Crna Gora rizikuje ljutnju SAD
Djukanovicevo zalaganje za nezavisnost Crne Gore moze dovesti do toga da on izgubi vazne prijatelje na Zapadu.
Crna Gora rizikuje ljutnju SAD
Djukanovicevo zalaganje za nezavisnost Crne Gore moze dovesti do toga da on izgubi vazne prijatelje na Zapadu.
Uoci predsednicke inauguracije Mila Djukanovica u januaru 1998.godine, specijalni izaslanik Sjedinjenih Drzava na Balkanu, Robert Gelbard, doputovao je u Podgoricu da bi objavio "nameru Sjedinjenih Drzava da podrzi demokratski izabranu vladu" u Crnoj Gori.
Naoruzan sa dva miliona dolara obecane pomoci za reforme novog predsednika, Gelbard je naznacio osnove americke politike prema Crnoj Gori: "Sto se tice nas, Crna Gora je integralni deo Savezne Republike Jugoslavije, SRJ, i ne vidimo nikakvu alternativu tome", rekao je on.
Tri godine kasnije, americka politika prema Crnoj Gori ostala je nepromenjena uprkos ratu, ustavnim promenama, cak i obaranju s vlasti Slobodana Milosevica. Doslo je, medjutim, do dramaticnih promena razloga koji stoje iza ove politike".
Odlaskom Milosevica i dolaskom Vojislava Kostunice, Beograd je postao najnoviji centar medjunarodne paznje. Crna Gora, nekadasnji ljubimac Zapada, nasla se u senci.
Ovo pomeranje nije iznenadilo pragmaticnog crnogorskog ministra spoljnih poslova, Branka Lukovca, "Crna Gora je nekada smatrana za demokratsku, evropski nastrojenu opciju". Nakon odlaska Milosevica, on kaze da je "Srbija postala glavni partner u regionu", dok "se na nas gleda kao na moguce buntovnike ili, bar, potencijalne izazivace nereda".
U poslednje tri godine americki Stejt department zalagao se za "jaku i postojanu podrsku Djukanovicevog 'sjajnog primera' rukovodjenja zemljom. Clintonova administracija je ove reci potpomogla znatnom finansijskom pomoci za koju se malo sta za uzvrat ocekivalo. Odlaskom Milosevica, dani bezrezervne podrske su odbrojani.
Osnovna nevolja je sve veci entuzijazam Crne Gore za nezavisnoscu. Nedavne ankete, ukljucujuci i jednu koju je sproveo podgoricki Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) pokazuju da je zemlja naprosto podeljena po pitanju secesije iz Jugoslavije.
Analiticari iz Washingtona kazu da Sjedinjene Drzave pokazuju malo razumevanja za Djukanovicevo sve intenzivinije zalaganje za nezavisnost. "Podrska crnogorskoj nezavisnosti je trenutno jos manja nego pre", rekao je Ivo Daalder, visi savetnik Brookings instituta iz Washingtona.
"Ukoliko Djukanovic nastavi ovim putem, u jasnoj opoziciji sa onim sto zele savezne vlasti, nece naici na podrsku Washingtona", rekao je Daalder.
Uprkos otporu Washingtona, Djukanovic insistira da Sjedinjene Drzave ne vrse na njega finansijski pritisak da se povuce. On zustro odbacuje nedavne izvestaje medija koji tvrde da je Washington zapretio da ce povuci svu pomoc, ukoliko Podgorica krene putem secesije.
"Niko iz Sjedinjenih Drzava nije zapretio da ce ukinuti pomoc", rekao je Djukanovic. "Ne smatram da medjunarodna zajednica upotrebljava jezik ultimatuma da bi ucenjivala male zemlje".
Crnogorsko rukovodstvo negira da im Sjedinjene Drzave prete, ali veruje da je insitiranje Washingtona da njihova zemlja ostane u okviru jugoslovenske federacije predstavlja losu procenu.
"Kriza na ovom prostoru traje vec duze vremena", rekao je Lukovac. "Svi, ukljucujuci i Sjedinjene Drzave, voleli bi da se stvari sto pre privedu kraju, da proglase da je kriza zavrsena."
Dok Washington nece moci da okonca stvari onoliko brzo koliko bi zeleo, jedno poglavlje se zavrsava: predsednistvo Billa Clintona koji je u poslednjih deset godina odigrao veoma znacajnu ulogu na Balkanu.
Iako jos nije poznat rezultat predsednickih izbora u Americi, pitanje je kako ce se americka politika prema Crnoj Gori odvijati, ukoliko na predsednicko mesto dodje Al Gore ili George W. Bush.
Kao deo svoje predizborne kampanje Bush je nastojao da se distancira od Gora i nasledja Clintonove administracije, rekavsi da ce povuci americke mirovne trupe sa Balkana.
Gore je zajedno za drzavnim sekretarom Sjedinjenih Drzava, Madeleine Allbright osudio Bushov predlog. On je naveo da ce odsustvom americkog rukovodstva bezbednost regiona i samog NATO saveza biti dovedena u pitanje.
Cak i sa ovakim radikalnim razlikama u strategiji, malo je ipak pokazatelja da ce se americki stav prema Crnoj Gori znacajno izmeniti, bilo da je u pitanju republikansko ili demokratsko predsednistvo.
"Tesko je bilo sta predvideti", kaze Kurt Bassuener iz Balkanskog instituta, u okviru drzavnog Instituta za mir iz Washingtona.
"Moze se ocekivati nastavak sadasnje politike ukoliko Gorova administracija dodje na vlast", rekao je on. "Medjutim, bilo koji od njih da pobedi, nastojace da izbegne slabljenje pozicije predsednika Kostunice".
Brian Gregg je nezavisni novinar koji pise iz Podgorice.
