Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

CRNA GORA: POLITICARI IZVRDAVAJU ZAKON

Korupcija i pristrasnost u crnogorskom pravosudnom sistemu podrivaju zakonske garancije o pravu na pravican postupak.
By IWPR

U crnogorskim zakonima se govori o nezavisnom sudstvu, slobodnom od one vrste vladinog uplitanja u pravosudje koje je bilo tako cesto u komunistickim vremenima.

Medjutim, u stvarnosti, kazu posmatraci, politicari ostvaruju znacajan uticaj na pravosudni sistem zemlje.

Mada su novi zakoni doneti s ciljem da se procisti proces imenovanja sudija i njihovog napredovanja na pravosudnoj lestvici, skupstinski poslanici zadrzavaju pravo da stave veto na svaku takvu odluku kad god zazele.

A nepostojanje odgovornosti znaci da su nesavesno ucesce u donosenju odluka, pa cak i neposredna politicka pristrasnost, veoma prisutni u procesu stavljanja veta na odredjene kandidate.

Takodje su se iznosile optuzbe tokom proteklih godina zbog politickog pritiska koji se direktno vrsio na predstavnike crnogorskog pravosudja u vidu ucene ili uznemiravanja i maltretiranja.

U isto vreme, niske plate zaposlenih u pravosudju – osim sto dovode do odliva talentovanih i sposobnih ka drugim delovima pravosudnog sektora – podsticu korupciju.

A u vezi sa ovim drugim – svakako ne pomaze cinjenica da politicari jos uvek imaju zadnju rec kada se raspravlja o platama sudija, ali i o tome ko bi od njih trebalo da ima pristupa privilegijama kao sto su subvencionisani drzavni stanovi.

POLITICARI VUKU KONCE

Mozda najozloglaseniji slucaj koji ukazuje na odnose izmedju crnogorskog pravosudja i politicke elite potice iz 1997. godine, period izmedju prvog i drugog kruga predsednickih izbora u kojima je aktuelni premijer Milo Djukanovic ostvario tesnu pobedu nad svojim rivalom Momirom Bulatovicem.

Podstaknut optuzbama da su Bulatoviceve pristalice kreirale na hiljade fiktivnih glasaca kako bi preokrenule rezultat, crnogorski Vrhovni sud je odjednom stupio u akciju i doneo presude u vezi sa validnoscu oko 14.000 imena na izbornim spiskovima za samo tri dana.

Ratko Vukotic, tadasnji predsednik Vrhovnog suda, kaze da je proces bio tako brz jer se jednostavno sastojao od provere dokaza o drzavljanstvu, izvoda iz maticne knjige rodjenih i kucne adrese svakog glasaca.

Medjutim, za posmatrace, koji su navikli na tromost crnogorskog sudstva, to nije dovoljno ubedljivo.

POLITICKA PODOBNOST

Analiticari su izjavili za Izvestaj o balkanskoj krizi, BCR, da politicko uplitanje u crnogorsko pravosudje pocinje s nacinom na koji su sustinske odluke o imenovanjima sudija donose.

Pravosudni savet Crne Gore predlaze potencijalne kandidate za sudije u Crnoj Gori. Prema zakonu koji je stupio na snagu u februaru 2002. godine, medju clanovima ovog tela su iskusni predstavnici sudstva, pravni eksperti i predstavnici Udruzenja pravnika Crne Gore.

Postojeci aranzman predstavlja znacajan korak napred u odnosu na komunisticko vreme kada su clanovi Pravosudnog saveta bili uglavnom politicari.

Ipak, parlament i dalje treba da verifikuje svaku nominaciju koju je predlozio Savet. A vladajuca koalicija – koju cine Socijaldemokratska partija, SDP, i Demokratska partija socijalista, DPS – su stavili veto na deset kandidata za sudije ili predsednike sudove samo tokom protekle dve godine.

U takvi slucajevima, od poslanika u skupstini se ne trazi da iznesu razloge za svoju odluku. Potpredsednik SDP-a Miodrag Ilickovic – koji je i sam bio sudija do pocetka devedesetih – je izjavio za Izvestaj o balkanskoj krizi, BCR, da je, zapravo, proces donosenja odluka cesto povrsan.

