Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Crna Gora suocena sa ekonomskim teskocama

Prazne prodavnice u Podgorici svedoce o sve dubljoj finansijskoj krizi u ovoj republici.
By IWPR Balkans

Kao i mnogi drugi u Crnoj Gori, pedesetogodisnji Garo je novopridoslica na crnom trzistu. Nekada je radio za "Jugooceaniju", nekada veliku brodsku kompaniju koja je nedavno bankrotirala, nakon sto je zbog dugova nastalih u vreme sankcija UN prodala i poslednji brod.


Ovih dana on prodaje cigarete sa prirucne tezge ispred svog stambenog bloka. Ako nema kontrola finansijske policije, uspeva da zaradi izmedju 150 i 200 evra mesecno. Njegova supruga, Lela, zaradjuje priblizno isto toliko radeci kao medicinska sestra u bolnici u Podgorici. Njihov zajednciki prihod jedva je dovoljan za kupovinu osnovnih zivotnih namirnica za njih i njihova dva sina.


Prema podacima sindikata od proslog marta vrednost mesecne potrosacke korpe osnovnih zivotnih namirnica iznosila je 340 evra. Garo, Lela i njihova dva sina trose 50 evra mesecno samo na hleb i mleko. Neplaceni racuni za struju, vodu i telefon nastavljaju da se gomilaju dok cekaju "bolja vremena". Nova garderoba i putovanje na obalu mora 50 km juzno od Podgorice sada su naucna fantastika.


Situacija u kojoj se nalaze Garo i Lela nije neuobicajena. Zapravo, u poredjenju sa mnogima, oni spadaju u red dobrostojecih.


Institut za strateske studije i prognoze, ISSP, nevladina organizacija koja se bavi ekonomskim istrazivanjima, procenjuje da preko 60 procenata stanovnistva zivi sa manje od 180 evra mesecno, a oko 10 procenata sa manje od 120 evra. Inflacija prema zvanicnim podacima iznosi devet procenata, ali ISSP procenjuje da je dvostruko veca.


Ipak, tesko je doci do sluzbenih statistika. Kada je IWPR od republickog zavoda zatrazio podatke o prosecnoj mesecnoj plati za januar, sluzbenik je odgovorio, "Ne racunamo plate, zato sto je metodologija zastarela."


Ekonomski strucnjaci tvrde da oklevanje zvanicnika da govore o nivou mesecnih primanja nije slucajnost. Penzije u Crnoj Gori vezane su za iznos prosecne plate koji objavljuje biro. Kada su plate niske, procene na osnovu kojih se odredjuje visina penzija su jos nize. Ako bi se objavili tacni podaci o visini plata, drzava ne bi imala odakle da isplati penzije.


Lela je bar zaposlena. Nezaposlenost, prema podacima ISSP-a, trenutno iznosi 20 procenata. Ocekuje se i novi talas otpustanja jer se premijer Milo Djukanovic nalazi pod pritiskom Zapada da sprovede radikalne ekonomske reforme.


Najvaznija medju reformama koje se traze, jeste ukidanje prakse da se iz vladinih fondova pomazu posustale drzavne kompanije. "Vlada ne moze vise voditi kompanije i finansirati ih iz sopstvenih prihoda. One ce od sada biti pod kontrolom trzista", izjavio je Djukanovic, kada je pocetkom ove godine najavio nove mere.


Kompanije cija je propast ranije odlagana davanjem drzavne pomoci za isplatu plata i pokrivanje troskova sada ce biti prepustene same sebi. "Situacija se moze samo pogorsati. Neuspesne drzavne kompanije bice zatvorene. A postoje i planovi za kresanje drzavnih sluzbi, sto znaci da ce jos vise ljudi ostati bez posla", izjavio nezavisni ekponomski analiticar Nebojsa Medojevic.


Na severu Crne Gore kriza je jos izrazenija. Prema podacima ISSP-a nezaposlenost je tamo 25 procenata veca, a plate su 50 proenata manje nego u centralnim i juznim delovima zemlje. "Radim za privatnu firmu. Moja mesecna plata je oko 65 evra. Mada to nije dovoljno ni za hranu, ja vise volim da radim nego da budem nezaposlen, kao vecina mojih rodjaka i prijatelja", kaze Milos iz Mojkovca, jednog od najsiromasnijih mesta na severu republike.


MMF je dalje kredite Crnoj Gori uslovio izradom vladine strategije za borbu protiv siromastva. Ona bi morala obuhvatiti i realisticnu procenu razmera ovog problema, analizu njegovih uzroka i proporucene mere za njegovo otklanjanje. Takav dokument jos nije napravljen. Prema zvanicnim podacima BDP je u 2002.godini porastao manje nego sto je ocekivano, a industrijska proizvodnja se nije povecala vec dve godine.


U Podgorici, prodavnice su prazne, uprkos stalnim rasprodajama i obaranju cena. "Ljudi ne kupuju odecu. Sve je manje i manje posla. Jedva uspevamo da pokrijemo troskove dok cekamo da stignu bolja vremena", izjavljuje vlasnik butika Sasa.


"Niko nista ne kupuje. Valjda ljudi sve potrose na hleb. Juce sam prodao dve tasne, svaku po deset evra. To mi je pokrilo troskove, i to je sve. Dugujem 2.000 evra, novac za koji sam mislio da cu ga zaraditi, a sada ne znam kako da vratim dug", izjavio je Zeljko, vlasnik prodavnice torbi i tasni.


Za sada, niko ne moze reci kada ce ljudi u Crnoj Gori imati vise novca u svojim dzepovima, jer za razliku od prosle i pretprosle godine, sada su cak i zvanicnici prestali da obecavaju bolju buducnost.


Boris Darmanovic je koordinator IWPR-a u Crnoj Gori.