Crna Gora: Ostavka premijera izazvala politicki haos
Iako je ostavkom premijera Vujanovica doslo do raspada vladajuce suverenisticke koalicije, ona bi se ipak mogla pregrupisati pred opasnoscu koja preti od projugoslovenskog bloka.
Crna Gora: Ostavka premijera izazvala politicki haos
Iako je ostavkom premijera Vujanovica doslo do raspada vladajuce suverenisticke koalicije, ona bi se ipak mogla pregrupisati pred opasnoscu koja preti od projugoslovenskog bloka.
Politicke frakcije u Crnoj Gori panicno kalkulisu kako da se pregrupisu nakon proslonedeljnog pada proindependisticke vlade. Manevrisanje u senci moglo bi dovesti do saveza i novih koalicija dojucerasnjih neprijatelja, zestoko podeljenih po pitanju nezavisnosti.
Filip Vujanovic, premijer Vlade Crne Gore proslog petka podneo je ostavku, nakon sto je njegov kabinet posle potpisivanja sporazuma o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore, ostao bez podrske suverenistickih stranaka - Socijaldemokratske partije, SDP i Liberalnog saveza, LS.
Vujanoviceva ostavka mogla bi dovesti do neocekivanih ishoda. Parlamentarni izbori, s jedne strane, nisu iskljuceni. Moglo bi se, takodje, desiti i da predsednik Milo Djukanovic promeni stranu i postane partner projugoslovenskog bloka. Ali, najverovatnije je opcija prekompozicije snaga unutar proindepedistickog bloka u okviru nove podele vlasti.
U medjuvremenu, predsednik Djukanovic ne zuri da imenuje novog mandatara crnogorske vlade. Po zakonu, njemu je dato neograniceno vreme da to ucini. Izgleda da ce njegova odluka biti obelodanjena tek po zavrsetku lokalnih izbora kada ce konacno biti poznat odnos snaga medju najmocnijim crnogorskim partijama.
Crna Gora podeljena je po pitanju nezavisnosti otkako je crnogorski predsednik 1996.godine prekinuo veze sa Slobodanom Milosevicem. Njegov antimilosevicevski stav stekao je medjunarodnu podrsku u vreme kada je Milosevic bio na vlasti. Posto je Djukanovic nastavio da se zalaze za nezavisnost , uprkos promene vlasti u Srbiji, izgubio je simpatije medjunarodne javnosti.
Pritisak iz Brisela da se odrzi veza sa Srbijom naterao je Podgoricu da nevoljno prihvati zajednicku drzavu. Premijer Vujanovic i predsednik Crne Gore Milo Djukanovic 14. marta u Beogradu potpisali su sporazum kojim se referendum o crnogorskoj nezavisnosti odlaze za najmanje tri godine.
Ovaj sporazum doveo je do politicke krize u zemlji. SDP i LS odmah su najavili da ce uskratiti podrsku aktuelnoj vladi. Obrazlozenje je bilo jasno: koalicioni sporazum Demokratske partije Socijalista, DPS, SDP i LS predvidjao je odrzavanje referenduma o nezavisnosti do kraja maja ove godine. Posto je Djukanovicev DPS izneverio ocekivanja koalcionih partnera, oni su povukli ocekivane poteze. Ministri iz redova SDP-a podneli su ostavku, a LS je saopstio da uskracuje skupstinsku podrsku manjinskoj vladi u kojoj nije participirao.
Vujanovic je, dakle, bio prinudjen da podnese ostavku da ne bi bio smenjen. Sve to, ipak, ne znaci da je jednogodisnji savez tih partija okoncan.
Tek sto je Vujanovic obelodanio svoju ostavku, iz DPS-a i SDP-a su stigle najave da bi koaliciona saradnja partija koje se zalazu za nezavisnost Crne Gore trebalo da bude nastavljena.
Portparol DPS Igor Luksic kaze: "Smatramo da novu vladu treba da sacinjavaju DPS, SDP i LS. Ne mislimo da je u ovom trenutku pregrupisavanje politickih snaga realno."
Visoki funkcioner SDP i potpredsednik vlade u ostavci, Zarko Rakcevic, tvrdi da raspisivanje vanrednih izbora ne bi bilo "racionalno". Novim izborima "trosila bi se ogromna drustvena energija i usporile bi se vec usporene reforme", izjavio je on.
Ovi pomirljivi stavovi motivisani su mnogim razlozima.
Prvi je strah od poraza na izborima. Poslednja istrazivanja koja su pocetkom aprila proveli USAID i agencija "Damar" pokazuju da - prvi put nakon tri godine - projugoslovenske partije imaju podrsku gradjana koliko i partije suverenistickog bloka.
Ono sto posebno brine partije iz jos uvek aktuelne vladajuce koalicije jeste cinjenica da se broj apstinenata udvostrucio (sa osam na 19 odsto) i da se kao potencijalni apstinenti od izbora sve cesce izjasnjavaju njihovi dojucerasnji biraci - nezadovoljni odlaganjem referenduma o nezavisnosti. "To ce u buduce biti glavni problem suverenistickih partija", smatra Srdjan Darmanovic, direktor CEDEM-a.
Tu je i pritisak medjunarodne zajednice olicen kroz nastojanja Havijera Solane, komesara za spoljne poslove i bezbednost EU, da sporazum kome je on "kumovao" sprovode upravo partije "reformske" orijentacije. Nakon Djukanovica i Vujanovica Solana se pocetkom aprila u Briselu sreo i sa liderima SDP i LS Rankom Krivokapicem i Miodragom Zivkovicem. I oni su od tada primetno spustili ton kada kritikuju beogradski Sporazum i njegove efekte.
Za mnoge iznenadjujuce, na slicnom fonu nasli su se i celnici LS. Iako su potpisivanje sporazuma nazvali "cinom veleizdaje", liberali su na kongresu odrzanom u nedjelju zakljucili da ce "raditi na implementaciji slova i duha beogradskog sporazuma".
Analiticari zakljucuju da je zaokret liberala - od veleizdaje do implementacije - uslovljen pritiscima EU, ali i racunicom da je nezavisnost Crne Gore jos moguca, pod uslovom da na vlasti ostanu partije koje bi stvari vodile u tom pravcu. Na osnovu sporazuma o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore, referendum o nezavisnosti bio bi odlozen za tri godine.
Nije, medjutim, iskljuceno da ce licne netrpeljivosti celnika DPS i LS biti nepremostiva prepreka za nastavak politicke saradnje.
To bi mogao biti i uvod u eventualnu koalicionu saradnju DPS i Socijalisticke narodne partije, SNP, iz projugoslovenskog bloka. Celnici ovih partija, za sada, odbacuju takvu mogucnost.
Dodatni teret svima koji pod okriljem ovdasnjih parlamentarnih stranaka pokusavaju da izracunaju dobitnu kombinaciju jeste tradicionalna nesloga unutar postojecih blokova.
U stvari, ocigledno je da najjace crnogorske partije cekaju rezultate predstojecih lokalnih izbora. Od izbora koji se odrzavaju 15. maja, zavisice i odgovor na trenutno najaktuelnije pitanje u Crnoj Gori. A ono glasi: Sta sledi posle ostavke vlade Filipa Vujanovica - novi izbori ili nove koalicije?
Zoran Radulovic je novinar podgorickog nedeljnika "Monitor".
