Crna Gora: Javnost razocarana politickim rukovodstvom
Razocarenje crnogorske javnosti glavnim politickim partijama u zemlji moglo bi da utice da mnogi ne izadju na lokalne izbore
Crna Gora: Javnost razocarana politickim rukovodstvom
Razocarenje crnogorske javnosti glavnim politickim partijama u zemlji moglo bi da utice da mnogi ne izadju na lokalne izbore
Kako se primicu crnogorski lokalni izbori, sve je vise potencijalnih apsitinenata - glasaca razocaranih u dve najmocnije partije koje reprezentuju independisticki i projugoslovenski blok.
Poslednje istrazivanje uticajne crnogorske agencije DAMAR, pokazuje da bi cak 20 odsto glasackog tela moglo da ne izadje na biralista 15. maja. Trend je u porastu - pocetkom aprila taj procenat je iznosio 18 odsto. Poredjenja radi, na parlamentarnim izborima proslog aprila apstinenata je bilo osam odsto.
Vec sada se naslucuje da bi independisticka Demokratska partija socijalista, DPS, na celu sa Milom Djukanovicem, crnogorskim pedsednikom i projugoslovenska Socijalisticka narodna partija, SNP, Predraga Bulatovica, mogle izgubiti znatan broj biraca. Njihovi biraci sada smatraju da su iznevereni, jer su obe partije odstupile od programa koje su zagovarale godinama.
Posle 15. maja, Crna Gora ce imati verovatno manje mocnih partija koje mogu samostalno da vladaju. Ocekuje se da ce uslediti neocekivani savezi na opstinskim nivoima. Ukoliko independisticka opcija zabelezi znatno osipanje, moglo bi doci i do prevremenih republickih izbora.
Crnogorsko biracko telo vec godinama je podeljeno na one koji zagovaraju izlazak iz Jugoslavije i one koji bi da ostanu u zajednici sa Srbijom. Predsednik Crne Gore, Milo Djukanovic dugo je gradio politicki imidz na ideji nezavisnosti, sto je medjunarodna zajednica podrzavala dok je Slobodan Milosevic bio na vlasti. Od pada Milosevica, medjunarodna politika se protivila crnogorskoj nezavisnosti.
Otuda je Djukanovicevo glasacko telo bilo zaprepasceno kada je popustio pod pritiskom EU i odustao od najavljenog referenduma za nezavisnost. U prisustvu izaslanika Haviara Solane, u Beogradu 14. marta potpisao je sporazum o ostanku u zajednickoj drzavi.
Neposredna posledica bila je turbulencija unutar njegove koalicije. Koalicioni partner, Socijaldemokratska partija, SDP, povukla je svoje ministre iz vlade, a Liberalna stranka, koja najdoslednije insitira na nezavisnosti, uskratila je svoje poverenje manjinskoj vladi.
Potpisivanje beogradskog sporazuma Djukanovica ce kostati biraca koji su to doziveli kao izdaju. To je bilo vidljivo neposredno posle potpisivanja sporazuma, kada su dojucerasnji Djukanovicevi simaptizeri danima protestovali ispred Skupstine Crne Gore.
Pravi test bice rezultati glasanja u Niksicu, Bijelom Polju i turistickom centru Budvi, tri uporista DPS. Ukoliko DPS izgubi vlast, to ce biti pokazatelj da je doslo do znacajnog gubitka glasackog tela ne samo samo za DPS nego i za celu independisticku opciju.
Osim apstinencije tih biraca, neki glasovi ce se iz DPS odliti ka Liberalnom savezu. Za ovu stranku tokom protekle decenije glasalo je sedam do devet odsto biraca, ali sada ocekuju nesto vise glasaca.
Ovakvom razvoju dogadjaja, protivnicki SNP bi se mogao radovati da i on sam nije duboko uzdrman.
Ova partija citavu deceniju je podrzavala Slobodana Milosevica i njegovu nacionalnu politiku. Smenom vlasti u Beogradu, ova partija je mahom ostala na starim pozicijama, protiveci se isporukama osumnjicenih ratnih zlocinaca u Hag.
Medjutim, i njenu glasaci osecaju se sada iznevereni. Uprkos tome sto je lider Predrag Bulatovic u vise navrata obecavao da nece dozvoliti da jugoslovenski drzavljani idu u Hag, njegova partija koja na jugoslovenskom nivou deli vlast sa srpskim vladajucim blokom DOS, izglasala je 15. aprila Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom.
Ovaj zakon donet je posle pritisaka medjunarodne zajednice, koja je uslovila finansijsku pomoc isporukama optuzenih za ratne zlocine. U proslosti, SNP je u dva navrata uspesno blokirao donosenje ovog zakona na saveznom niovu, strahujuci od reakcije svojih biraca u Crnoj Gori, uoci lokalnih izbora.
Strahovanja su bila opravdana, jer su na severu Crne Gore, tradicionalnom uporistu prosrpske opcije, vec doslo do zestokih reakcija i negodovanja.
To koriste ekstremne srpske nacionalsiticke stranke, Srpska radikalna stranka Vojislava Seselja i Narodna socijalisticka stranka Momira Bulatovica koje nastupaju pod zajednickim sloganom "Patriotska koalicija za Jugoslaviju".
Ove partije, u nastojanju da privuku deo birackog tela SNP koje se protivi saradnji sa Tribunalom, vec su optuzile SNP za "izdaju nacionalnih interesa" i paktiranje sa Hagom.
Samoubistvo visokog funkcionera iz vremena Milosevica Vlajka Stojiljkovica, na dan kada je donet Zakon o saradnji sa Hagom, takodje ce naterati pojedine pristalice SNP da joj uskrate podrsku.
Milos Obrenic, odbornicki kandidat SNP, iz Pljevalja na severu Crne Gore, nakon samoubistva Vlajka Stojiljkovica, povukao je svoju kandidaturu, uz obrazlozenje: "Kao covek ne mogu da se mirim sa odricanjem od istorijskih vrijednosti, rodoljublja i patriotizma, sa izdajom heroja i vitezova".
Aleksandar Vucic, potpredsednik Seseljovih radikala dosao je u Crnu Goru iz Beograda, i vodi predsednicku kampanju, optuzujuci redovno Bulatovica za izdaju.
Kako saznajemo, cilj ove koalicije jeste da na ovim izborima udje u strukture opstinskih vlasti, u kojima za sada nisu prisutni.
"Ne ocekujemo mnogo, 2-3 posto, ali to cemo uzeti od SNP", rekao nam je izvor iz ove koalicije.
Iako situacija nije pogodna ni za DPS, ni za SNP, ipak se smatra da ce projugoslovenska opcija blago ojacati svoje pozicije. Najnovije istrazivanje Centra za demokratiju iz Podgorice pokazuje da rastu simpatije za federalnu opciju. U aprilu, 61, 6 odsto ispitanika odgovorilo je da podrzava sporazum o ostanku u zajednickoj drzavi sa Srbijom.
Manje mocnih partija i vise medjusobnih paktiranja - to je ono na sta treba racunati posle 15. maja.
Senko Cabarkapa je pomocnik glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista "Dan" iz Podgorice.
