Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Crna Gora odbacuje Miloseviceve reforme

Crna Gora je odbacila Miloseviceve ustavne amandmane videci u njima pokusaj da joj se uskrati bilo kakav uticaj u jugoslovenskoj federaciji.
By IWPR Balkans

Nelegitimni ustavni amandmani koje je izglasao jugoslovenski 'parlament' samo su izraz potrebe predsednika Milosevica da produzi svoju vladavinu.


On se jednostavno oslobodio Ustava u okviru koga vise nije mogao ostati na istom polozaju i, usput, podigao cenu u borbi sa vladom u Podgorici.


Promene Ustava SRJ pripremljene su ilegalno i sprovedene na prepad; iza ociju javnog mnjenja, bez ikakve javne rasprave i iza ledja Crne Gore, jednog od dva partnera u okviru jugoslovenske federacije.


Savezna skupstina, telo koje je kljucno za ravnopravnost republika, izgubila je svoj legitimitet jos 1998.godine.


Nakon parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, maja 1998. godine, Skupstina Crne Gore odlucila je da u gornji dom federalnog parlamenta posalje svih 20 poslanika antimilosevicevske vladajuce koalicije "Da zivimo bolje" i time fakticki uspostavi ravnotezu snaga na federalnom nivou. Ovi poslanici su, pravnom i politickom opstrukcijom iz Beograda, spreceni da zauzmu svoja mesta.


Ove poslednje ustavne promene, iako neznatne na prvi pogled, u potpunosti menjaju karakter politickog sistema SRJ i sustinski menjaju karakter njenog politickog sistema.


Pozicija federalnog predsednika je znatno jaca. Umesto izbora u parlamentu uvode se direktni predsednicki izbori, a umesto jednog uvode se dva cetvorogodisnja mandata.


Ustavne promene u SRJ izvrsene su samo radi jednog coveka i njegove neogranicene teznje za vlascu. Ukoliko bi prihvatila te promene Crna Gora bi drasticno oslabila svoju poziciju u okviru federacije.


Tendencija da se Crna Gora u potpunosti marginalizuje vidljiva je iz svake odredbe o promenama.


Direktni izbor predsednika federacije znaci, prakticno, da on nikada ne moze biti iz Crne Gore, cijih nesto preko 600.000 stanovnika ne moze biti nikakav znacajan faktor uticaja naspram deset miliona stanovnika Srbije.


Stavise, direktni izbor poslanika gornjeg doma znaci da republika Crna Gora vise nece imati uticaja u vodjenju federacije. Po Ustavu iz 1992, skupstine obe republike imenovale su poslanike u Saveznu skupstinu.


Milosevic je znao da su ustavne promene potpuno neprihvatljive za Crnu Goru i da ih vlada predsednika Djukanovica mora odbaciti.


Vlada u Podgorici je reagovala prilicno umereno, bez preteranih odluka i bez pozivanja na referendum o nezavisnosti. Medjutim ona je morala osporiti ustavne promene i staviti moratorijum na sve savezne odluke, akte i zakone koji se donose bez prisustva legalno izabranih i legitimnih predstavnika Crne Gore u federaciji.


Drugim recima, crnogorska vlada i parlament samo su ozakonili i osnazili vec postojece cinjenicno stanje na teritoriji Crne Gore. Oni su, zapravo, porucili vladi u Beogradu da, osim sto se na crnogorskoj teritoriji nalazi njena vojska, ona nema nikakvih nadleznosti niti kontrole nad Crnom Gorom, niti je tu kontrolu moguce efektivno uspostaviti, osim po cenu sukoba.


Djukanovic je na prvoj konferenciji za stampu nakon ustavnih promena, objavio da ce bojkotovati predstojece savezne izbore.


To je bas ono sto Milosevic zeli. On ce, verovatno, uprkos protivljenju vecinske Crne Gore, odrzati kvazi-izbore na njenoj teritoriji. Potom ce se proglasiti pobednikom i sve crnogorske mandate u Saveznoj skupstini dodeliti svojim lojalistima.


Istovremeno, Milosevic ce time zadati tezak udarac srpskoj opoziciji, koja, bez podrske Djukanovica, nece moci da ima vecu ulogu u Saveznoj skupstini.


Ustavne promene bile su potrebne da bi predsednik SR Jugoslavije opstao na vlasti. Sukob Crne Gore i Srbije ce se nastaviti sa, ili bez ustavnih promena.


Politicka sudbina Crne Gore vezana je za tesku i napetu pozicionu borbu sa Beogradom uz povremene krize koje mogu da eksplodiraju u jos jedan sukob u ovom regionu.


Srpske demokratske snage se u medjuvremenu svakodnevno suocavaju sa jednim od najopasnijih autoritativnih rezima u ovom regionu.


Srdjan Darmanovic je direktor Cedema, Centra za demokratiju iz Podgorice.