Crna Gora odlaze referendum o nezavisnosti
Brisel uspesan u pokusajima da primora Crnu Goru da ostane u zajednici sa Srbijom.
Crna Gora odlaze referendum o nezavisnosti
Brisel uspesan u pokusajima da primora Crnu Goru da ostane u zajednici sa Srbijom.
Lokalni analiticari tvrde da ce crnogorski referendum o nezavisnosti verovatno biti odlozen na neodredjeno vreme, buduci da EU pojacava pritisak na Crnu Goru da ostane u drzavnoj zajednici sa Srbijom, dok podrska za odvajanje od Srbije opada, a raskoli unutar grupacije zagovornika nezavisnosti su sve izrazeniji.
Odsustvo saglasnosti u pogledu uslova za validno glasanje predstavlja jos jednu znacajnu prepreku organizaciji referenduma.
Prvi pokusaj rukovodstva da raspise referendum propao je u martu 2002. godine. U to vreme, pod pritiskom EU i njenog predstavnika za spoljnu politiku Havijera Solane, Milo Djukanovic, predsednik Crne Gore i sef vladajuce Demokratske partije socijalista, DPS, potpisao je Beogradski sporazum.
Ovim sporazumom proglasen je trogodisnji moratorijum na referendum o nezavisnosti, a Crna Gora se obavezala da udje – makar i privremeno – u labavu drzavnu zajednicu sa Srbijom.
Od tada se DPS cvrsto drzala stava da ce reaktivirati planove za odrzavanje referenduma cim istekne trogodisnji moratorijum.
Ali, dok stranke koje se zalazu za referendum imaju sve vise teskoca u organizovanju jedinstvenog nastupa, Evropa nastavlja da brani drzavnu zajednicu. Za to vreme podrska zasebnoj drzavi opada i u samoj Crnoj Gori.
Diplomate u Briselu insistiraju na tome da zajednicki nastup Srbije i Crne Gore obema republikama daje najvece sanse da se ukljuce u EU u skorijoj buducnosti.
Govoreci na nedavno organizovanom okruglom stolu IWPR-a o Evropi, holandski ambasador Barend Van Der Hejden izjavio je da bi nove teritorijalne podele u regionu mogle “dovesti do dalje proliferacije slabasnih, malih, cak i revizionistickih drzava”.
One bi, izjavio je, “verovatno bile u stanju konstantne krize”.
Ne navodeci imena, ali svakako misleci na Crnu Goru, dodao je: “Takve drzave verovatno ne bi bile ekonomski odrzive. Zato zelim jos jednom da naglasim da po mom misljenju drzavna zajednica predstavlja najbrzi put u Evropu.”
Dok Djukanovic i dalje tvrdi da ce se referendum o nezavisnosti svakako odrzati, potpredsednik njegove stranke, Svetozar Marovic, nedavno je izneo drugacije misljenje o takvim planovima. Drzavna zajednica ce nastaviti da postoji, izjavio je Marovic, koji je istovremeno i predsednik Srbije i Crne Gore.
“Drzavna zajednica je najracionalniji okvir za ubrzano pridruzivanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji”, izjavio je Marovic krajem marta, posle razgovora sa Solaninim specijalnim predstavnikom.
U isto vreme, Djukanovic je kategoricki zastupao suprotan stav prilikom posete SAD. “Srbija i Crna Gora treba da udju u evropske i evro-atlantske integracije kao zasebne drzave”, izjavio je 22. marta za Glas Amerike.
“Da su Srbija i Crna Gora zasebne drzave, do sada bi vec potpisale ugovore o stabilizacij i asocijaciji sa Evropskom unijom.”
Djukanovic je izjavio za crnogorsku televiziju da je i dalje uveren da ce se referendum odrzati cim istekne trogodisnji moratorijum.
Dok neki analiticari u Podgorici tvrde da rat recima unutar DPS oko pitanja drzavne zajednice otkriva pukotine u vladajucoj partiji, drugi sumnjaju da su dvojica zvanicnika DPS napravili tajni sporazum i da su razilazenja samo predstava za javnost.
