DA LI KOSOVO IDE KA PODELI?

Prvi ustav Kosova, koji je na snagu stupio 15. juna, mogao bi – prema tvrdnjama analitičara – i dodatno da podstakne etničke tenzije u pokrajini, pa čak i da dovede do njene podele.



„Novi ustav pokazuje da je Kosovo demokratska zemlja, da je prihvatilo i da će poštovati najviše međunarodne vrednosti i standarde“, izjavio je kosovski predsednik Fatmir Sejdiju (Fatmir Sejdiu) na svečanosti obeležavanja najvažnijeg događaja za Kosovo nakon unilateralnog proglašenja nezavisnosti 17. februara.



No, predstavnici srpske manjine na Kosovu kažu kako ustav koji je proglašen u Prištini za njih nema nikakav značaj i govore da će osnovati sopstveni parlament.



Beograd se i dalje odlučno suprotstavlja nezavisnosti Kosova.



„Srbija Kosovo smatra svojom južnom pokrajinom, i brani svoj integritet mirnim sredstvima – diplomatijom, a ne silom“, izjavio je ove sedmice srbijanski predsednik Boris Tadić.



Posmatrači strahuju da će na Kosovu uslediti i teritorijalna podela između albanske etničke zajednice – koja čini 90 procenata stanovništva – i srpske manjine.



Sam ustav – koji je proglašen na skromnoj svečanosti u Prištini – nije učinio dovoljno da se okončaju konfuzije vezane za to ko na Kosovu sada predstavlja vrhovnu vlast.



NASTAVAK FORMALNE NADLEŽNOSTI UN-a



Uprkos proglašenju ustava, formalnu vlast je zadržala misija Ujedinjenih nacija (UNMIK) – koja ovim područjem upravlja otkako je po okončanju rata 1999. osnovana po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN-a.



Iako je preko 40 država priznalo nezavisnost Kosova, Beograd i Moskva se odlučno protive njegovom suverenitetu, koji smatraju nesmotrenim kršenjem međunarodnog prava.



Izvesno je da bi Rusija u Savetu bezbednosti iskoristila i veto kako bi sprečila da se Prištini odobri zasebna stolica u UN-u, što predstavlja ključni simbol državnosti. A da bi se rusko protivljenje neutralisalo, barem 100 država članica bi trebalo da prizna nezavisnost ovog entiteta.



UNMIK je Kosovom – kao dotadašnjom srbijanskom pokrajinom – upravljao od juna 1999., kada su NATO-trupe oterale srpske snage sa tog područja.



Premda je rat izbio 1999., podela između dveju najvećih zajednica je počela znatno ranije. Godinama su dva miliona Albanaca i oko 120,000 Srba vodili paralelan, odvojen život – u dubokom nepoverenju i uz povremena neprijateljstva.



Međunarodni pregovori o rešavanju statusa Kosova počeli su 2006., da bi naredne godine specijalni izaslanik UN-a, Marti Ahtisari (Martti Ahtisaari), podneo predlog kojim je Beogradu i Prištini ponuđena „nadzirana nezavisnost“ Kosova. Taj predlog je poslužio kao osnova za nacrt rezolucije Saveta bezbednosti, kao i za novi ustav Kosova.



Kao prelazno rešenje ka nezavisnosti, Ahtisari je predložio da UNMIK bude zamenjen značajno redukovanim međunarodnim prisustvom u vidu Misije vladavine prava Evropske Unije (EULEX), koja bi postojala sve dok vlast ne bude u potpunosti prepuštena organima države u nastajanju.



Misija EU-a je već prisutna na Kosovu, premda je trenutno čine svega 300, od planiranih 2,200 ljudi.



Međutim, usled protivljenja Srbije i Rusije, Ahtisartijev plan nikad nije bio zvanično prihvaćen. Iako je kosovskim ustavom predviđeno da UN ulogu supervizora prepusti EU-u, Srbija i Rusija insistiraju na tome da je bilo kakva misija EU-a nelegalna zbog toga što je nije odobrio Savet bezbednosti UN-a.



Da bi se izašlo iz ćorsokaka i sprečio vakuum na Kosovu, generealni sekretar UN-a, Ban Ki-mun (Ban Ki-moon) je prošle sedmice izneo predlog „rekonfiguracije“ uloge UNMIK-a.



