Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Crna Gora Na Rubu Finansijske Propasti

Crnoj Gori prete socijalni nemiri jer zemlja zapada u sve dublju u ekonomsku krizu.
By Zoran Radulovic

Crnoj Gori preti finansijski kolaps posto se gubici gomilaju, a zapadna finansijska pomoc presusuje. Sve to podstice strahovanja od socijalnih nemira koji bi mogli da obore vladu predsednika Mila Djukanovica.


Pozicija vlasti je vec znacajno oslabljena. Djukanoviceva Demokratska partija socijalista, koja se zalaze za nezavisnost, lose je prosla na aprilskim izborima i bila prinudjena da se okrene Liberalnom savezu uz cijih je sest poslanika ocuvala vecinu u parlamentu sa 77 poslanickih mesta.


Dok je Slobodan Milosevic bio na vlasti u Srbiji, crnogorska vlada koja se zalagala za nezavisnost republike uzivala je simpatije Zapada. Podgoricka kasa je darezljivo punjena, a svet je zazmurio na nelegalne poslove poput sverca cigareta.


Nakon Milosevicevog pada, zapadna podrska crnogorskoj nezavisnosti je nestala, delimicno i zbog zabrinutosti oko resavanja problema Kosova koje bi ponovo postalo aktuelno u slucaju raspada Jugoslavije. Prema rezoluciji 1244 UN, pokrajina koja je trenutno pod medjunarodnim protektoratom i dalje je sastavni deo Jugoslavije.


Vlada pokusava da zatvori rupe u budzetu groznicavim prikupljanjem carina i poreza, izdavanjem obveznica i uzimanjem stranih kredita. Medjutim, Crna Gora i dalje u znacajnoj meri zavisi od zapadnih donacija. Zemlja je dobila 335 miliona nemackih maraka tokom protekle tri godine od SAD i Evropske unije, sto predstavlja skoro 10 odsto godisnjeg drustvenog proizvoda u periodu od 1998. do 2000. godine.


SAD su Crnoj Gori za ovu godinu odobrile finansijsku pomoc vrednu 89 miliona dolara od cega je jedan deo namenjen pokrivanju budzetskog deficita, dok je drugi deo predvidjen za socijalne programe i tehnolosku pomoc. Medjutim, novac namenjen budzetu pristigao je nakon vise meseci zakasnjenja. Prve transe su pristigle tek sredinom leta.


To je dovelo do ogromnih problema i odlozilo isplatu penzija za najmanje mesec dana. Izbeglice i raseljena lica nasli su se, takodje, na udaru. Manjak pomoci iz inostranstva znacio je da vlada mora da finansira njih 40.000 iz sopstvenih oskudnih izvora.


Mnogi Crnogorci strahuju da Zapad kaznjava vladu namernim usporavanjem finansijske pomoci. "Planirano je da 20 odsto ovogodisnjeg budzeta bude pokriveno stranim donacijama", izjavio je zvanicnik iz ministarstva finansija. "Cini se da je insistiranje vlade na crnogorskoj nezavisnosti navelo neke zapadne zemlje da 'zaborave' na obecanu finansijsku pomoc."


To za posledicu ima manjak od najmanje 20 odsto u ovogodisnjem budzetu koji iznosi 450 miliona nemackih maraka. Jedan od nacina da se prikupe sredstva koja nedostaju je izdavanje vladinih obveznica. Prva transa vredna pet miliona nemackih maraka emitovana je 4. septembra.


Ministarstvo finansija tvrdi da je prva transa obveznica prodata na aukciji istog dana, ali nije receno ko su bili kupci. Smatra se da su kupci uglavnom drzavna preduzeca koja su kupila obveznice kako bi iskazali svoju lojalnost Djukanovicu. Pravi test ce uslediti 4. oktobra kada vlada bude otkupljivala obveznice. Ukoliko bude mogla da ih otkupi uz placanje kamate, privuci ce kupce i za sledece tri transe vredne 10 miliona maraka. Ukoliko, pak, ne bude mogla da isplati novac, kupci ce postati podozrivi.


Ministarstvo finansija, poreza i carina izjavilo je u avgustu da je uvecalo procenjeni godisnji priliv sredstava sa 45 na 53 miliona maraka. Medjutim, to jos uvek nije dovoljno da bi se premostio jaz stvoren kasnjenjem inostrane pomoci iz Evropske unije i SAD.


Osim izdavanja obveznica i prikupljanja poreza, vlada ocajnicki pokusava da smanji troskove. Investicije u infrastrukturne projekte koje pomaze drzava za 2001. godinu smanjene su za 20 odsto, a vlada je navodno odlucila da proda dva aviona i time smanji svoju flotu. Takodje su doneli nepopularnu meru smanjivanja subvencija za mleko i hleb sto ce neizbezno prouzrokovati nemire medju najsiromasnijima.


Dok sredstva i subvencije presusuju, medjunarodni pritisak raste. Najveci radnicki sindikat u Crnoj Gori, Unija nezavisnih radnika, najavio je jednocasovni generalni strajk za 1. oktobar. Ovaj sindikat se zali na sve vece razlike izmedju troskova zivota i plata, i zahteva da se minimalna plata, koja iznosi 80 maraka, poveca za 20 odsto.


Vlada se opire zahtevima sindikata jer bi to znacilo dodatnih 10 miliona maraka uz vec postojece troskove. "Novac ne pada s Marsa", pozalio se ministar rada, Dragisa Burzan.


Opozicija, u medjuvremenu, koristi ovu krizu da se obrusi na vlast zbog preteranog oslanjanja na ekonomiju slobodnog trzista. Dragisa Dozic iz Socijalisticke narodne partije, koja se zalaze za zajednicku drzavu sa Srbijom, izjavio je da "glad kuca na vrata" mnogih crnogorskih porodica sto je posledica Djukanoviceve politike. "Liberalizacija cena osnovnih namirnica bez adekvatnih socijalnih programa ugrozila je egzistenciju ljudi," tvrdi Dozic.


Vladina strategija ce se svakako naci na teskim iskusenjima tokom narednih sest meseci kada ce se verovatno suociti sa novim izborima.


Zoran Radulovic je novinar podgorickog nedeljnika "Monitor".