"Najgori moguci scenario je kada se o profilima kandidata ne raspravlja ni u odboru za pravosudje Narodne skupstine, niti na njenim redovnim zasedanjima. Citava procedura se obavlja bez ikakve diskusije", kaze on. "To je katastrofa jer se sudije biraju na osnovu glasina koje kruze".

Stavise, cinjenica da skupstina ima ovlascenje da stavi veto na pojedine kandidate za sudije znaci da politika cesto znacajno utice na konacnu odluku parlamenta.

U izvestaju Saveta Evrope objavljenom krajem 2003. godine se kaze da pod sadasnjim sistemom u kome postoji mogucnost veta proces imenovanja sudija u Crnoj Gori "i dalje predstavlja predmet preteranog politikanstva".

Jedan zvanicnik iz vladajuce koalicije, koji je zeleo da ostane anoniman, je izjavio za Izvestaj o balkanskoj krizi, BCR, da je, sve do danas, politika bila odlucujuci faktor u skoro svakom slucaju gde su skupstinski poslanici odlucili da odbace nekog kandidata za sudiju.

"Crna Gora je mala drzava i imali smo informacije o nekim [kandidatima] da ne podrzavaju vladinu politiku", kaze ovaj zvanicnik. "Tesko je ubediti poslanike da glasaju za njih pod tim okolnostima".

Ana Vukovic, sudija Osnovnog suda u Podgorici, se slaze: "Politicke i drustvene veze su vaznije od kompetentnosti kada se imenuju sudije".

Ova vrsta procesa selekcije neizbezno utice na lojalnost osoblja u pravosudju. "Pravosudni sistem je doslovno potcinjen politickoj instituciji koja imenuje sudije, a u ovom slucaju je to parlament", zakljucio je Miodrag Vukovic, visoki zvanicnik u DPS-u.

Zapravo, uloga politicara u procesu selekcije sudija za crnogorsko pravosudje nije ogranicena samo na izbor onih kojima bi trebalo dopustiti da udju u sudski sistem. Narodna skupstina takodje ima pravo veta nad odlukama Pravosudnog saveta o unapredjenju sudija i drzavnih tuzilaca u svakoj fazi njihove karijere.

Predsednik crnogorskog Helsinskog komiteta za ljudska prava Slobodan Franovic, koji je politicki uticaj opisao kao "vazan faktor" pri imenovanju sudija i tuzilaca, je izjavio da je politicki uticaj veoma bitan i kasnije.

"Oni koji su zaista nezavisni od bilo kakve politicke stranke imaju najmanje sanse da budu unapredjeni", izjavio je Franovic za Izvestaj o balkanskoj krizi, BCR.

Goran Danilovic, potpredsednik opozicione Srpske narodne stranke, SNS, kaze da su, uopste uzev, crnogorske sudije pod kontrolom vladajucih stranaka – mada dopusta mogucnost da se "jedan ili dvojica sudija na nizim instancama mozda provukao i da je imenovan iako ne podrzavaju vladajuce stranke". Prema Natasi Boskovic, sudiji Privrednog suda u Podgorici, situacija je gora u Vrhovnom sudu i Ustavnom sudu Crne Gore. Na tom nivou u sudskoj hijerarhiji, rekla je ona za Izvestaj o balkanskoj krizi, BCR, politicka poslusnost je kljucni preduslov za napredovanje.

UCENA I SIKANIRANJE

Posmatraci kazu da se politicki uticaj na pravosudje takodje vrsi i upotrebom znatno opasnijih metoda. Danilovic tvrdi da se pritisak na sudije moze javiti u vidu ucene, pri cemu se koriste "dosijea sa informacijama o svakodnevnom zivotu i privatnim detaljima iz zivota svakog sudije".

On dodaje kako se cini da se ova vrsta pritisaka pogotovo primenjuje u slucajevima u koji su umesani predsednik vlade Djukanovic i njegovi bliski saradnici.

Takve optuzbe su pogotovo privukle paznju javnosti 2003. godine u vezi sa slucajem trgovine belim robljem u koji su bili umesani drzavni tuzilac Zoran Piperovic i trojica drugih crnogorskih zvanicnika. Sva cetvorica su negirala bilo kakvu vezu sa pomenutim krivicnim delom.

