Da li Miloševića treba obuzdati?

Nakon deset dana sudjenja i cetiri svedocanstva svedoka, sasvim je jasno da Slobodan
Miloševic želi da iskoristi unakrsno ispitivanje više kao nacin da javnosti predoci svoje
vidjenje dogadjaja nego kao priliku da obara navode svedoka optužnice.
Clan 90 H Pravilnika o postupku i dokazima Medjunarodnog Suda dozvoljava da se u toku unakrsnog ispitivanja otvore
nova pitanja koja se ne onose direktno na predmet glavne rasprave, a koja idu u prilog
stranci koja izvodi unakrsno ispitivanje, pod uslovom da svedoci mogu da daju
relevantne informacije. To nije dozvoljeno u obicajnom pravu, gde optuženi može da
predoci dokaze u prilog svojih tvrdnji kroz svoje svedoke tek kada tužilaštvo završi sa
svojim dokazima.
Medjutim, Pravilo 90 H takodje zahteva od pravnih zastupnika koji vrše
unakrsno ispitivanje da predoce svedoku prirodu navoda strane koju zastupaju a koja je u
kontradikciji sa svedocenjem tog svedoka. S obzirom na to da je gospodin Miloševic
odbio priliku da angažuje advokata, vec se sam brani, on sam sprovodi unakrsno
ispitivanje. Premda nastavlja da ispituje svedoke o pitanjima relevantinim za njegovu
interpretaciju optužnice, on im do danas nije objasnio šta on to želi da dokaže. Kako se
optuženi sam brani, sud je bio tolerantniji prema njemu tokom unakrsnog ispitivanja
nego što bi bio prema njegovom advokatu. Medjutim, Sudija Mej je vec nekoliko puta
prekinuo Miloševiceve komentare i ponovljena pitanja kojima nije cilj utvrdjivanje
cinjenica nego su samo prilika Miloševicu da iznese nedokazane tvrdnje kao da su
nepobitne cinjenice. Posle više od dve nedelje sudjenja, za koje vreme tužilastvo nije
ulagalo pritužbe na nacin na koji gospodin Miloševic izvodi unakrsno ispitivanje, tužilac se
u utorak obratio sudijama sa pitanjem o obimu tema o kojima Miloševic ispituje svedoke.
Tužilac Džefri Najs se složio da optuženom koji se sam brani treba biti dano više proceduralne slobode, i da zato tužilaštvo nije ranije uložilo žalbu na njegov nacin
ispitivanja. Sudija Mej je odobrio ovaj stav tužilastva recima: “Ovo je proces bez porote.
Zato ne bi bilo korisno da se advokati stalno javljaju [sa žalbama.] Mi smo profesionalni sudije; nema razloga da se sami ne dogovorimo.”
Medjutim, gospodin Najs je izrazio svoju zabrinutost zbog Miloševicevih dugih
komentara i brojnih argumenta iznetih za vreme unakrsnog ispitivanja. Najs smatra da to
može da zbuni buduce svedoke (i, pretpostavljamo, javnost,) koji bi mogli te
Miloševiceve argumente da prihvate kao dokaze, a ne samo kao njegovo licno mišljenje. Stoga
je zatražio od sudija da utvrde da li je optuženi upoznat sa Pravilima o postupku i dokazima i da ga
privole da ta pravila poštuje. Premda to nije bilo danas spomenuto, postoje dodatni
razlozi zašto je ovaj nacin ispitivanja svedoka problematican. Prvo: troši se mnogo vremena, s
obzirom na to da ce gospodin Miloševic kasnije u procesu verovatno da pozove svoje
svedoke koji bi potvrdili njegove tvrdnje. Drugo: zastrašivanje svedoka, onih u sudnici,
kao i onih koji tek treba da svedoce. I, trece: tvrdnje i dokazi koje Miloševic iznosi sada,
su primerenije za kasniji deo procesa, kada je na optuženom red da iznese svoju odbranu.
Premda optuženi ima pravo da ispituje svedoke o alternativnim i kontradiktorinim
pogledima na slucaj, komentarisanje dokaza nije dozvoljeno. To se radi za vreme
izlaganja odbrane.