Izvor iz DPS izjavio je za IWPR da “nema razloga da veruje da su Djukanovic i Marovic u sukobu” i dodao: “Ne treba iskljuciti mogucnost da Marovic priprema zagovornike crnogorske nezavisnosti za jos jedno odlaganje referenduma. Njihov broj opada i sada vise nije izvesno ni da li bi referendum uopste uspeo.”
Poslednja ispitivanja javnog mnjenja ukazuju na to da su ovakve procene tacne. Broj onih koji podrzavaju drzavnu zajednicu priblizava se i po prvi put premasuje broj onih koji zagovaraju crnogorsku nezavisnost.
Najnovije istrazivanje iz aprila 2004. pokazalo je do sada najnizu podrsku za nezavisnost, od 39,8 procenata, dok je broj onih koji podrzavaju drzavnu zajednicu porastao na 39,7 procenata.
Odsustvo saglasnosti sa snaznom prosrpskom opozicijom u republici u pogledu uslova odrzavanja validnog referenduma navodi se kao jos jedan razlog za odlaganje.
Neuspeh u postizanju konsenzusa o ovom pitanju pokazao se pre dve godine kao velika prepreka organizovanju referenduma 2002. godine.
Opozicija tvrdi da je sve sigurnija da se stvari okrecu u njenu korist. “Siguran sam da nece biti referenduma”, izjavio je za IWPR Zoran Zizic iz opozicione Socijalisticke narodne partije, SNP.
“Nema sporazuma o uslovima, a kako vreme prolazi drzavna zajednica polako pocinje da funkcionise, dok Evropa nastavlja da vrsi pritisak da bi obezbedila njen opstanak.”
Zizic je izjavio da Evropi nece prijati da vidi kako Crna Gora odbacuje ustavni aranzman koji je ona sama uspostavila. “EU ne moze dozvoliti razaranje necega sto je sama EU stvorila”, izjavio je Zizic.
U isto vreme, Zizic se prisetio i klauzule za koju smatra da predstavlja kljucnu odredbu Beogradskog sporazuma, a prema kojoj se drzava koja napusti zajednicu mora odreci clanstva u svim medjunarodnim organizacijama kojima je zajednica pripadala.
Zizic kaze da bi nezavsna Crna Gora time bila osudjena da svim tim forumima podnosi zahteve za ponovni prijem u clanstvo, sto bi znacilo ogroman gubitak vremena i energije.
Nesigurnost unutar DPS duboko je zabrinula Socijalisticku demokartsku partiju, SDP, Djukanoviceve partnere u koaliciji, koji se zestoko zalazu za nezavisnost.
Odlucni u stavu da se referendum mora odrzati, lideri SDP su besni na Marovica i pokusavaju da povrate interes za glasanje o nezavisnosti podsecajuci crnogorsku javnost na ono sto nazivaju velikim, skrivenim troskovima drzavne zajednice.
Lider SDP Ranko Krivokapic, koji je takodje predsednik crnogorskog parlamenta, nedavno je izjavio da ce drzavna zajednica kostati crnogorske glasace milione evra.
Samo uskladjivanje carinskih tarifa Srbije i Crne Gore kostace pola miliona stanovnika ove sicusne drzave celih 20 miliona evra, izjavio je Krivokapic.
Rekao je, takodje, da ce republika biti na gubitku zbog finansiranja zajednicke srpsko-crnogorske vojske. “To bi ukupno moglo iznositi i preko osamdeset miliona evra u troskovima”, tvrdi Krivokapic.
Pitanje referenduma jos nije reseno i moglo bi se ponovo pokrenuti ako Srbija polovinom juna izabere za predsednika kandidata iz krajnje desnicarske Srpske radikalne stranke. Za sada se, ipak, cini da su i kljucni zagovornici nezavisnosti spremni da sacuvaju svoj adut za neku drugu priliku.
Nedjeljko Rudovic je novinar podgorickog dnevnika “Vijesti”.
