Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

DA LI MLADIĆ KREĆE ZA HAG?

Događaji u Srbiji na zanimljiv način nalikuju onima koji su prethodili hvatanju hrvatskog generala Gotovine.
By Goran Jungvirth
Da je bio obelodanjen i najmanji trag, on bi pobegao“, izjavio je Anton Nikiforov, specijalni savetnik glavne tužiteljice Haškog tribunala, Karle del Ponte (Carla Del Ponte).



Nikoforov je na umu imao poslednjih nekoliko meseci pre no što je najtraženiji hrvatski osumnjičenik za ratne zločine, general Ante Gotovina – u decembru prošle godine, nakon četvorogodišnjeg bekstva – uhapšen u jednom luksuznom hotelu na Kanarskim Ostrvima.



Po njegovim rečima, „samo troje ili četvoro ljudi“ iz Zagreba i Haga je bilo upoznato sa informacijama koje su naposletku dovele do Gotovininog hvatanja.



„Začudo, te informacije nikada nisu procurile“, kazao je Nikiforov u intervjuu za IWPR.



Za visoke zvaničnike Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju, situacija sa Gotovinom bi se mogla uporediti sa trenutnim pritiskom koji se vrši na Beograd, a u cilju izručenja bivšeg vojnog zapovednika bosanskih Srba, generala Ratka Mladića. Naime, u oba slučaja su se suočili sa potrebom da se takve stvari drže podalje od očiju javnosti i mimo bilo kakvog javnog pritiska.



Međutim, uprkos naporima da se osetljivi podaci o pronalaženju osoba optuženih pred Tribunalom drže u tajnosti, iz Beograda, Brisela i Haga trenutno pristiže čitav niz izveštaja o onome što se možda događa (ili ne događa) s Mladićem.



Iako takve spekulacije ne predstavljaju nikakvu novost, nedavni događaji ipak imaju izvesne sličnosti sa onima koji su rezultirali Gotovininim hapšenjem.



Kao i Hrvatska tokom poslednjih meseci uoči Gotovininog hapšenja, Beograd je izgleda odabrao i osobu preko koje će u Hag odlaziti informacije o dešavanjima u slučaju Mladić.



A kombinacija štapa i šargarepe, koju Evropska Unija trenutno primenjuje kada je reč o Srbiji, upadljivo nalikuje strategiji koja je primenjivana spram Zagreba u poslednjoj godini uoči Gotovininog hapšenja.



Neposredno pred istek roka kojim je EU uslovila davanje zelenog svetla za dalje pregovore o članstvu – u pitanju je bio 3. oktobar – Del Ponte je doputovala u Zagreb kako bi pojačala pritisak u vezi sa Gotovinom. Svega nekoliko dana uoči briselske odluke, ona se sastala sa hrvatskim zvaničnicima i predstavnicima medija, ponavljajući kako je razočarana time što odbegli general još uvek nije u Hagu.



Iako su mnogi to tada shvatili kao izravnu kritiku, naknadno se ispostavilo da se zapravo radilo o triku. Lokalni su mediji potom izvestili da je Del Ponteova otkazala sastanak zakazan za isto popodne i da je umesto toga otišla da se privatno susretne sa hrvatskim državnim tužiocem Mladenom Bajićem, koga je Zagreb odredio kao coveka odgovornog za odnose sa Tribunalom.



Samo nekoliko dana kasnije, Del Ponteova je obavestila ministre inostranih poslova zemalja-članica EU-a da je tokom 2005. Hrvatska otklonila izvesne probleme koje je imala sa obaveštajnim službama, te da je „curenje“ poverljivih podataka najzad zaustavljeno.



„Izveštaji su pokazali da su napori koje Hrvatska čini usredsređeni i usklađeni“, rekla je ona.



Time je ujedno bio osiguran i napredak Hrvatske u pregovorima o članstvu u EU-u.



Narednih je nedelja – nakon kojih će, 8. decembra, zaista uslediti hapšenje Gotovine – samo najuži krug hrvatskih zvaničnika bio upoznat sa onim što se dešava, a oni su, zauzvrat, obaveštavali Hag o razvoju situacije.



Poput Hrvatske, i Srbija pitanje evropskih integracija smatra ključnim za vlastitu spoljnu politiku. Daniel Šunter iz istraživačkog centra Evroatlanska inicijativa, izjavio je za IWPR: „EU je [među Srbima] popularnija od svih domaćih institucija.“



Krajem marta, Del Ponteova je posetila Beograd, i to ponovo uoči ključne odluke EU-a o tome da li će Srbija – zavisno od stepena u kojem sarađuje s Hagom – nastaviti pregovore o pristupanju. Neposredno nakon te posete, glavna tužiteljica se susrela i sa evropskim zvaničnikom koji je zadužen za komunikaciju sa Srbijom, Olijem Renom (Olli Rehn).