Sudija Vukovic, koja je bila istrazni sudija kome je dodeljen ovaj predmet, se kasnije u otvorenom pismu pozalila medijima i ministarstvu unutrasnjih poslova da je uznemiravaju i sikaniraju sluzbe drzavne bezbednosti. To se odnosi, kaze ona, na tajno fotografisanje, pretnje i prisluskivanje njenog telefona.

Sudija Vukovic je izjavila za Izvestaj o balkanskoj krizi, BCR, da je bio prisutan politicki pritisak tokom citavog postupka. Ipak, odbila je da iznosi detalje, izrazavajuci svoju zabrinutost da bi njeni komentari mogli biti "pogresno shvaceni".

Nadlezni organi nikada nisu istrazili njene tvrdnje.

Kontroverza u vezi sa ovim slucajem je ponovo isplivala na povrsinu prosle godine kada je Milo Djukanovic podneo krivicnu prijavu zbog klevete protiv lidera Liberalnog saveza Miodraga Zivkovica. Zivkovic je optuzio premijera da je koristio usluge moldavske zene – zrtve trgovine belim robljem – koja je bila u sredistu sudskog procesa 2003. godine – sto je optuzba koju je predsednik vlade zestoko pobijao.

Sudija Osnovnog suda u Podgorici Branka Boskovic je donela okrivljujuci presudu kaznivsi Zivkovica novcano sa 8.000 evra, nakon postupka u kome je ona odbila da prihvati bilo koji od 19 dokaza odbrane. Sudija Boskovic je takodje odbacila mogucnost da se u sudu procitaju delovi izvestaja OEBS-a i americke vlade o vodjenju sudskog postupka o slucaju trgovine zenama iz 2003. godine.

Sudija Boskovic je ranije negirala da njena presuda proizlazi iz bilo koje vrste politickog pritiska, tvrdeci da je ovaj sudjenje o navodnoj kleveti posmatrala kao parnicu izmedju dva jednaka gradjanina.

Medjutim, mnogi pravni strucnjaci smatraju da je presuda doneta nezakonito jer je Zivkovicu uskraceno osnovno pravo da se brani na sudu.

NISKE PLATE VODE KA "ODLIVU MOZGOVA"

Posmatraci kazu da situaciju u crnogorskom pravosudju dodatno pogorsavaju lose plate kao i kontrola koju politicari imaju nad nekoliko privilegija i olaksica dostupnih zaposlenima u pravosudju.

Mesecna plata od 330 evra koja se isplacuje crnogorskim sudijama je dvostruko manja od sume neophodne da bi se pokrili najosnovniji troskovi prosecne cetvoroclane porodice. I mada ova suma nije znatno manja od plate koju primaju ministri ili poslanici u skupstini, sudije nemaju pristupa onoj vrsti privilegija – ukljucujuci koriscenje limuzina i mobilnih telefona – koje se daju politicarima, a pokrivaju iz drzavnog budzeta.

Vlada, koja odlucuje o budzetu pravosudja i koja je pre tri godine obecala da ce povecati sudijske plate, kaze da jednostavno nema dovoljno novca za tako nesto.

Da bi stvari bile jos gore, sudijama je zabranjeno, po crnogorskom Ustavu, da prihvataju bilo kakav drugi posao dok rade u sudovima.

Usled losih finansijskih uslova – a u kombinaciji sa losom reputacijom ove profesije u javnosti – oni koji su najkvalifikovaniji da rade kao sudije nisu jednostavno spremni da prihvate ovakve izazove karijere u pravosudju.

"Mladi pravnici ne zele da se kandiduju jer biti sudija je tezak i veoma odgovoran posao za koji je mesecna plata 330 evra", kaze predsednik Osnovnog suda u Kotoru Branko Vuckovic.

Oni koji se prvobitno odluce za karijeru sudije cesto, na kraju, napustaju sudove da bi preuzeli bolje placene poslove.

