Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Crna Gora Gleda U Buducnost

Iako je Vojska Jugoslavije poslala pojacanje, Podgorica se nada da ce uspeti da iskoristi nespretne pretnje Beograda i tako se odmaci korak dalje od Srbije.
By Slavoljub Scekic

Crnogorska vlada se vise ne boji da spekulise o mogucoj nezavisnosti od svog veceg partnera u jugoslovenskoj federaciji, Srbije, iako ova ideja izaziva nervozu medju narodom. Rezultati javnog mnjenja ukazuju da jasna vecina daje prednost nastavku saveza Crne Gore sa Beogradom.


Podgorica ocekuje, ili, bolje reci, racuna, na to da ce jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic tako arogantno odbiti crnogorske aspiracije da ce time navesti sve one neodlucne u Crnoj Gori da podrze ideju nezavisnosti.


Ovdasnja vlada trvdi da je Miloseviceva arogancija pri odbijanju plana iz Rambujea za Kosovo dovela do NATO napada kako na Srbiju tako i na Crnu Goru. Medjutim, crnogorski predsednik Milo Djukanovic je iskljucen iz procesa odlucivanja - iako mu ustav daje mesto u Vrhovnoj komandi Vojske Jugoslavije.


Na kraju su Djukanoviceve diplomatske inicijative na Zapadu i njegovi napori da se distancira od Milosevica doprineli Crna Gora bude postedjena od najtezeg bombardovanja.


Medjutim iako je bombardovanje okoncano vlasti u Podgorici su jos uvek suocene sa pretnjom od Vojske Jugoslavije koja je ostala lojalna Beogradu. A srpske vojne vodje su upravo poslale jasnu poruku svom neposlusnom manjem partneru: vojni kontigent u Crnoj Gori je znacajno pojacan sa dodatnih 25.000 ljudi, koju su sada preuzeli kontrolu nad nizom civilnih funkcija. Vojnici su blokirali puteve, zatvorili granice i izveli znacajne manevre u blizini crnogorskih gradova.


Ali izgleda da je kao rezultat ovih akcija od strane vojske samo porastao broj ljudi koji odobravaju Djukanoviceve pozive za promenu. Sam predsednik je bio pazljiv i nije podrzao nezavisnost kao jedinu opciju, ali je isto tako bio obazriv kada su u pitanju i druge opcije -- ukljucujici i manje radikalan plan da se sadasnja federacija pretvori u labavu konfederaciju.


Kada je crnogorski vodja rekao okupljenim gradjanima u Niksicu prosle nedelje da preko 50 odsto stanovnistva u republici zeli promenu, i da ‘neki’ podrzavaju potpunu nezavisnost, prekinulo ga je skandiranje "Milo, Milo" i aplauz. Takve reakcije nije bilo kada je pomenuo konfederaciju.


Medjutim, sve do sada Niksic je bio uporiste Milosevicevih pristalica. Nivo izbegavanja vojne obaveze u ovom gradu u ratovima koje je Milosevic izgubio je uvek bio najnizi u citavoj Crnoj Gori a njegovi gradjani su organizovali protestne marseve na Podgoricu kada god su smatrali da njihova vlada nedovoljno podrzava politiku Srbije. Sada su izgleda stvari drugacije.


Pre pocetka pregovora o buducem odnosu izmedju dve republike, crnogorska vlada je zatrazila od profesora ustavnog prava Mijata Sukovica i profesora ekonomije Veselina Vukotica da sastavi nacrt teksta, koji ce se oslanjanti na dokument pod nazivom "Osnove projketa za novo uredjenje drzavnih odnosa Crne Gore i Srbije" koji je Crna Gora pripremila za bonsku konferenciju o paktu stabilnosti za jugoistocnu Evropu proslog maja.


Tekst bi uskoro trebalo da bude predat Djukanovicu, premijeru Filipu Vujanovicu, i njihovim partnerima u vladajucoj koaliciji, Narodnoj stranci Novaka Kilibarde i Socijal-demokratskoj stranci Zarka Rakcevica.


Djukanovic je izrazio zelju da se sadasnja savezna vlada od 23 ministra svede na pet ili set ljudi, cija umanjena uloga bi bila da se pomogne da se usklade pozicije dve repulike koje su u sustini odvojene u labavom savezu.


Crna Gora koja je krenula putem trzisne ekonomije za razliku od drzavne ekonomije u Srbiji, cak zeli i svoju sopstvenu valutu - ili bar moc da spreci saveznu banku da ne bi izazvala inflaciju neogranicenim stampanjem novca.


Djukanovic je bio najkriticniji prema VJ, zahtevao njenu reorganizaciju, kraj mobilizaciji i mehanizame koji bi sprecili izbijanje sukoba poput onog na Kosovu.


Svaki od ovih zahteva predstavlja izazov za Milosevica. Ono sto je njemu potrebno je vreme, a ne konfrontacija sa Podgoricom, ciji ugled je konstantno rastao u zapadnim prestonicama jos mnogo pre nego sto je NATO poslao avione na Beograd.


Podgorica zeli da pocetni razgovori budu na nivou poslanika saveznog parlamenta, kako bi se odmerile reakcije a da ocekivanja ne budu prevelika. Crnogorci ce se verovatno ograniciti na nekoliko principijelnih deklaracija, a nizi zvanicnici iz beogradske delegacije ce istaci volju da razgovaraju dok ce njihovi sefovi traziti izlaz na drugoj strani. U kasnijim razgovorima na visem nivou ulozi ce porasti, ali cak i na ovom nivou bi Beograd mogao da beskrajno odugovlaci razgovore.


Medjutim, Milosevic mozda ima kartu u rukavu. On bi mogao da ponudi mesto saveznog premijera clanu Djukanoviceve stranke. Zapravo ova funkcija i pripada predsednikovoj stranci posle uspeha na nedavnim izborima, medjutim, Milosevic je mesto dodelio Djukanovicevom rivalu i svom odanom savezniku, Momiru Bulatovicu, iz crnogorske Socijalisticke narodne partije (SNP).


Bulatovic je vec izjavio da bi on mogao da odstupi "ukoliko je to u interesu ocuvanja Savezne republike Jugoslavije." Takva trgovina bi mogla da navede Djukanovica da usvoji stav koji bi bio manje konfrontirajuci.


Ukoliko to ne uspe, kao sto je to komandant NATO-a Vesli Klark nedavno primetio, tenkovi Vojske Jugoslavije koji su napustili Kosovo bi mogli vrlo lako da budu poslati u Crnu Goru. Mnogi se vec tamo nalaze. Milosevicevi vojnici su vidjeni kako ih voze po prirodi. Kada su prisnuti da objasne zasto, vojni zvanicnici zloslutno odgovaraju da je njihovim regrutima "potrebna praksa."


Slavoljub Scekic je nezavisni novinar u Podgorici.