CRNA GORA POKRECE NOVU INICIJATIVU ZA RAZLAZ
Poslednji predlog Podgorice za razdvajanje ima za cilj da se razoruzaju protivnici u Beogradu i Briselu – kao i da se izbegne rererendum koji, izgleda, niko ne zeli.
CRNA GORA POKRECE NOVU INICIJATIVU ZA RAZLAZ
Poslednji predlog Podgorice za razdvajanje ima za cilj da se razoruzaju protivnici u Beogradu i Briselu – kao i da se izbegne rererendum koji, izgleda, niko ne zeli.
Vlada Crne Gore, koja se zalaze za nezavisnost, pokrenula je novu inicijativu radi ostvarivanja zeljenog cilja, odvajanja od Srbije, bez organizovanja referenduma o ovom pitanju, koji bi verovatno izazvao unutrasnje podele.
Prosle nedelje zvanicnici iz Podgorice uputili su svojim partnerima u Srbiji nacrt predloga sporazuma o transformaciji sadasnje labave drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, SCG, u jos labaviju zajednicu nezavisnih drzava.
Izvori IWPR-a bliski rukovodstvu Crne Gore kazu da je strategija imala za cilj da se na odgovarajuci nacin uzme u obzir nezvanicno protivljenje Zapada odrzavanju referenduma o nezavisnosti.
Isti izvori navode da vlasti srahuju od podela koje bi referendum mogao izazvati u zemlji i daljeg produbljivanja jaza u postojecoj delikatnoj ravnotezi izmedju zagovornika nezavisnosti i onih koji se zalazu za ocuvanje veza sa Srbijom.
Kako je izjavio aktuelni premijer Crne Gore, Milo Djukanovic, ako ova strategija ne donese rezultate, u februaru 2006. referendum ce se odrzati, kao sto je prethodno bilo planirano.
"Crna Gora ce bez sumnje upotrebiti svoje pravo na referendum i ja sam to otvoreno rekao nasim partnerima u Beogradu i Briselu”, izjavio je Djukanovic nedavno za medije.
Crna Gora opravdava ovu inicijativu tvrdeci da je drzavna zajednica disfunkcionalna i da usporava napredak i Srbije i Crne Gore prema Evropskoj uniji.
Lokalni zvanicnici tvrde da bi pokusaji obe republike da se prikljuce Evropskoj uniji bili delotvorniji ako bi obe postale istinski nezavisne drzave i pritom ostale u nekoj vrsti labave zajednice.
Izvor IWPR-a u Briselu naglasio je da nekada cvrsto protivljenje EU bilo kakvim potezima koji bi vodili gasenju drzavne zajednice sada vise nije tako ostro; sadasnja poruka je da bi obe strane trebalo da ostanu u zajednici “jos neko vreme”.
Izvor iz Brisela je dodao da EU joj nece okrenuti ledja Crnoj Gori ako ona postane nezavisna drzava.
Podgorica zeli da Brisel izvrsi pritisak na Beograd da prihvati novu, jos labaviju zajednicu. Takodje, zvanicnici iz Podgorica sada mogu reci da su pre organizovanja refrenduma pokusali da postignu sporazum sa Beogradom. Drzavna zajednica Srbije i Crne Gore nastala je 2002. godine kao rezultat Beogradskog sporazuma koji je sklopljen uz posredovanje EU.
Tako je nestala stara Savezna Republika Jugoslavija, SRJ, i nekadasnja cvrsta federacija je transformisana u aranzman koji lici na neku vrstu konfederacije.
Sporazumom je predvidjeno da se Crna Gora odrekne prava na odrzavanje referenduma tokom perioda od tri godine, a taj rok istice u februaru 2006. (buduci da je Ustavna povelja usvojena u februaru 2003).
Jedan zvanicnik iz Djukanoviceve vladajuce Demokratske partije socijalista, DPS, koji je trazio da ostane anoniman, izjavio je za IWPR da je inicijativa Podgorice sacinjena u koordinaciji sa uticajnim krugovima u EU koji prihvataju cinjenicu da drzavna zajednica nije funkcionalna.
“Ovaj predlog je dobar za sve zainteresovane strane”, izjavio je. “Zagovornici suverenitea dobijaju nezavisnost Crne Gore, unionisti dobijaju opstanak unije, buduci da nece biti granica prema Srbiji, a EU dobija stabilne odnose izmedju Crne Gore i Srbije bez odrzavanja referenduma o nezavisnosti.”
“Zapadne diplomate osecaju da bi odrzavanje referenduma bilo problematicno, a mi smo spremni da im izadjemo u susret”, zakljucio je zvanicnik DPS.
Predsednik Crne Gore, Filip Vujanovic, i premijer Djukanovic su u svoju ponudu ukljucili obavezu ocuvanja slobodnog protoka ljudi, roba i kapitala izmedju republika, po ugledu na postojece odnose izmedju zemalja EU.
Ponudili su priznavanje prava Srbije da nasledi mesto SCG u medjunarodnim politickim organizacijama, sto znaci da bi Crna Gora morala nezavisno da podnosi zahteve za prijem.
Sto se tice zajednice, oni predlazu povezivanje dve republike zajednickom jednodomnom skupstinom i odborom sa predsednikom i tri komesara.
Komesari bi bili zaduzeni za pitanja koja su jos u nadleznosti zajednice, ukljucujuci odbranu i spoljne poslove.