Prema studiji koju je 2003. godine izradila grupa nevladinih organizacija pod vodjstvom nezavisnog istrazivackog centra "Grupa za promene", GZP, sudije koje su presle u advokaturu ponekad zaradjuju svoju nekadasnju sudijsku mesecnu platu tokom samo jedne sesije u sudnici.

"Samo tokom prethodne cetiri godine, sest sudija je napustilo Osnovni sud u Kotoru", kaze Vuckovic.

Jedan politicar iz vladajuce koalicije, koji je zeleo da ostane anoniman, je objasnio da sve to neizbezno utice na strucni kvalitet zaposlenih u pravosudju.

"Mnoge sudije sada su ili zene koje su se dobro udale ili neuspesni muskarci", kaze jedan politicar.

SLABA PRIMANJA PRIZIVAJU KORUPCIJU

Posmatraci su izjavili za Izvestaj o balkanskoj krizi, BCR, da niske plate u pravosudju sirom otvaraju vrata korupciji.

"Cinjenica da je finansijska situacija potpuno neizvesna svakako utice na nezavisnost sudija", kaze Miodrag Vukovic. Jedna od glavnih privilegija koja je sudijama dostupna jeste mogucnost da kupe stanove po ceni koja je znatno ispod trzisne. Medjutim, prema postojecem sistemu, politicari imaju kontrolu nad tim koje ce sudije imati pristup ovim stanovima pod ovakvim uslovima. I Stanko Maric, predsednik Udruzenja pravnika Crne Gore i clan republickog Pravosudnog saveta, kaze da se ove odluke donose "na veoma netransparentan nacin" pri cemu "ne postoji spisak kriterijuma na osnovu kojih se odlucuje koje sudije sticu pravo na drzavni stan".

Maric dodaje da je ova prinadleznost na kraju postala samo jos jedno sredstvo za politicare preko koga mogu izvrsiti pritisak na sudije. "Mislim da vlasti mogu da bukvalno drze neke ljude iz pravosudnog sistema u saci kao i da ozbiljno uticu na njihove postupke i odluke u sudnici".

LAKA META

Poslednjih godina je posebno delotvoran metod, koga su politicari koristili da bi manipulisali crnogorskim pravosudnim sistemom, bio pazljiva selekcija i vrsenje uticaja na sudije sa vecim ovlascenjima – poznatije kao predsednici sudova – koji upravljaju pojedinacnim sudovima u republici.

"Predsednici sudova mogu uticati na izbor sudija koji ce se baviti odredjenim predmetom, i samim tim uticu na konacne sudske odluke", objasnjava Nikola Bulatovic, bivsi sudija i predsednik Udruzenja slobodnih pravnika, nevladine organizacije bliske crnogorskoj politickoj opoziciji.

Predsednici sudovi su jedini zvanicnici koji imaju ovlascenje da utvrde da li se neka istraga ili sudjenje isuvise prolongirala, te da li taj postupak treba obustaviti ili ne.

"Predsednik suda moze oduzeti predmet sudiji, ukoliko ga je najpre prethodno upozorio, ako utvrdi da se citav postupak isuvise otegao, a bez dobrog razloga", kaze pomocnica ministra pravde Branka Lakocevic.

Medjutim, predsednici sudova cesto ne intervenisu kada bi trebalo da to ucine.

U izvestaju o ljudskim pravima u Crnoj Gori, objavljenom ove godine, drzavni ombudsman Sefko Crnovrsanin primecuje da se prituzbe gradjana najcesce odnose na sporost i neefikasnost pravosudnog sistema.

A u nedavnom izvestaju o radu glavnog drzavnog tuzioca Vesna Medenica je ukazala na cinjenicu da vecina istraga u osnovnim sudovima u Crnoj Gori traje duze nego sto bi trebalo, a neke i citavih devetnaest godina.

"Mogu vam potvrditi da su mnogi predmeti [u Crnoj Gori] prekoracili svaki razuman rok. Jedan broj krivicnih postupaka zastareva pre nego sto se sudjenje zavrsi", kaze Franovic.

U stvari, kaze Bulatovic za Izvestaj o balkanskoj krizi, BCR, do 2001. godine ni manje, ni vise nego 152 predmeta je zastarelo samo pred podgorickim Osnovnim sudom jer se dopustilo da se ovi postupci isuvise otegnu.