Tim predlogom – sadržanim u dva pisma, koja su upućena Beogradu i Prištini – omogućava se EULEX-u da deluje pod okriljem UN-a, pri čemu se ukida neophodnost usvajanja rezolucije Saveta bezbednosti radi prenošenja nadležnosti sa UNMIK-a na EU.



No, dugoočekivani plan generalnog sekretara naišao je na promptno odbijanje Moskve i Beograda, koji su Bana optužili da je prekoračio ovlašćenja.



„S obzirom na to da je cilj EULEX-a implementacija kosovske nezavisnosti, jasno je da ta misija direktno protivreči i Rezoluciji 1244 [Saveta bezbednosti] i srbijanskom ustavu“, izjavio je ove sedmice srbijanski premijer Vojislav Koštunica.



UMESTO JEDNE – DVE MEĐUNARODNE MISIJE



Čini se da je, uprkos prošlonedeljnom uputstvu čelnika UN-a, još uvek nejasno ko će ubuduće upravljati Kosovom, i kako bi to trebalo da izgleda.



Komentarišući plan „rekonfiguracije“ koji je izneo generalni sekretar, britanski novinar i ekspert za Kosovo, Tim Džuda (Tim Judah), nedavno je u intervjuu za BBC izjavio: „Postojala su dva različita pisma. Jedno je poslato predsedniku Srbije, Borisu Tadiću, a drugo Fatmiru Sejdijuu, koji – uprkos tome što biva nazivan ’ekselencijom’ – za razliku od svog srbijanskog kolege izgleda ne biva tretiran kao predsednik.



„[Pismo koje je upućeno albanskim liderima] omogućava im da se pretvaraju kako vrše vlast na čitavoj teritoriji Kosova, iako je u stvarnosti svima poznato da oni kontrolišu samo one delove gde većinu čine Albanci. Sa druge strane, Ban Ki-munovo [pismo Beogradu] Srbima omogućava da nastave da se pretvaraju da Kosovo nije nezavisno.“



Džuda zaključuje: „Sve to povećava konfuziju i uopšte ne doprinosi razjašnjenju situacije.“



Mnogi posmatrači veruju da će Kosovo naposletku imati dve međunarodne misije umesto jedne – a da pritom nijedna neće imati jasan mandat, niti pravni okvir.



EULEX će pružati pomoć administraciji kosovskih Albanaca, dok će UNMIK – budući da ne može da se povuče i bez odobrenja Saveta bezbednosti kontrolu prepusti EU-u – i dalje biti prisutan u opštinama sa srpskom većinom.



„Postojanje dveju međunarodnih misija na terenu – EU-ove za Albance, i UN-ove za Srbe na severu – samo će produbiti etničke podele“, izjavio je za IWPR Agron Bajrami, glavni urednik prištinskog dnevnog lista Koha Ditore.



„Ulazimo u proces koji je veoma rizičan i koji bi mogao dovesti do podele Kosova“, rekao je on, upozoravajući na to da bi nepostojanje dogovora o vlasti moglo da dovede do „dugotrajnog zamrzavanja sukoba“.



Specijalni predstavnik EU-a za Kosovo, Piter Fejt (Peter Feith), izjavio je za Fajnenšal Tajms (The Financial Times) kako bi mogla da usledi „funkcionalna podela“ Kosova.



„G. Ban je Srbiju uverio da će na područjima sa srpskom većinom na ’ograničeno vreme’ zadržati status quo. Time je Beogradu ostavljen prostor za upravljanje severnim Kosovom i ostvarivanje funkcionalne podele“, upozorio je on.



No, Fejt insistira i na tome da se plan Zapada u vezi sa državnošću Kosova sprovodi uprkos „pravnim spoticanjima“.



MITROVICA RADI NA FAKTIČKOM ODVAJANJU



Fejt je ovog meseca naglasio da „država Kosovo mora imati vlast na čitavoj svojoj teritoriji“.



No, malo je verovatno da će to prihvatiti i kosovski Srbi, koji su već saopštili kako planiraju da 28. juna u Kosovskoj Mitrovici (na severu pokrajine) formiraju Skupštinu kosovskih Srba.



Srpski lider Nebojša Jović izjavio je za Radio B92 kako ustav proglašen u Prištini „ništa ne znači kosovskim Srbima“, koji su odlučni u nameri da osnuju vlastiti parlament.