Na primer, 25. februara je gospodin Halil Merina svedocio o masakru jedanaest
albanskih civila iz sela Landovica, paljevine kuca i proterivanju u Albaniju, što se desilo
nakon ubistva trojice policajaca i jenog srpskog civila. Gospodin Miloševic je uporno
ispitivao svedoka u NATO bombardovanju i o navodnim slucajevima kad su borci Oslobodilacke Vojske Kosova (UCK) ubijali
srpske civile i policajce. Svedok je više puta rekao da ne zna ništa o akcijama UCK i o
NATO bombardovanju, jer je tada vec bio u Albaniji, na šta je iznervirani Miloševic
odgovorio: “Ocigledno ne znate ništa o onome o cemu vas ja pitam... Gospodo, Vi birate
svedoke koji mene zlostavljaju.” Sudija Mej je prekinuo rekavši: “To je komentar.
Imacete priliku da iznesete svoje mišljenje kasnije. Svedok kaže da zna nista o ovome i
besmisleno je ispitivati ga o stvarima o kojima ništa ne zna.”
Kada je tražio od sudija da informišu gospodina Miloševica o dozvoljenom nacinu
ispitivanja svedoka, gospodin Najs je naglasio da je za tužilastvo važno da znaju da li
gospodin Miloševic osporava navode svedoka, ili iznosi alternativnu interpretaciju
dogadjaja. Sudija Mej je priznao da je Miloševicu dato više slobode u
unakrsnom ispitivanju zato što je optuženik, a ne profesionalni advokat. Sudija Mej je
izrazio i svoju zabrinutost zbog unakrsnog ispitivanja u toku koga se diskutuje o
pitanjima koja nisu direktno u vezi s izjavom svedoka (npr., NATO bombardovanje i
akcije UCK,) s obzirom na to da ce gosodin Miloševic imati priliku da iznese dokaze koji
govore njemu u prilog kada tužilaštvo završi svoje izlaganje. Prijatelji suda (amici
curiae) i Kancelarija Tužilaštva ce se pismeno obratiti sudijama, koji ce da razmotre
situaciju sada, kada je je sudjenje pocelo i Miloševiceva strategija je jasna.
Sudija Mej je još zatražio od advokata da u pismenom obliku iznesu svoja mišljenja o
tome u kojoj je meri tu quoque odbrana iz medjunarodnog krivicnog postupka primenjiva
u sudjenju Miloševicu. Tu quoque doslovno znaci “I Vi!”, odnosno: “mi smo pocinili
zlocine, ali ste i Vi.” Na vojnom sudjenju u Nirnbergu, na primer, sud je ocenio da je tu
quoque odbrana irelevantna, premda je kasnije popustio i dozvolio americkom admiralu
Cesteru Nimicu da posvedoci da su americka i nemacka podmornicarska praksa bile u
biti iste. Na osnovu tog svedocenja je nemacki admiral Donitz oslobodjen optužbe.
U sudjenju Miloševicu bi tu quoque odbrana mogla biti upotrebljena u prilog jedne ili
obe sledece teze: Prvo, možda su srpske snage stvarno pokušale da etnicki ociste Kosovo od albanskog
stanovništva, ali i Albanci su posle rata, kada su se vratili na Kosovo, pokušali da ga
ociste od Srba. Drugo, možda su srpske snage ubile neke civile i uništile civilne objekte
braneci svoju zemlju od napada NATO-a, ali i NATO je odgovoran za smrti mnogih
civila, i njihovo bombardovanje, ukljucujuci “tepih bombardovanja”, je bilo neuporedivo
destruktivnije.
Sada je jasno da ce Miloševic i dalje da iznosi svoje dokaze kroz komentare i ispitivanje
svedoka optužnice, osim ako ga u tome ne spreci sud. Za razliku od svedoka u ovom
procesu, za cija je stradanja optužen, Miloševic verovatno nikada nece da bude
podvrgnut unakrsnom ispitivanju (osim u malo verovatnom slucaju da on sam odluci da
svedoci.) Kada prime pismene argumente prijatelja suda i kancelarije tužilastva, sudije ce da razmotre i ove probleme i dati gospodinu Miloševicu
detaljnija uputstva o odgovarajucem ponasanju, a svedocima -- malo vise zaštite.