Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Crna Gora: Reforme i nova vlada

Ekonomski strucnjaci i opozicija ne veruju da je nova vlada u stanju da zemlju izvuce iz siromastva.
By Zoran Radulovic

Moglo bi se desiti da Crna Gora ne dobije reforme koje su joj preko potrebne, s obzirom na to da je sastav nove crnogorske vlade skoro identican prethodnom, koji nije imao uspeha u sprovodjenju kljucnih promena.


Skupstina Crne Gore je 8. januara dala podrsku novoj vladi mandatara Mila Djukanovica, lidera Demokratske partije Socijalista, DPS, i bivseg crnogorskog predsednika.


Djukanoviceva stranka je nadmocno pobedila na parlamentarnim izborima u oktobru 2002. godine, a tadasnji predsednik republike je odlucio da preuzme uticajniji polozaj predsednika vlade koji sa sobom nosi veca ovlascenja.


Medjutim, analiticari smatraju da je nova vlada pretrpela tek kozmeticke promene u personalnom sastavu u odnosu na prethodne na koje je odlucujuci politicki uticaj imao upravo Milo Djukanovic, pri cemu one nisu uspele da sprovedu neophodne promene.


Cak i oni koji dele Djukanovicev stav o nezavisnosti Crne Gore i slazu se sa njegovim ekonomskim prioritetima, sumnjaju u sposobnost da ih primeni u praksi. Za novog premijera je svakako zabrinjavajuca reakcija crnogorskih intelektualaca od kojih je vecina podrzavala Djukanovica od samog pocetka.


Svetozar Jovicevic, univerzitetski profesor i predsednik saveta Grupe za promene, nevladine organizacije koju cini grupa ekonomskih eksperata, nedavno je odbio ponudu da udje u Djukanovicevu vladu. "Nezamislivo je uci u vladu, a da ne znate sta cete tamo da radite", izjavio je Jovicevic.


U otvorenom pismu Djukanovicu, upucenom 15. decembra 2002. godine, univerzitetski profesori i novinari koji se zalazu za crnogorsku nezavisnost izrazili su svoju zabrinutost zbog izbora ljudi iz partijskih redova lojalnih Djukanovicu za clanove vlade. Oni traze da se "bez dosadasnje arogancije, uskopartijski i licni interesi podrede interesima Crne Gore".


Cak su i ekonomski analiticari, koji su u proslosti uglavnom podrzavali Djukanovica, izrazili svoje nezadovoljstvo.


Oni insistiraju da je situacija u Crnoj Gori znatno losija nego 1990. godine, kada je Djukanovic dosao na vlast.


U 2002. godini nije doslo do planiranog rasta proizvodnje u odnosu na prethodnu, pri cemu se drustveni proizvod po stanovniku zadrzao na nivou od 1.300 americkih dolara. U medjuvremenu je budzetski deficit Crne Gore za prvih devet meseci 2002. godine dostigao priblizno 150 miliona eura, a stopa nezaposlenosti se krece oko 30 odsto.


Siromastvo je jos uvek ozbiljan problem. Dve trecine zaposlenih zaradjuje izmedju 100 i 200 eura mesecno, ali cena osnovne potrosacke korpe za cetvoroclanu porodicu za mesec dana iznosi citavih 250 eura.


Ipak, u ovom trenutku najvise zabrinutosti izaziva struktura nove vlade oformljene pocetkom januara nakon pobede DPS-a na oktobarskim izborima.


Potpredsednici vlade su i dalje Dragan Djurovic i Branimir Gvozdenovic; ministar finansija je Miroslav Ivanisevic; privrede i energetike - Darko Uskokovic, a poljoprivrede - Milutin Simovic. Planirano je da Predrag Nenezic zadrzi resor ministra turizma, ali se povukao u poslednjem trenutku nakon sto je dan ranije imao saobracajnu nesrecu u kojoj je jedno lice izgubilo zivot, a dve osobe su zadobile teske telesne privrede.


Uz "stare" ministre Djukanovic je zadrzao i osnovna programska nacela vlade svog prethodnika.


Novi premijer je u svom uvodnom ekspozeu pobrojao vecinu prioriteta kojih se drzao i Filip Vujanovic - reforme javne uprave, sudstva, lokalne samouprave, usvajanje novog zakona o policiji kao i osnivanje Agencije za nacionalne bezbednost.


Djukanovic je takodje najavio nastavak poreske reforme, suzbijanje sive ekonomije, uvodjenje liberalnijih ekonomskih propisa, podsticanje preduzetnistva i privatnog sektora kao i smanjenje nezaposlenosti.


U zakljucku je novi premijer prognozirao da ce Crna Gora biti nezavisna drzava za tri godine, jer se po osnovu Beogradskog sporazuma, koji je potpisao njegov prethodnik Filip Vujanovic, jacaju veze sa Srbijom i prakticno se iskljucuje mogucnost sticanja nezavisnosti pre isteka tog perioda.


Uprkos Djukanovicevim reformskim obecanjima, mnogi analiticari nisu spremni da novoj vladi daju bezrezervnu podrsku.


"Prilicno smo rezervisani u pogledu profesionalnog i strucnog kapaciteta clanova nove vlade, kao i njihovog reformskog potencijala", kaze Nebojsa Medojevic, direktor Centra za tranziciju i jedan od najglasnijih kriticara kriminala i korupcije u Crnoj Gori.


"To ce biti vlada ljudi koji ce bespogovorno slusati Djukanovica, a sva odgovornost ce biti na njemu", dodaje Medojevic.


Medojevic je naglasio znacaj reformi u pravosudju, policiji i carini: "Posto je za kritike i pohvale rano, o svemu cemo se izjasniti kada vidimo cetvorogodisnji program vlade."


Predstavnici opozicije su se sa svoje strane takodje obrusili na novu crnogorsku vladu. "Niko trezven danas ne moze ni za trenutak poverovati da ce nas ta ista politika pokrenuti u pozitivnom smeru", naglasio je Bozidar Bojovic, predsednik Srpske narodne stranke, SNS.


Clanovi nove vlade, kako oni koji su i do sada radili taj posao tako i novoimenovani, do sada su odbijali da se izjasne o kritikama pravdajuci svoje cutanje prezauzetoscu.


Zoran Radulovic je pomocnik urednika podgorickog nedeljnika "Monitor" i redovni saradnik IWPR-a.