeo olovku i poceo: zasto mi nismo dobili nista? Mozda zato sto se nismo borili, nismo bili dovoljno agresivni.


Za Albance iz Makedonije, Kosovo je centar naseg obrazovanja i kulture, pola nasih porodica zivi tamo. Branko zna ko je nas obrazovao u Jugoslaviji. Zasto su Albanci iz Makedonije pobegli na Kosovo a ne u Albaniju? Zato sto bar 30 posto Albanaca iz Makedonije ima supruge sa Kosova. Nije u pitanju samo nacionalni osecaj.


Zato nas vise nego ista iritira kad predsednik izadje i kaze: "Mi smo protiv nezavisnog Kosova". Zasto se protivite onome sto pokusavate da obezbedite za svoj narod, nezavisnu drzavu? To nikada nisam razumeo. Zasto bi Makedonija bila ugrozena?


Rezultat toga je da se Albanci u Makedoniji osecaju kao u nekakvoj "cekaonici" kada je u pitanju Kosovo. Mozda sam glup i naivan - ja sam pisac i ne umem da razmisljam politicki - ali smatram ce onog dana kada se Kosovo proglasi nezavisnom drzavom Albanci u Makedoniji znati da je prici dosao kraj. S druge strane, dokle god je prisutna dilema oko toga kako da se Kosovo podeli sa Srbima, Albanci u Makedoniji ce se pitati: A sta je sa nama?


U ovom kontekstu ja se ne osecam kao pobednik. Pobednik bi imao drugi cilj - unistenje Makedonije - i mogao bi da kaze: mi smo nadvladali Makedonce. Nikada nisam rekao, niti pomislio, da se mi borimo protiv Makedonaca, nego protiv institucija ove drzave, koja je moja drzava.


Geroski: Ubedjen sam da ce predsednik kada procita tvoju izjavu paziti sta govori o nezavisnom Kosovu. Nekada Kim nije bio tako opasan, ali sada jeste, jer, ako on i nije pobednik, Boris Trajkovski je vojno porazen.


Kim: Ako on smatra da je predsednik samo Makedonaca onda i treba da bude.


Geroski: Iako je mnogo toga unisteno, malo je izgradjeno. Stvarnost je sledeca: ti i ja ne mozemo da odemo zajedno u Tetovo. To je ono sto nas brine vec neko vreme. Prema tome, ja necu biti srecan u svom Skoplju, a ti neces biti srecan u svom Saraju [Kimov rodni kraj], ali smo obojica u prilicno dobrom polozaju u poredjenju sa ljudima u Tetovu i Kumanovu.


Uostalom, ja smatram da Albanci vec imaju nezavisno Kosovo, ja verujem…


Mehmeti: Pa zasto ste onda protiv toga ako znate da ga oni vec imaju. To je ono sto jos vise iritira..


Geroski: Verujem da cete vi imati stvarnu autonomiju u delu zapadne Makedonije, jer deo te teritorije nece biti pod kontrolom snaga bezbednosti. Ali sam takodje siguran da ce zivot Albanaca u Makedoniji u narednom periodu biti gori nego sto je bio ranije. Ali vi to necete moci da objasnite sebi, a jos manje meni.


Moja greska, kao Makedonca, je velika jer nisam ucinio dovoljno, mada sam ucinio dosta - to moras da priznas - da budem konstruktivan i odvazan u povecanju prava manjina. Ali, smatram da je tvoja greska ipak malo veca nego moja jer nisi ucinio dovoljno da se kaze: "Cekajte, uvek postoji druga sansa i ne smemo da pocnemo da ubijamo ljude zbog ovoga."


Mehmeti: Moja prednost je sto ja citam ono sto Branko napise i znam sve sta on kaze, ali on ne cita ono sto ja pisem. Ja tebe ne krivim zbog toga; takve su okolnosti. Ali ti ne znas sta sam ja rekao na pocetku ovog rata. Ne mogu sada ovde da ti to izlozim jer nemam tekstove kod sebe.


Svaki rat je tesko objasniti. Da li nam je, zaista, bio potreban rat? Nije. Ali, sta mozemo da izvucemo iz njega? Kada je poceo rat u Hrvatskoj, bilo je nemoguce pronaci Hrvata i Srbina koji bi seli i ovako razgovarali. A u Makedoniji jos uvek moze da se pronadje bar 100 ljudi koji bi, iako se ne gledaju bas sa simpatijama, ipak razgovarali.


Ako se to testo dobro umesi, jos uvek moze da se napravi dobar hleb. Zato ja stalno ponavljam: sve zavisi od institucija, da li ce one umeti to da umese.. Sa idiotima [politicarima] koje sada imamo ne samo da ocekujem rat nego i gore stvari. Cak i sada oni ce pokusati da nas prisiljavaju, da nam kazu kakvu kucu da gradimo, na levoj ili na desnoj strani. Racunam na novu generaciju koja ce biti u stanju da izvuce pouku iz ove tragedije.


IWPR: Poslednje pitanje je i najteze - nakon svega ovoga, da li biste mogli da kazete oko cega se vas dvojica ipak slazete?


Geroski: Fasciniran sam Kimovim optimizmom iako on tvrdi da je pesimista. Meni se cini da je on fanaticni optimista, pa cu se ja zato sloziti da se ponovo nadjemo na seminarima gde cemo moci vise da proucavamo bratstvo i jedinstvo. Voleo bih da se slozim sa njegovim optimizmom, ali, iskreno receno, u ovom trenutku nisam bas siguran.


Mehmeti: Prihvatam ulogu optimiste. Da li znate odakle to dolazi? Znam da su svi moji makedonski susedi dobili kalasnjikove. Znam da je desetine hiljada kalasnjikova podeljeno u Makedoniji. Znam da su, u nekim podrucjima, Makedonci mogli da se dignu i da naprave haos. Ja, cak, i Albancima govorim da je ovo dokaz da oni ne zele rat sa nama.


Dokaz da Albanci ne zele rat sa Makedoncima je sledeci: ja zivim u etnicki cistoj albanskoj sredini i nisam cuo cak ni od najnepismenijeg Albanca - i ovo tvrdim svojom cascu - da je doslo vreme da se ovo resi jednom zauvek. Svi se pitaju kako je moguce da se vlada nije prizvala pameti, da se nije pojavio neki mudar covek koji bi to sve resio.


Pa ipak, Albanci, cak ni oni najtvrdji pobunjenici, nisu ustali protiv Makedonaca. Kao novinar imao kontakte sa njima i oni kazu da nisu mogli da podnesu ponizenja od strane institucija ove zemlje. Da je do mene ja bih se odlucio za gradjansku neposlusnost - svakodnevni protesti, bojkoti, zatvaranje puteva - ali ne rat. Naravno da biste mogli Albancima da objasnite da je sve ovo moglo da bude ostvareno za tri godine.


Ali, imajte na umu cinjenicu da postoje ljudi ciji se prag strpljenja razlikuje od Brankovog i Kimovog. Recicu vam sada jednu tajnu: ovo je prvi put posle dugog vremena da sam presao na ovu stranu Vardara. Plasim se rezervista, ali ne i Branka.