Nakon toga je usledilo upravo ono što se prošle godine desilo s Hrvatskom: tužiteljičin izveštaj o saradnji Beograda bio je iznenađujuće pozitivan.



Nikiforov tvrdi da je Del Ponteova Rena obavestila o tome da joj je srpski premijer Vojislav Koštunica pružio „čvrste garancije“ da će Mladić biti izručen do kraja aprila. A Koštunica je nakon toga i lično pokušao da u to uveri samog Rena.



I tako je 5. aprila, kao što je i planirano, otpočela naredna runda pregovora između Srbije i EU-a.



Srpski politički zvaničnici su u međuvremenu nedvosmisleno saopštili kako veruju da će se Mladić uskoro naći u pritvoru.



„Nisam pesimista, i verujem da će Koštunica pokušati da ispuni obećanje koje je dao“, izjavio je za podgorički dnevni list Republika Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.



Takođe, Nikiforov je potvrdio i to da je Haški tribunal uspeo da pronađe osobu preko koje će sa Beogradom pregovarati o napretku u slučaju Mladić. Portparol Tribunala je odbio da kaže o kome se radi, ali izvori iz Beograda tvrde da je verovatno u pitanju glavni tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević.



Vukčeviću je navodno dato „posebno ovlašćenje“ za pribavljanje podataka koji se tiču Mladićevog hapšenja od srpskih obaveštajnih službi. Njemu je, dakle, poverena uloga koordinatora.



Problemi sa kojima se Vukčević suočava su veliki. Navodi iz izveštaja koji je u februaru podnet pred Vrhovnim savetom odbrane Srbije i Crne Gore potvrđuju da je Mladić zaštitu pojedinih vojnih krugova uživao sve do juna 2002. Ministar odbrane Zoran Stanković izjavio je da će protiv više od 50 pojedinaca koji su odbeglom generalu pomogli da izbegne pravdu biti pokrenuta istraga.



Proteklih je meseci uhapšen i saslušan čitav niz Mladićevih bivših saradnika.



Ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore, Vuk Drašković, izjavio je ove sedmice za državnu Radio Televiziju Srbije (RTS) kako je ključno pitanje da li Mladić unutar vlade još uvek ima pomagače koji su spremni da ga štite. „Dovoljno je da samo jedan od članova tima koji traga za Mladićem bude u kontaktu s njim, pa da čitava akcija hapšenja bude neuspešna“, istakao je on.



Odnedavno postoje i drugi jasni nagoveštaji da su u toku i napori da se i javno mnjenje pripremi za Mladićevo hapšenje. Političari, naime, neprestano podsećaju na značaj koji njegovo hapšenje ima za budućnost čitave zemlje.



Svemu tome su, tvrdi Šunter, prethodila nastojanja Koštuničine vlade da tokom poslednjih godinu i po dana „ojača poverenje“ u Haški tribunal, što je pored ostalog podrazumevalo i prilično uspešnu novu politiku ohrabrivanja visokih oficira da se dobrovoljno predaju.



Iznenadna smrt bivšeg predsednika Slobodana Miloševića – koji je početkom marta preminuo u pritvoru Tribunala – pojavila se kao prepreka takvim nastojanjima.



No, brojni posmatrači ističu kako će Beogradu narednih sedmica biti pružena poslednja prilika da se iskupi.



Šunter smatra da će međunarodna zajednica, upravo zbog brojnih obećanja koja su proteklih godina davana od strane vlasti, ostati skeptična sve dok Mladić zaista ne bude izručen.



Direktor beogradskog Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić, izjavio je za dnevni list Glas javnosti kako je vlada svesna „da ćemo, ako i ovoga puta bude lagala Evropu i Hag, dobiti najpre diplomatske, a kasnije i ostale sankcije“.



Ako i kada se Mladić zaista pojavi u Hagu, njegovo će suđenje biti jedno od najznačajnijih pred Tribunalom. Među zločinima koji se navode u optužnici koja je protiv njega podignuta je i granatiranje civilnih ciljeva u Sarajevu, kao i ubistvo više hiljada muslimanskih zarobljenika koje je u julu 1995. usledilo nakon pada srebreničke enklave.



U međuvremenu, Nikiforov je ovosedmičnu konferenciju za štampu, održanu u Tribunalu, iskoristio i da zamoli medije da „dozvole da ovaj posao bude obavljen bez pritiska javnosti“.



Goran Jungvirth je izveštač IWPR-a iz Haga. Janet Anderson je direktorka programa međunarodne pravde IWPR-a u Hagu.