DEL PONTEOVA BESNA ZBOG MLADIĆA

Glavna tužiteljica Haškog tribunala oštro je osudila ponašanje Beograda u vezi najtraženijeg begunca optuženog za ratne zločine Ratka Mladića u proteklih nekoliko meseci, nazvavši ga „neprofesionalnim“, „neprihvatljivim“ i „skandaloznim“.



Očekivalo se da bi bivši komandant vojske bosanskih Srba, za koga se veruje da se krije u Srbiji, mogao biti izručen Hagu pre kraja aprila.



Na prošlosedmičnoj konferenciji za štampu Karla del Ponte (Carla Del Ponte) je izjavila da joj je srpski premijer Vojislav Koštunica krajem marta „obećao“ da će Mladić veoma brzo biti uhapšen – ali da se ta informacija pokazala kao „pogrešna, ili u velikoj meri netačna“.



„Bila sam obmanuta“, konstatovala je Del Ponteova, objasnivši da joj se sada čini da je Beograd zapravo bio fokusirao sve napore na to da ubedi Mladića da se dobrovoljno preda.



Njeno tumačenje je vrlo brzo potvrdio i sam srpski premijer, koji je u svojoj izjavi objasnio da je njegova vlada „učinila apsolutno sve što je u njenoj moći kako bi Ratko Mladić napokon otišao u Hag“.



„Bilo bi najbolje za sve“, rekao je Koštunica, „da i Ratko Mladić sledi primer [ostalih srpskih oficira] i ode u Hag.”



Tokom prošle godine, primenjivanje principа “dobrovoljne predaje” dovelo je do toga da se izvestan broj visokih policijskih i vojnih zvaničnika svojom voljom našao u Hagu.



Izvori bliski beogradskoj vladi izjavili su za IWPR da Koštuničino saopštenje pokazuje kako vlasti još uvek smatraju da je hapšenje Mladića neprihvatljiv potez., uprkos tome što im je jasno da je dobrovoljna predaja “najmanje verovatna opcija”,



Del Ponteova je pristup Beograda odbacila kao “potpuno nerealističan i naprosto pogrešan”. Dodala je i da nije ubeđena u to da vlasti imaju bilo kakav „smislen i usaglašen plan“.



Nakon iznenadne smrti bivšeg srbijanskog predsednika Slobodana Miloševića u martu ove godine, podrška Tribunalu u samoj Srbiji naglo je počela da opada. Teorije zavere i spekulacije koje su usledile doprinele su tome da je poverenje u tribunal nastavilo da slabi.



Posmatrači u Beogradu smatraju da Koštunica i dalje flertuje sa nacionalistički usmerenim glasačima, te da je njegovo insistiranje na Mladićevoj dobrovoljnoj predaji umesto njegovog hapšenja samo dio Koštunicinog nastojanja da dobije što širu podršku javnosti.



„Vlada bi bila mnogo srećnija kad bi se Mladić dobrovoljno predao, ili čak počinio samoubistvo, nego da sama mora da organizuje operaciju njegovog hapšenja“, izjavio je izvor blizak vladi.



Zbog neizručivanja Mladića, Evropska Unija je ispunila svoju pretnju da će suspendovati pregovore o pridruživanju sa Srbijom – koji predstavljaju prvi korak u eventualnom priključenju toj međunarodnoj asocijaciji.



Koštunica je istakao da odluka EU-a „nanosi ogromnu štetu Vladi Srbije i našoj zemlji“.



Potpredsednik srpske vlade zadužen za pregovore sa EU-om, Miroljub Labus, smesta je podneo ostavku.



Labus je na odlasku konstatovao da je državna bezbednost Srbije Mladića „tražila svuda, osim tamo gde je bio“.



Ova primedba ukazuje na velike probleme s kojima se suočava vlada u svom nastojanju da uspostavi kontrolu nad vojnim i civilnim službama bezbednosti. U pitanju su institucije koje su tokom devedesetih bile lojalne Slobodanu Miloševiću, da bi nakon toga – prema tvrdnjama beogradskih analitičara – tek delimično bile reformisane. Neki segmenti tih službi nastavili su da pružaju podršku licima osumnjičenim za ratne zločine.



Tesne veze između Mladića i bezbednosnih sužbi potvrdio je i spisak pripadnika mreže pomagača bivšeg generala koji su u proteklih nekoliko meseci uhapšeni. Mnogi od njih su nedavno penzionisani pripadnici vojske Srbije i Crne Gore.



Koštunica je ustrajao na tome da postoji organizovan napor da se Mladić locira i uhvati, rekavši da je „čitava mreža pomagača razotkrivena“ i da se general „sada skriva bez ičije pomoći“.



No, Del Ponteova je novinarima saopštila kako je Beograd u više navrata znao gde se Mladić nalazi – da je tako bilo u januaru, pa čak i pre dve sedmice. „Očigledno je da Mladić veoma brzo menja stanove u Beogradu ili u okolini“, rekla je ona.



Ona je ukazala i na to kako nije samo Mladić upoznat sa aktivnostima vlasti, već i beogradska štampa – što, po njenim rečima, predstavlja dokaz da „istražioci svoj posao obavljaju neprofesionalno“.



U kojoj meri će reputacija Srbije u očima međunarodne zajednice biti narušena neisporučivanjem Mladića i, kako je tužiteljka rekla, njenom „dvoličnošću“ - ostaje da se vidi.



Beograd se nalazi usred niza međusobno povezanih kriza kada je reč o regionalnoj i spoljnoj politici. Osim odnosa sa Tribunalom i EU-om, tu je i predstojeći crnogorski referendum o nezavisnosti i napuštanju zajedničke države sa Srbijom, a u toku su i pregovori o budućem statusu Kosova. Sa svake strane posmatrano, Srbija deluje slaba i izolovana.



„Uspeh pregovaračkog procesa sa EU-om ključni je adut s kojim je vladajuća koalicija planirala da izađe na predstojeće izbore“, izjavio je za IWPR izvor blizak srpskoj vladi, ukazujući i na to da je EU u Srbiji znatno popularnija od mnogih lokalnih institucija i političara.



To je izvor dodatnog pritiska na Koštuničinu vladu, od koje se očekuju praktični potezi koji će rezultirati Mladićevim izručenjem.



„Nikada u našoj istoriji nije se desilo da zbog jednog oficira ispaštaju cela država i narod“, rekao je Koštunica.



Janet Anderson je direktorka programa međunarodne pravde IWPR-a u Hagu. Daniel Šunter je saradnik IWPR-a iz Beograda.