Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

DEL PONTEOVA OŠTRO KRITIKOVALA SRBIJU U POSLEDNJEM IZVEŠTAJU UN-u

Glavna tužiteljka bespoštedna u svojoj oceni saradnje Beograda sa Tribunalom.
By
U svom poslednjem izveštaju koji je podnela kao glavna tužiteljka Haškog tribunala, Karla del Ponte (Carla Del Ponte) je srbijanske zvaničnike optužila za „svesnu opstrukciju“, a svetskim silama rekla da im nedostaje volja za privođenje begunaca pravdi.



Del Ponteova je u više navrata pomislila da se ratni lideri bosanskih Srba – Ratko Mladić i Radovan Karadžić – nalaze na korak od hapšenja, ali posle osam godina ona odlazi sa funkcije, dok su oni još uvek na slobodi.



„Uprkos tome što su srbijanske vlasti izrazile privrženost punoj saradnji sa mojom kancelarijom i što je procedura pojednostavljena, ne postoji jasan redosled poteza, jasan plan potrage za beguncima, ne postoji ozbiljno vođstvo, niti znaci da se čine ozbiljni napori da se begunci uhapse“, kazala je ona 10. decembra u svom poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.



„Ovo je posao koji zahteva punu posvećenost države i svih relevantnih institucija. Nažalost, mi smo tu posvećenost videli samo na rečima, a ne na delima. Ukratko, ne postoji puna saradnja sa mojom kancelarijom.“



Del Ponteova je rekla da srbijanske službe bezbednosti ne sarađuju sa Haškim tribunalom, ili međusobno, dok je zvaničnike čak optužila za „svesnu opstrukciju“.



Puna saradnja bi se ogledala jedino u hapšenju i izručenju Mladića, koji se tereti za organizovanje genocida nad Bošnjacima u Srebrenici, počinjenog 1995.



„Upozoravam međunarodnu zajednicu da ozbiljno pristupi ovom pitanju. Pogotovo tražim da zemlje članice Evropske Unije i Komisija Evropske Unije ostanu pri principijelnom stavu i insistiraju na punoj saradnji Srbije sa Međunarodnim tribunalom kao uslovu za pred-pristupne i pristupne pregovore sa EU-om“, kazala je ona.



Predsednik Tribunala, sudija Fausto Pokar (Fausto Pocar), takođe se ove sedmice obratio Savetu bezbednosti UN-a, zatraživši da sud ostane otvoren sve dok svi begunci ne budu uhvaćeni i procesuirani.



Haški bi tribunal trebalo da bude zatvoren 2010., čak i ukoliko optuženici najvišeg ranga ostanu na slobodi.



„Tribunal ne bi trebalo da prestane sa radom pre no što ti begunci budu uhapšeni i procesuirani. Molim Savet bezbednosti da potvrdi da suđenje ovim beguncima od strane međunarodne zajednice ne zavisi od predloženih rokova proisteklih iz izlazne strategije Tribunala“, rekao je predsednik Pokar u svom govoru od 10. decembra.



On je istakao da je Tribunal povećao efikasnost i ubrzao rad, te da pomaže i sudovima u Bosni, Hrvatskoj i Srbiji u procesuiranju slučajeva. Sudovi u te tri zemlje trenutno sude trinaestorici osumnjičenih za ratne zločine koje im je prepustio Tribunal, ali još uvek ne raspolažu adekvatnim sredstvima.



„Postoji očajnička potreba da se obezbede prikladni zatvorski objekti za vraćene i osuđene optuženike. Mnogo toga treba uraditi u pogledu obuke policije i zatvorskog osoblja u sferi vođenja procesa i poštovanja ljudskih prava“, kazao je on.



On je od zemalja članica Saveta zatražio garancije da će novac koji je dodeljen Tribunalu biti upotrebljen za isplatu penzija osoblju, koje je delimično bilo prinuđeno da se povuče kako bi penziju dobilo u matičnim zemljama. A ukoliko Tribunal ne bude uspeo da zadrži sudije, teško da će svoj posao moći da obavi u predviđenom roku – rekao je on.



Oliver Bullough je novinar/urednik IWPR-a.