Drzavljani obe republike imali bi priblizno ista prava i obaveze u svakoj republici, sa izuzetkom prava glasa.
Nova zajednica bila bi vojno jedinstvena. “Zajednicke aktivnosti dve armije unutar vojnog saveza bile bi pod komandom Vrhovnog saveta odbrane, koji cine predsednik Srbije, predsednik Crne Gore i predsednik komisije zajednice, a odluke donosi konsenzusom”, kaze se u predlogu.
Mada odredbe sporazuma izgledaju kao da su pravljene tako da eliminisu protivljenje unionista zahtevima za sticanje nezavisnosti, vecina unionista u Crnoj Gori nije impresionirana.
Srdja Bozovic, potpredsednik crnogroske Socijalisticke narodne partije, SNP, opozicione stranke koja se zalaze za zajednicu, odbacio je ovu inicijativu kao neustavnu i antidemokratsku.
„To je jos jedan pokusaj crnogorskih vlasti da izbegnu odrzavanje direktnih izbora za Skupstinu SCG“, izjavio je on.
Srbija, takodje, ne pokazuje znake da bi mogla podleci ofanzivi iz Podgorice. Premijer Vojislav Kostunica odmah je osudio ovu ponudu.
“Podgorica pokusava da izbegne ne samo parlamentarne izbore za Skupstinu Srbije i Crne Gore nego i referendum”, izjavio je on na konferenciji za stampu. “Pokusavaju da stvore situaciju koja bi dovela do spontanog razlaza.”
Predsednik Srbije, Boris Tadic, takodje je pozvao obe strane da sacuvaju drzavnu zajednicu, ali je dodao i to da je spreman da razmotri crnogorski predlog.
Djukanovic je 28. februara rekao novinarima da je njegova vlada novom inicijativom zelela da ukloni sve preostale prepreke koje usporavaju njeno prblizavanje Evropi.
“Zurimo da udjemo u EU i NATO i imamo utisak da sa ovom zajednicom samo gubimo vreme, pa zato zelimo da dobijemo nezavisnost”, rekao je Djukanovic.
Crna Gora ne zeli da trpi posledice zbog necega sto izgleda kao neuspeh u uspostavljanju pune saradnje sa sudom za ratne zlocine u Hagu.
Njeni zvanicnici strahuju da ce uprkos verovatnom dobijanju zelenog svetla iz Brisela za studiju o izvodljivosti prikljucenja SCG EU, pregovori o potpisivanju ugovora o stabilizaciji i asocijaciji biti odlozeni – najvise zbog nedovrsenih poslova sa Hagom. “Trpimo zbog propusta koji nisu nasi”, izjavio je za IWPR jedan izvor iz DPS.
Predsednik Skupstine Crne Gore, Ranko Krivokapic, rekao je 28. februara nemackom ambasadoru, Andreasu Zobelu, da inicijativa Podgorice zasluzuje podrsku.
Cinjenica da je EU vec prihvatila nuznost usvajanja takozvanog pristupa “dvojnog koloseka” u pogledu clanstva SCG u EU potvrdjuje da Crna Gora i Srbija imaju razdvojene ekonomske sisteme, izjavio je on.
“Spremnost Crne Gore da u rekordnom roku privede kraju pregovore za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji pokazuje kakav potencijal Crna Gora ima, ukoliko ubrza proces evropske integracije u svojstvu nezavisne drzave”, dodao je Krivokapic.
Svetozar Jovicevic, lider nevladine organizacije Grupa za promene i ostar kriticar Djukanovica, takodje je uveren da buduca zajednica nezavisnih drzava predstavlja realisticno resenje za krizu u odnosima izmedju Crne Gore i Srbije.
“Njena prednost je u tome sto daje neku vrstu izlaza liderima EU”, izjavio je on za IWPR. “EU ce biti u stanju da kaze da je Srbiju i Crnu Goru zadrzala u nekoj vrsti zajednice i izbegla tesku bitku oko uslova odrzavanja referenduma, u kojoj oni, verujem, ne zele da ucestvuju”, kaze Jovicevic.
Prilikom susreta izmedju Djukanovica i Havijera Solane 3. marta, Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost potvrdio je da Unija podrzava Beogradski sporazum i Ustavnu povelju i da ce Srbija i Crna Gora u Evropu lakse i brze stici zajedno nego odvojeno.
Prethodno je Kristina Galjak, Solanin portparol, izjavila da se Brisel plasi samo toga da bi novi predlog mogao usporiti tempo politickih i ekonomskih reformi koje su neophodne da bi se Srbija i Crna Gora priblizile Evropi.
Ipak, verovatno je da ce Crna Gora nastaviti da insistira na svojoj inicijativi. Predsednik Vujanovic je izjavio za medije da to predstavlja najbolji model za saradnju.
Analiticari veruju da je predlog Podgorice prvenstveno pokusaj da se Briselu pokaze spremnost na saradnju sa Beogradom.
Drasko Djuranovic, analiticar nedeljnika «Monitor, izjavio je da Crna Gora zna da ce Srbija odbiti ovaj predlog; cilj je bio da se pokaze da je Kostunica izvor problema, a ne Djukanovic.
“Odbijanje Srbije moze dati Crnoj Gori opravdanje da nastavi putem ka referendumu, pri cemu je Zapad nece zaustavljati, kao sto je to ranije bio slucaj”, dodaje Djuranovic.
Nedjeljko Rudovic je novinar podgorickog dnevnika Vijesti.