Prema izveštajima novinskih agencija, ministar Srbije za Kosovo, Slobodan Samardžić, izjavio je kako njegova zemlja očekuje da će dobiti veća ovlašćenja za upravljanje srpskim područjima na Kosovu.



„Te paralelne institucije i ta funkcionalna podela samo odražavaju stanje na terenu“, kazao je.



Polako i sigurno, 120,000 kosovskih Srba – uz finansijsku i političku podršku Beograda – već stvara paralelne institucije za potrebe lokalne vlade, obrazovanja i zdravstvene zaštite. Većina Srba se povukla iz institucija kakve su Kosovska policijska služba (KPS) i sudstvo.



Otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost, Beograd je konsolidovao svoj uticaj na područjima koja su pod kontrolom Srba, a pogotovo u severnom delu podeljene Mitrovice. Deo Mitrovice severno od reke Ibar, koji je u dodiru sa Srbijom, pod faktičkom je kontrolom Beograda.



Ali, oko dve trećine Srba na Kosovu živi južno od Ibra, u izolovanim enklavama koje nisu teritorijalno povezane sa Srbijom. Pa ipak, čak je i u tim odvojenim ostrvima, okruženim albanskom većinom, sve još uvek povezano sa Beogradom – od škola do automobilskih registarskih tablica, i od zdravstvenog sistema do provajdera mobilne telefonije.



Iako i Srbi iz tih enklava ostaju odlučni u pogledu pitanja kao što su nezavisnost i kosovski ustav, njihov je ton blaži i pomirljiviji u odnosu na onaj za kojim posežu stanovnici severnog dela pokrajine.



„Srbi na Kosovu nikada neće prihvatiti nezavisnost i ustav pokrajine, ali to ne znači da nećemo poštovati zakon“, izjavila je za IWPR predsednica Srpskog nacionalnog veća (SNV) za centralno Kosovo, Rada Trajković. „Mi moramo svakodnevno sarađivati s vlastima.“



Trajkovićeva dodaje i da podela Kosova između Srba i Albanaca nije rešenje.



„Ukoliko dođe do podele, imali bismo novi masovni egzodus iz enklava kosovskih Srba – oko 90,000 ljudi bi napustilo svoje domove. Takođe, to bi izazvalo i haos u čitavom regionu.“



Čelnica Helsinškog odbora za zaštitu ljudskih prava u Srbiji, Sonja Biserko, izjavila je za IWPR da je politička elita iz Beograda možda i spremna da prihvati nezavisnost Kosova, sve dok je i njoj zauzvrat dopušteno da odvoji severni deo Mitrovice.



„Međutim, beogradske vlasti su svesne da to u ovom trenutku, zbog odnosa snaga na međunarodnoj sceni, nije moguće“, dodala je.



„Oni se nadaju da će u budućnosti na svojoj strani imati snažniju Rusiju, da će SAD okrenuti leđa Balkanu, a da će EU biti čak još više podeljena.“



NEOPHODNOST „ISTORIJSKOG SPORAZUMA“



Biserko kaže da bi ta podela – koju ona naziva „najgorim scenarijem“ – mogla da bude izbegnuta ukoliko međunarodna zajednica u Balkan, na kojem je stanje još uvek krhko nakon sukoba iz devedesetih, uloži više energije i kreativnosti.



„Ne samo za Srbiju, već i za čitav region, ključno je da se ubrza proces priključenja EU-u“, kaže ona. „Samo se na taj način može sprečiti ponavljanje onih košmara kroz koje su Kosovo i ostale zemlje iz regiona prošle tokom devedesetih.“



Beogradski novinar i politički analitičar, Dejan Anastasijević, izjavio je za IWPR da će situacija na Kosovu dugo – možda i godinama – ostati nestabilna.



Da bi taj problem bio rešen, neophodno je postići „istorijski sporazum“ između Prištine i Beograda.



„Za takav sporazum bi nam bila neophodna stabilna politička situacija i zrelost političkih elita u Beogradu i Prištini. A od pomoći bi bio i uravnoteženiji i jedinstveniji pristup međunarodne zajednice“, rekao je on.



„Aktuelni političari – kako u Beogradu, tako i u Prištini – koriste status Kosova kao sredstvo za osvajanje političke vlasti. Ne vidim da će u bliskoj budućnosti doći do promene.“



Nedim Sarač je novinar iz Sarajeva.