"Sudovi nisu primenjivali zakon u pogledu preduzimanja disciplinskih mera protiv sudija, niti su razresavali duznosti tokom protekle tri godine", izjavio je Zoran Pazin, novi predsednik podgorickog Osnovnog suda, za dnevni list "Vijesti" u maju mesecu, "i tesko je poverovati da nije bilo razloga da se uradi tako".

Predsednici sudovi tvrde da takvi problemi proisticu iz cinjenice da su sudovi preoptereceni, a situaciju dodatno pogorsava odliv talentovanog i sposobnog osoblja zbog slabih primanja.

Ipak, posmatraci smatraju da je razlog za to sto mnogi krivicni postupci zastarevaju u Crnoj Gori upravo cinjenica da predsednici sudova namerno dopustaju da se posebno osetljivi slucajevi razvlace sve dok ne zastare, pri cemu se izbegava donosenje presude.

"Ne zelim da govorim o konkretnim slucajevima nesavesnog postupanja po sudskim predmetima, ali ocito je da postoji mnogo slucajeva u kojima su se postupci previse otegli", kaze Maric.

U saopstenju o potrebi za pravosudnim reformama u Crnoj Gori, koje su 2003. godine potpisale 29 nevladinih organizacija na celu sa Grupom za promene, GZP, se posebno ostro kritikuje uloga predsednika sudova u Crnoj Gori.

Nevladine organizacije su u svojoj oceni otisle toliko daleko da su rekle kako se "predsednici sudova... u sustini ponasaju kao produzena ruka vlasti u kriticnim trenucima kada se ugroze interesi vlade".

I ponovo, politicki uticaj na predsednike sudova se moze vrsiti putem skupstinskog veta na potencijalne kandidate za sudije. Najdrasticniji nedavni primer se odnosi na Musiku Dujovica, poznatog sudiju koji je dvaput predlagan za predsednika Osnovnog suda u Podgorici. Oba puta, skupstina je odbila da prihvati njegovu kandidaturu, uprkos cinjenici da ga vecina clanova Pravosudnog saveta smatra najkvalifikovanijom osobom za taj posao.

Usled toga je Osnovni sud – pred kojim se vodi vise od pola svih sudskih postupaka u Crnoj Gori – ostao bez predsednika citave dve godine. Na kraju, Dujovic je odbio da prihvati kandidaturu po treci put, uprkos nesmanjenoj podrsci mnogih clanova Pravosudnog saveta.

Imajuci u vidu postojece okolnosti, u saopstenju "Grupe za promene" i 28 drugih nevladinih organizacija iz 2003. godine se preporucuje da bi sudije, umesto politicara, trebalo da imaju zadnju rec pri izboru predsednika sudova.

AUTOCENZURA

Kada se govori o politickom uticaju na crnogorski pravosudni sistem, aktivno uplitanje u vidu ucene, sikaniranja, podmicivanja i politicki motivisanog imenovanja sudija predstavlja jednu stranu medalje.

S druge strane, posmatraci tvrde za Izvestaj o balkanskoj krizi, BCR, da je crnogorsko pravosudje u takvom stanju da isuvise cesto politicari i ne moraju da se uplicu u rad sudova na tako eksplicitan nacin jer je njihov uticaj ugradjen u sistem.

Sudija Boskovic kaze da "velika vecina sudija" u Crnoj Gori radi u skladu sa "instinktivnom autocenzurom".

"Nisu potrebne intervencije kada sudija u predmetu uoci da je jedna od strana u postupku bliska vlastima", kaze ona. "Sudije same preduzimaju pozeljne mere koje vlasti ocekuju od njih".

"Ima mnogo nekompetentnih sudija koji pokusavaju da to nadoknade tako sto ce biti lojalni vlastima", slaze se Miodrag Vukovic. "Oni se priklanjaju zeljama vlasti i kada niko to od njih ne trazi".

Nedjeljko Rudovic je novinar podgorickog dnevnika "Vijesti", Petar Komnenic je novinar podgorickog nedeljnika "Monitor", Marijana Buljan je instruktor obuke i urednik BIRN-a za Crnu Goru. BIRN je lokalizovani projekat IWPR-a.