Crna Gora: Neocekivani izborni uspeh Djukanovica

Vladajuci politicki blok koji se zalaze za nezavisnost, predvodjen crnogorskim predsednikom Milom Djukanovicem, prosle nedelje je, uprkos svim ocekivanjima, zabelezio vaznu pobedu na lokalnim izborima. On je odneo prevagu nad strankama koje se zalazu za ostanak u jugoslovenskoj federaciji.

Djukanovic, cija je pozicija u poslednje vreme prilicno uzdrmana, znatno je ojacao ovom pobedom. Sada ce Beograd i medjunarodna zajednica morati da se ozbiljnije odnose prema njegovim stavovima o buducim odnosima izmedju Srbije i Crne Gore.

Nakon lokalnih izbora, odrzanih 15. maja, blok stranki koje se zalazu za osamostaljenje Crne Gore - Demokratska partija socijalista, DPS, Socijaldemokratska stranka, SDP, i Liberalni savez, LSCG - moci ce da formira gradske vlade u deset od devetnaest crnogorskih opstina.

Projugoslovenske stranke iz koalicije Zajedno za Jugoslaviju, ZZJ, osvojile su vecinu u osam opstina, dok ce na jugu u Ulcinju, najverovatnije vladati savez tri albanske nacionalne partije.

Glavna bitka za prevlast vodila se u Niksicu i Beranama na severu, i Kotoru i Budvi na jugu republike. Sve predizborne prognoze davale su vece sanse koaliciji Zajedno za Jugoslaviju, ZZJ, koju predvodi Predrag Bulatovic, lider Socijalisticke narodne partije, SNP. Medjutim, projugoslovenske stranke su uspele da osvoje samo Berane, i to sa jednim opstinskom odbornikom vise, a u ostala tri grada vlast ce imati partije suverenistickog bloka.

Izborni rezultati iznenadili su i mnoge analiticare. Poslednja istrazivanja javnog mnjenja predvidjala su da ce politicke snage koje se zalazu za ocuvanje saveza sa Srbijom ostvariti bolje rezultate u odnosu na Djukanovicevu koaliciju.

Samo dan pred izbore verovalo se da je Djukanovic ozbiljno uzdrman.

Tokom veceg dela prosle godine, Djukanovic i njegova stranka bili su pod udarom afere "Nacional" koja je ukazivala na umesanost crnogorskog predsednika u niz korupcionaskih skandala. U realnom zivotu, nije doslo do najavljivanog ekonomskog oporavka; zivotni standard je padao, a uvodjenje eura i liberalizacija cena prouzrokovali su naglo poskupljenje osnovnih namirnica.

Na politickom planu, prvaci DPS-a su se svakodnevno iscrpljivali u verbalnom ratu sa Liberalnim savezom. Pod pritiskom Evropske unije, Djukanovic je u martu potpisao sporazum o ocuvanju zajednicke drzave sa Srbijom sto je dovelo do raskida koalicije sa SDP-om. U vreme predizborne kampanje zbog toga je pala vlada Filipa Vujanovica, najblizeg Djukanovicevog saradnika.

Sve su to faktori koji su se naizgled urotili protiv Djukanoviceve pobede na lokalnim izborima. Stoga se postavlja pitanje sta je bio kljuc neocekivanog izbornog uspeha?

Jedan od glavnih razloga bi mogla biti predizborna kampanja koju je DPS vodila od vrata do vrata. Umesto glamura i velikih skupova iz prosle godine, ova stranka se okrenula radu na terenu, pri cemu su njeni aktivisti obisli i najudaljenija sela. Sam predsednik Djukanovic je obilazio opstine na severu republike, koje su tradicionalno projugoslovenski orijentisane. U direktnom razgovoru sa glasacima objasnjavao je prednosti nezavisnosti i ubedjivao ih da mu poklone poverenje.

Osim toga, potpisivanjem sporazuma u Beogradu o ocuvanju zajednicke drzave sa Srbijom, Djukanovic je stekao znacajne poene jer je time pokazao glasacima da zapravo ne zeli potpuni raspad federacije. Lider Narodne stranke Dragan Soc dugo je tvrdio da predsednik zeli da podigne "kineski zid naspram Srbije".

"Umesto podizanja zida mi smo se odlucili za mirni razlaz sa Srbijom", cesto su ponavljali lideri DPS-a tokom predizborne kampanje. Tvrdili su da i sam Beograd potvrdjuje tu cinjenicu.

Postoje i drugi razlozi za iznenadjujuce rezultate. Neposredno pred izbore iz Beograda su, pod pritiskom medjunarodne zajednice, poceli da isporucuju optuzene za ratne zlocine Haskom tribunalu. Mada su ranije obecali svojim pristalicama da nikada nece podleci takvom pritisku, crnogorski poslanici ove koalicije u saveznom parlamentu glasali su za zakon o ekstradiciji sto se nije dopalo njihovim glasacima.

Povrh toga, nakon potpisivanja sporazuma o opstanku zajednicke drzave, Beograd se sve vise okretao Djukanovicu. Posto je buducnost federacije odredjena, Beograd nije morao da pruzi podrsku projugoslovenskim strankama u Crnoj Gori kao sto je to bio slucaj ranije.

Djukanovic ima razloga za zadovoljstvo. Pre izbora mnogi su verovali da se zbog skandala i narastajuceg projugoslovenskog raspolozenja Djukanoviceva vlast okrunila i izgubila podrsku vecine gradjana. Pokazalo se, medjutim, da stvari ne stoje bas tako. Djukanovic ostaje najozbiljniji akter na crnogorskoj politickoj sceni. Mada se koalicija Zajedno za Jugoslaviju pokazala kao respektabilna snaga, ona nije u poziciji da ga ugrozi.

Ipak, i pored izborne pobede, Djukanovic ima jos mnogo razloga za brigu. Ako DPS namerava da ucvrsti svoju vlast, onda bi morao obnoviti savez sa LSCG i SDP. Ove stranke su uskratile podrsku crnogorskoj vladi zbog odlaganja referenduma o samostalnosti na tri godine, kako je to zapisano u sporazumu o novoj zajednici sa Srbijom. Ukoliko do obnove koalicione saradnje ne dodje, onda Crnoj Gori, najverovatnije, predstoje vanredni parlamentarni izbori.

Analiticari, pak, isticu da ce Djukanovicu, posle dobrog rezultata na lokalnim izborima, sada biti lakse da ubedi druge dve stranke, koje se zalazu za crnogorsku nezavisnost, na obnovu koalicionog saveza.

Milka Tadic je glavni i odgovorni urednik crnogorskog nedeljnika "Monitor".