DEL PONTEOVA ZAHTEVA DA SRBIJA PRONAĐE BEGUNCE PRE NASTAVKA EVROPSKIH PREGOVORA
Srpski zvaničnici se nadaju da zahtev haške tužiteljke neće biti prepreka potpisivanju ključnog sporazuma sa EU.
DEL PONTEOVA ZAHTEVA DA SRBIJA PRONAĐE BEGUNCE PRE NASTAVKA EVROPSKIH PREGOVORA
Srpski zvaničnici se nadaju da zahtev haške tužiteljke neće biti prepreka potpisivanju ključnog sporazuma sa EU.
Glavna tužiteljka za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije, Karla del Ponte (Carla Del Ponte), insistira na tome da Beograd pre potpisivanja pred-pristupnog sporazuma sa Evropskom Unijom preda i poslednju četvoricu srpskih begunaca od međunarodne pravde.
Okolnost da Beograd nije pronašao te begunce – bosanske Srbe Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Stojana Župljanina, te hrvatskog Srbina Gorana Hadžića – odavno predstavlja prepreku tešnjem povezivanju sa Evropom, uprkos tvrdnjama Srbije da na tom polju čini sve što je u njenoj moći.
Pre manje od mesec dana, Beograd i Brisel su parafirali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je prvi korak ka punom članstvu u EU. No, Del Ponteova ne želi da taj proces bude nastavljen.
„Važno je da Mladić u Hag stigne tokom januara ili februara, ali svakako pre potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU-a i Srbije. Ukoliko ostanemo bez te poluge, to se nikada neće desiti“, izjavila je Del Ponteova u Briselu.
Zvaničnici EU-a kažu da su se na prošlomesečno parafiranje Sporazuma odlučili tek pošto ih je Del Ponteova izvestila o tome da je saradnja sa Beogradom poboljšana – što je potez sa kojim se i dalje ne slažu grupe za zaštitu ljudskih prava, koje smatraju da je Srbiji time poslat pogrešan signal.
Del Ponteova će na položaju glavne tužiteljke ostati do kraja ovog meseca, a svoj završni izveštaj Savetu bezbednosti UN-a trebalo bi da podnese 10. decembra, nakon čega će EU odlučiti da li da nastavi sa procedurom koju podrazumeva SSP.
No, srbijanski se zvaničnici još uvek nadaju da izveštaj Del Ponteove neće biti odlučujući faktor, te da će SSP, uprkos njenoj oceni, ipak biti potpisan 28. januara.
Svega nekoliko dana pre no što je Del Ponteova posetila Beograd, srbijanske su vlasti saopštile da će joj predočiti nove dokaze o beguncima. Međutim, malo je verovatno da će to dovesti i do toga da pre isteka tužiteljkinog mandata bilo koji od četvorice begunaca bude poslat u Hag.
Mladić i Karadžić se terete za genocid u Srebrenici, gde su bosanski Srbi u julu 1995. ubili 8,000 bošnjačkih civila. Hadžić i Župljanin su optuženi za ratne zločine u Hrvatskoj, odnosno Bosni.
Na sastanku koji je 4. decembra održan Briselu, Del Ponteova je saopštila da su joj lokalne vlasti rekle kako poseduju informaciju da je Mladić u Srbiji. Pri tom joj nije pomenuta nijedna tehnička poteškoća zbog koje bi hapšenje bilo odloženo.
U odgovoru na njeno obraćanje, srbijanski vicepremijer Božidar Đelić rekao je kako Srbija čini sve što je u njenoj moći da okonča saradnju s Tribunalom, te da će „nastaviti sve dok se to i ne desi“.
„Nadam se da ćete uvažiti činjenice koje pokazuju da Beograd radi sve što može kako bi ostvario punu saradnju s Hagom“, kazao je on.
Portparolka Del Ponteove je istakla da je tužiteljka predsedniku i premijeru rekla kako očekuje rezultate, što znači „hapšenje Ratka Mladića i ostalih begunaca koji treba da budu izručeni Hagu“.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom, Rasim Ljajić – koji je takođe prisustvovao sastanku – kazao je: „Preostali haški optuženici još nisu u Tribunalu jer se uspešno skrivaju i trenutno su izvan domašaja naše države.
„Ukoliko nisu u Srbiji, mi moramo jasno navesti gde su, pošto će jedino to ubediti međunarodnu zajednicu.“
Direktor Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom, Dušan Ignjatović, izjavio je za IWPR kako Srbija nipošto ne bi trebalo da pomisli da je Del Ponteova promenila mišljenje samo zbog toga što je EU parafirala SSP.
„Ona neće odobriti potpisivanje sporazuma pre no što Mladića bude videla u Hagu“, upozorio je on.
Međutim, Ignjatović tvrdi i da je „Srbija jasno pokazala političku volju da sarađuje s Tribunalom“, te ukazao i na neke konkretne rezultate.
