Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

DELIĆ U KUĆNOM PRITVORU NAKON KRŠENJA PRAVILA TRIBUNALA

Privremeni boravak na slobodi bosanskog generala bezmalo je doveden u pitanje zbog zanemarivanja uslova koje je propisao Tribunal.
By IWPR ICTY
Bošnjačkom osumnjičeniku za ratne zločine, Rasimu Deliću, određen je kućni pritvor nakon što je prekršio odredbe pod kojima boravi na slobodi tako što je o svom slučaju razgovarao sa visokim političkim funkcionerom iz Bosne.



Sudija Volfgang Šomburg (Wolfgang Schomburg) je tu meru izrekao na zahtev tužilaštva, a pošto je Delić prekršio odredbu suda po kojoj nema prava da „o svom slučaju diskutuje ni sa kim drugim izuzev sa svojim braniocem“.



Deliću je privremeni poravak na slobodi Tribunal odobrio u novembru. Optuženiku je dozvoljeno da u Bosni, počev od 11. decembra, provede mesec dana. Čitavom nizu osumnjičenika takođe je odobren privremeni boravak na slobodi – što je glavna tužiteljica Karla del Ponte (Carla Del Ponte) nedavno nazvala „Božićnim poklonima“.



Delić se 13. decembra susreo s Harisom Silajdžićem, bošnjačkim članom bosanskog predsedništva, u čiji sastav osim njega ulaze još po jedan Hrvat i Srbin.



Prema navodima iz Silajdžićevog kabineta, navedeni političar se „raspitivao o postupku koji se vodi protiv generala Rasima Delića“.



„Silajdžić je izrazio nadu da će Tribunal okončati taj slučaj oslanjajući se na iznete dokaze i činjenice, bez ikakvog uticaja politike“, kaže se u tom saopštenju.



Tokom rata koji je u njegovoj domovini trajao od 1992. do 1995., Delić je bio načelnik generalštaba bosanske vojske. Optužen je zbog toga što nije sprečio zlodela koja su počinili muslimanski dobrovoljci iz inostranstva koji su došli da se, u sklopu samostalne vojne jedinice, bore na strani bosanskih snaga.



Među zlodelima se pominju pritvaranje, premlaćivanje i progon srpskih vojnika u logoru Kamenica, nedaleko od bosanskog grada Zavidovići.



Tužilaštvo tvrdi da je Delić pogotovo bio nesmotren zbog toga što se susreo sa Silajdžićem, koji je u periodu kada su pomenuti zločini počinjeni obavljao dužnost ministra inostranih poslova Bosne.



Politički analitičari, pak, navode da je taj sastanak smišljen kako bi se Silajdžić dodvorio bošnjačkim biračima i naljutio Srbiju.



„Ovde rat još uvek nije završen, već se samo vodi drugim sredstvima“, kaže analitičar Slavo Kukić, ponavljajući kritike koje su izneli političari bosanskih Srba.



Politički predstavnik bosanskih Srba i izvršni sekretar Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Rajko Vasić, izjavio je kako Silajdžić pokušava da iznese iskrivljenu verziju prošlosti.



„Radi se o naporima da se ljudi veštački ubede da su Bošnjaci bili nevini u građanskom ratu, a da je celokupna krivica isključivo na srpskoj strani“, rekao je on.



Ostali Srbi takođe smatraju da pomenuti sastanak predstavlja tešku uvredu upućenu svima onima koji su zlostavljani i ubijani od strane formacija kojima je komandovao Delić.



„Ovim je u svet poslata ružna slika Bosne u trenutku kada su tenzije izazvane političkom krizom prevladane. Stiče se utisak da je svrha ovog potpuno neprihvatljivog susreta bila ponovno podizanje tenzija“, rekao je Branislav Dukić, predsednik Udruženja bivših logoraša Republike Srpske (RS).



Uprkos ovakvim reakcijama, Delićevi branioci tvrde da odredbe pod kojima je njihov klijent pušten na slobodu nisu prekršene. Oni kažu da Delić nije otkrio nijedan podatak o slučaju, te da puka činjenica da je Silajdžić postavio nekakvo pitanje „ne bi smela da bude dovoljna za zaključak da se o tome i raspravljalo“.



Delićevi advokati kažu i da njihov klijent nije bio upoznat sa time da će biti objavljeno i saopštenje. Naglašavaju i da je on u prošlosti dobro sarađivao s Tribunalom, pošto se dobrovoljno predao čim je saznao da je protiv njega podignuta optužnica.



Sudija je potvrdio da će svako dalje kršenje odredaba o privremenom oslobađanju dovesti do toga da će sud preispitati svoju odluku o Delićevom puštanju iz Haga.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.