Crna Gora pred novcanom krizom
Medjunarodna finansijska pomoc Crnoj Gori moze uskoro presusiti sto bi moglo dovesti do katastrofalnih posledica.
Crna Gora pred novcanom krizom
Medjunarodna finansijska pomoc Crnoj Gori moze uskoro presusiti sto bi moglo dovesti do katastrofalnih posledica.
Pad Slobodana Milosevica u oktobru mogao bi imati za posledicu ekonomsku krizu u Crnoj Gori.
U vreme vladavine Milosevica, zapadne sile gledale su blagonaklono na Crnu Goru kao centar opozicije protiv srpskog diktatora. Pristizala je i finansijska pomoc da bi se kako tako odrzala poljuljana ekonomija.
Medjutim, izborom Vojislava Kostunice za predsednika, Podgorica polako gubi znacaj za medjunarodnu zajednicu. Poziv za nezavisnost crnogorskog rukovodstva, ideja koja se ne dopada Zapadu, izgleda da ne pomaze da stvari krenu na bolje.
Medjunarodna zajednica, zajedno sa Kostunicom zeli da Crna Gora ostane u Jugoslaviji, makar samo da bi odrzala okvir drzave u kojoj moze opstati Kosovo.
Uprkos ovim zeljama, crnogorski predsednik Milo Djukanovic i dalje zagovara referendum o nezavisnosti. Ukoliko ovaj zahtev rezultira ukidanjem novcane pomoci, 650.000 gradjana moglo bi se naci pred velikim poteskocama.
Neki analiticari upozoravaju protiv bilo kakvog uzurbanog otcepljenja. Daniel Serwer, zvanicnik americkog Instituta za mir, izjavio je za radio Crna Gora da "bi Crna Gora trebalo da razmotri da li zaista zeli da bude nezavisna, ukoliko ce to dovesti do usporavanja stranih ulaganja u ovu zemlju. Crna Gora imala je stvaran uticaj jedino dok je Slobodan Milosevic bio na vlasti".
Nekih 100 miliona dolara strane pomoci, vecinom iz Sjedinjenih Drzava dospelo je u Crnu Goru, od cega pola predstavlja nepovratnu pomoc.
Nebojsa Medojevic, crnogorski clan grupe G17 nezavisnih ekonomskih eksperata, izjavio je za IWPR da Crna Gora nece vise moci da se oslanja na ovu vrstu pomoci.
"Nepovratna sredstva mogu se davati u vidu humanitarne ili tehnicke pomoci, za mesta koja se smatraju potencijalnim kriznim zaristima", rekao je on. "Posto Crna Gora vise ne spada u tu kategoriju posle odlaska Milosevica, zapadni interes ulaganja novca direktno u budzet vlade ce sigurno opasti. Crna Gora ce morati da sledi regularnu proceduru trazenja zajma."
Crna Gora ima puno problema. Korupcija cveta, privatizacija je vec tri godine u zastoju nakon besplodne diskusije, a drzava gubi ogromne kolicine novca od sverca robe od cigareta do ukradenih kola. Sudeci po nezvanicnim podacima crnogorski budzet gubi oko 50 miliona nemackih maraka godisnje samo od sverca cigaretama.
O ovim problemima se otvoreno ne diskutuje. Oni se spominju jedino u privatnim izvestajima stranih zvanicnika. Na Podgoricu zbog ovoga nije vrsen pritisak spolja Djukanoviceva politika hvaljena je kao prodemokratska i reformska, jer je smatran polugom za obaranje Milosevica.
Sudeci po Medojevicu, politika Zapada kojom su ignorisani ekonomski problemi i korupcija oslabila je civilne institucije Crne Gore i lisila ih novca koji je bio njima namenjen.
Ukoliko presuse strane donacije, trgovinski deficit stvoren usled dispropocionalno visokog uvoza ce sigurno predstavljati veliki problem za domacu ekonomiju. U prodavnicama je nemoguce naci domacu robu osim proizvoda osnovne prehrane kao sto su hleb i ogranicene kolicine mleka.
Medojevic kaze da je veci deo strane pomoci upotrebljen za isplatu penzija i plata drzavnim zvanicnicima i policiji, a u investicije se nije ulagalo.
U toku lokalnih izbora, oko 40 miliona nemackih maraka investirano je u opravku ulica Podgorice i u kozmeticke izmene grada. Izgradnja novog mosta preko reke Morace, za koji je novac dala Evropska zajednica, uskoro treba da pocne.
Ljudi se boje da se strana pomoc nece nastaviti, ali nema zvanicne javne diskusije na tu temu. Sam potencijal Crne Gore za zaradjivanje novca nije sjajan. Turizam, koji je nekada predstavljao osnovni prihod ove republike, totalno je presusio od raspada Jugoslavije i pocetka rata sa Bosnom.
Isti je slucaj i sa pojedinm izvoznim firmama. Aluminijski kombinat, jedan od najvecih, godisnje ima gubitke od nekoliko miliona dolara, dok je zeljezari Niksica jos uvek potrebna pomoc vlade da bi se radnicima isplatile plate.
Jedan od sest Crnogoraca ima mobilni telefon, ali je jedna od najvecih mobilnih kompanija, ProMonteGSM, strano preduzece i sav profit ide u inostranstvo.
Jedini spas za Crnu Goru ukoliko presahne strana pomoc je ulazak u Medjunarodni monetarni fond, gde bi mogla zatraziti zajam. Medjutim, ovaj pristup zavisi od medjunarodnog priznanja Crne Gore kao nezavisne drzave a to se verovatno nece dogoditi u skorijoj buducnosti.
Politicari retko otvoreno govore o ekonomskim pitanjima u javnosti. Oni izbegavaju da diskutuju o nacinima kako da saniraju finansijske probleme Crne Gore dok se trenutna politicka scena po pitanju nezavisnosti neprestano menja.
Nacionalni mediji retko se bave pitanjima korupcije ili privatizacije. Drzavni zvanicnici odbijaju da odgovore na pitanja kako se trosi strana pomoc. Upitano koliko je novca primljeno i gde je investirano, ministarstvo za finansije kaze da se jos uvek radi na prikupljanju podataka. Novinari su zakljucili da vlada nema nameru da objavi brojke.
Na ulicama, prodavnicama ili na poslu ima dosta mracnih komentara. Nikola student trece godine ekonomije kaze: "Slobo je pao, sada nismo potrebni Americi, znaci nema vise para".
Zvanicnici pravdaju nestanak struje koji traje po tri do cetiri sata dnevno, opadanjem uvoza iz susednih zemalja koje i same nemaju dovoljno elektricne energije. Medjutim, ovo objasnjenje nije uspelo da uveri javnost. Vlatko, konobar u jednom podgorickom kaficu je rekao: "Zapad ne zeli da vise placa za nasu struju, a i zasto bi."
Boris Darmanovic je novinar iz Podgorice.