„Izručili smo 42 od 46 osumnjičenika za ratne zločine Hagu – dvojicu bivših predsednika, dvojicu bivših načelnika generalštaba jugoslovenske vojske, nekoliko policijskih generala“, rekao je on.
Ignjatović priznaje da Srbija do sada nije imala uspeha u pokušajima da locira i uhapsi Mladića, „ali to ne znači da rezultati neće uslediti“.
Aleksandar Roknić je izveštač IWPR-a iz Beograda.
Okolnost da Beograd nije pronašao te begunce – bosanske Srbe Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Stojana Župljanina, te hrvatskog Srbina Gorana Hadžića – odavno predstavlja prepreku tešnjem povezivanju sa Evropom, uprkos tvrdnjama Srbije da na tom polju čini sve što je u njenoj moći.
Pre manje od mesec dana, Beograd i Brisel su parafirali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je prvi korak ka punom članstvu u EU. No, Del Ponteova ne želi da taj proces bude nastavljen.
„Važno je da Mladić u Hag stigne tokom januara ili februara, ali svakako pre potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU-a i Srbije. Ukoliko ostanemo bez te poluge, to se nikada neće desiti“, izjavila je Del Ponteova u Briselu.
Zvaničnici EU-a kažu da su se na prošlomesečno parafiranje Sporazuma odlučili tek pošto ih je Del Ponteova izvestila o tome da je saradnja sa Beogradom poboljšana – što je potez sa kojim se i dalje ne slažu grupe za zaštitu ljudskih prava, koje smatraju da je Srbiji time poslat pogrešan signal.
Del Ponteova će na položaju glavne tužiteljke ostati do kraja ovog meseca, a svoj završni izveštaj Savetu bezbednosti UN-a trebalo bi da podnese 10. decembra, nakon čega će EU odlučiti da li da nastavi sa procedurom koju podrazumeva SSP.
No, srbijanski se zvaničnici još uvek nadaju da izveštaj Del Ponteove neće biti odlučujući faktor, te da će SSP, uprkos njenoj oceni, ipak biti potpisan 28. januara.
Svega nekoliko dana pre no što je Del Ponteova posetila Beograd, srbijanske su vlasti saopštile da će joj predočiti nove dokaze o beguncima. Međutim, malo je verovatno da će to dovesti i do toga da pre isteka tužiteljkinog mandata bilo koji od četvorice begunaca bude poslat u Hag.
Mladić i Karadžić se terete za genocid u Srebrenici, gde su bosanski Srbi u julu 1995. ubili 8,000 bošnjačkih civila. Hadžić i Župljanin su optuženi za ratne zločine u Hrvatskoj, odnosno Bosni.
Na sastanku koji je 4. decembra održan Briselu, Del Ponteova je saopštila da su joj lokalne vlasti rekle kako poseduju informaciju da je Mladić u Srbiji. Pri tom joj nije pomenuta nijedna tehnička poteškoća zbog koje bi hapšenje bilo odloženo.
U odgovoru na njeno obraćanje, srbijanski vicepremijer Božidar Đelić rekao je kako Srbija čini sve što je u njenoj moći da okonča saradnju s Tribunalom, te da će „nastaviti sve dok se to i ne desi“.
„Nadam se da ćete uvažiti činjenice koje pokazuju da Beograd radi sve što može kako bi ostvario punu saradnju s Hagom“, kazao je on.
Portparolka Del Ponteove je istakla da je tužiteljka predsedniku i premijeru rekla kako očekuje rezultate, što znači „hapšenje Ratka Mladića i ostalih begunaca koji treba da budu izručeni Hagu“.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom, Rasim Ljajić – koji je takođe prisustvovao sastanku – kazao je: „Preostali haški optuženici još nisu u Tribunalu jer se uspešno skrivaju i trenutno su izvan domašaja naše države.
„Ukoliko nisu u Srbiji, mi moramo jasno navesti gde su, pošto će jedino to ubediti međunarodnu zajednicu.“
Direktor Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom, Dušan Ignjatović, izjavio je za IWPR kako Srbija nipošto ne bi trebalo da pomisli da je Del Ponteova promenila mišljenje samo zbog toga što je EU parafirala SSP.
„Ona neće odobriti potpisivanje sporazuma pre no što Mladića bude videla u Hagu“, upozorio je on.
Međutim, Ignjatović tvrdi i da je „Srbija jasno pokazala političku volju da sarađuje s Tribunalom“, te ukazao i na neke konkretne rezultate.
„Izručili smo 42 od 46 osumnjičenika za ratne zločine Hagu – dvojicu bivših predsednika, dvojicu bivših načelnika generalštaba jugoslovenske vojske, nekoliko policijskih generala“, rekao je on.
Ignjatović priznaje da Srbija do sada nije imala uspeha u pokušajima da locira i uhapsi Mladića, „ali to ne znači da rezultati neće uslediti“.
Aleksandar Roknić je izveštač IWPR-a iz Beograda.
