Crna Gora: 'Pritisak SAD' doveo do gasenja offshore banaka

Thursday, 18 July, 2002

The link has been copied

IWPR Balkans

Crnogorska vlada nalazi se pod pritiskom svog najveceg donatora, Amerike, da preduzme korake protiv offshore banaka.

Cini se da je ovaj potez motivisan zabrinutoscu Vasingtona da bi one mogle biti koriscene od strane teroristickih organizacija za pranje novca.

U junu je Ustavni sud Crne Gore ponistio uredbu koja je pre sest godina bankama garantovala privilegije do 2011.godine, cime je offshore industrija, koja je ekonomiji zemlje donela cvrstu valutu, prakticno stavljena van zakona.

Posle ovog soka banke su zapretile velikim odstetnim zahtevima i sudskim tuzbama i sasvim je izvesno da ce ovi dogadjaji odbiti strane investitore I uticati na nerazvijeno finansijsko trziste Crne Gore.

Ove banke su sada stavljene pod kontrolu crnogorske Centralne banke i ubuduce ce morati da posluju pod istim uslovima kao i domace finansijske institucije.

Zakon iz 1996.godine garantovao je da centralne banke Crne Gore i Jugoslavije nece imati kontrolu nad offshore bankarstvom koje posluje sa njihove teritorije, kao ni pravo da zahtevaju otkrivanje imena klijenata ili racuna.

Pored toga, banke su bile obavezne da obezbede osnivacki kapital u iznosu od samo 10.000 americkih dolara, sto je tek mali deo sume koja se zahtevala od domacih banaka; uz to, ove banke su placale znatno manji porez na profit nego domace banke.

Zakon je sadrzao i garancije da ove privilegije nece biti ukinute pre 2011.godine.

U to vreme, vlasti su trazile nacin da privuku neophodne strane investicije - koje su i danas preko potrebne.

Ministar finansija Miroslav Ivanisevic izjavio je da je zakon promenjen zato sto je Crna Gora finansijski sazrela do tacke kada joj kapital koji dolazu kroz offshore banke vise nije potreban. Ipak, u zemlji u kojoj vlada nestasica gotovine malo je onih koji su spremni da se sloze sa ovim misljenjem.

Mirko Petricevic, advokat koji se specijalizovao za registraciju offshore banaka, tvrdi da je jedino inostrana intervencija mogla navesti Podgoricu da promeni stav prema ovoj industriji. "Zasto bi se zemlja lisavala svezeg kapitala? Mislim da je ovakav postupak vlade posledica inostranog pritiska", rekao je.

David Finzer, zamenik predsednika Trinity International Bank, jedne od offshore banaka koje su pogodjene ovim promenama, izjavio je za IWPR da je pritisak da se ukinu privilegije izvrsila organizacija USAID, preko konsultantske agencije Barents Group, koja priprema lokalnu zakonsku reformu koristeci americke donacije.

"Predstavnik USAID-a u Podgorici, Andrew Vonnegut, rekao mi je da je dosao sa misijom da ukine offshore sistem i da je sve vec dogovoreno sa drzavom. Mesec dana kasnije, Ustavni sud je ukinuo nase zakonske garancije," rekao je Finzer.

Veruje se da Vasington vrsi znacajan uticaj na drzavnu politiku najvise zahvaljujuci finansijskoj podrsci koju pruza zemlji - jedino Izrael prima vecu pomoc po glavi stanovnika od Crne Gore - koja od Amerike ocekuje da pokriva njen veliki budzetski deficit.

Vonnegut je odbio da direktno odgovori na pitanje IWPR-a o Finzerovim tvrdnjama, vec je samo izdao pismeno saopstenje.

"Vlada SAD, u saradnji sa zemljama OEBS-a i internacionalnim institucijama za finansije i razvoj, vec dugo podrzava uvodjenje pravila koja omogucavaju otkrivanje podataka o klijentima u centrima offshore bankarstva, a kojima se sprecava mogucnost pranja novca.

"Ova internacionalna kampanja bila je uglavnom uspesna i najveci broj offshore centara danas je spreman da saradjuje sa internacionalnim telima. Crna Gora je bilo jedno od poslednjih mesta na kojima su pravila tajnosti strogo postovana.

"U okviru ukupnih napora da se integrise u medjunarodnu finansijsku zajednicu i priblizi clanstvu u EU, Crna Gora je preduzela korake da demontira sistem koji je omogucavao neogranicenu tajnost vlasnicima racuna u offshore bankama".

Ocigledno je da su i americki i lokalni politicari osetljivi na pitanje razmera zapadnog uticaja na politiku Crne Gore. Zvanicnici u Podgorici, ipak, potvrdjuju znacaj stranih uticaja na novu odluku o bankarstvu.

Novo zakonsko resenje, "na neki nacin, i jeste i nije (rezultat) pritisaka", izjavio je visoki zvanicnik Centralne banke Goran Knezevic. "Pokusavamo da koordiniramo i zasnujemo nase poslovanje na najboljim i najnovijim preporukama."

Predstavnik americkog konzulata Razvigor Bazala takodje potvrdjuje da su skorasnji dogadjaji u svetu doprineli fokusiranju americke administracije na pracenje tokova novca u offshore fondovima. "Posle 11. septembra ova orijentacija je osnazena zbog dokaza da teroristi kriju i prenose velike sume novca koristeci ove racune", izjavio je.

Ostaje da se vidi koliko ce odluka Ustavnog suda kostati zemlju. Neki sudski postupci su vec pokrenuti - a medju njima je do sada najozbiljniji onaj koji je pokrenula Trinity banka. "Tuzicemo drzavu, ministra finansija, Centralnu banku i njenog guvernera, i zahtevacemo naknadu od najmanje 100 miliona dolara", kaze Finzer.

Petricevic je izjavio za IWPR da je ovaj postupak samo prvi od mnogih koji ce uslediti. "Obavesteni smo o nekoliko postupaka koje pokrecu inostrane banke i zahtevaju kompenzaciju za profit koji bi ostvarile poslovanjem do 2011.godine ".

Mnogi veruju da se posle ovog poteza Crna Gora moze oprostiti od stranih investicija.

"Ne vidim zasto bi bilo ko verovao zakonskim garancijama ove zemlje, ako one mogu biti izmenjene preko noci, a privilegije uskracne na racun jedinih stranih investitora koji se trenutno nalaze u Crnoj Gori", upozorio je Finzer.

Uprkos ovim upozorenjima, Knezevic nema nikakvih sumnji u pogledu sudbine offshore finansijske industrije u Crnoj Gori.

"Pod ovim (novim) uslovima te banke ce nestati. Ipak, bice im pruzena prilika da se registruju kao i druge banke, ako one to zele. Sto se tice najavljenih sudskih postupaka, o njima jednostavno ne razmisljam", izjavio je on.

Boris Darmanovic je predstavnik IWPR-a u Crnoj Gori i novinar podgorickih dnevnih novina "Publika".