Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

CRNA GORA: BRISEL MENJA STAV PREMA NOVOJ DRZAVI

Evropa uslovljava potencijalno clanstvo u Evropskoj uniji uspostavljanjem federalne zajednice Srbije i Crne Gore.
By IWPR Balkans

Evropska unija je odustala od svog plana za labavu uniju Srbije i Crne Gore u korist federalne drzave sa cvrstim ekonomskim vezama.


Ovaj preokret u politici Evropske unije, potvrdjen pocetkom ovog meseca, naneo je ozbiljan udarac crnogorskoj kampanji za nezavisnoscu. Crna Gora je pristala na sporazum o labavoj uniji sa Srbijom u martu mesecu pod pritiskom visokog predstavnika za zajednicku spoljnu politiku i bezbednost EU, Havijera Solane.


Od tada je Evropska komisija promenila svoj stav i ustanovila da dogovor postignut u martu mesecu ne odgovara vec utvrdjenom modelu za pridruzenje ostalih balkanskih drzava Evropskoj uniji. Model podrazumeva jedinstveno trziste i jedinstven sistem tarifa i carina.


Ovaj standard je olicen u Sporazumu o stabilizaciji i pridruzenju, SAA, koji je usvojen pre dve godine. Eksperti se slazu da Evropska unija dozivljava SAA kao test uspesnosti svoje politike na Balkanu.


Promenu u politici Evropske unije, koja se vec dugo naslucivala, 3. jula je u Beogradu izneo evropski komesar za spoljne poslove, Kris Paten, srpskim i crnogorskim predstavnicima na sastanku iza zatvorenih vrata. Uoci ove posete, crnogorsko rukovodstvo je bilo obavesteno o promeni strategije EU, ali to ocito nije shvatilo ozbiljno.


Izvor sa beogradskog sastanka je rekao da se crnogorski predsednik Milo Djukanovic razbesneo kada je Paten potvrdio novu politiku. Za ljutnju nema mesta jer je Vece ministara EU, na sastanku 17. juna u Luksemburgu, odlucilo kada je rec o Srbiji i Crnoj Gori, da te dve republike moraju uskladiti carinsku i tarifnu politiku, ukoliko zele da se pridruze Evropi.


Bila je to gorka pilula za Djukanovica. Zapad je podrzavao njegove teznje za nezavisnoscu za vreme Miloseviceve vladavine. Odlaskom Milosevica, stav medjunarodne zajednice se promenio uskracujuci podrsku nezavisnosti Crne Gore.


Jos u martu je Djukanovic mogao da saopsti svojim nezadovoljnim pristalicama kod kuce da je rec o konfederalnom konceptu koji predvidja mogucnost referenduma o nezavisnosti za tri godine.


Medjutim, na beogradskom sastanku pocetkom meseca, Srbiji i Crnoj Gori je receno da moraju pozuriti sa ustavnom poveljom nove federacije koja bi imala uskladjenu carinsku i tarifnu politiku i jedinstveno trziste.


Evropska politika je pocela da se menja kada je Evropska komisija preuzela od Solaninog tima operacionalizaciju beogradskog sporazuma. Komisija je ocenila da sporazum nije u skladu sa SAA, koji je, u stvari, ugovor izmedju pretendenta na clanstvo u EU i same Unije. U njemu se precizira da ce ta drzava, posle neophodnih reformi, postati potencijalni kandidat za clanstvo u EU. Ali postoje i drugi, suptilniji razlozi za promenu strategije.


Kako stvari sada stoje, EU ne moze da se pohvali ozbiljnijim uspesima u poslednjih nekoliko godina. Vizija prosirenja EU je pod znakom pitanja, a sudbina projekta zajednicke odbrane je i dalje nejasna. Niko ne zna sta ce se desiti sa unutrasnjim reformama EU. Stoga se javlja snazan unutarinstitucionalni pritisak da se isporuci makar jedan uspesan projekat - Balkan.


Da bi se to postiglo, nije dovoljno da SR Jugoslavija bude neki labavi savez, vec snazna, prava drzava. Rajnhard Pribe, koji je u Evropskoj komisiji zaduzen za Balkan, kaze: "U Jugoslaviji postoje ustavne neizvesnosti i nejasni institucionalni aranzmani, sto su glavne prepreke evropskoj integraciji. Ekonomske integracije su pitanje zdravog razuma, a ujedno i princip na kome pociva i sama EU."


Nova politika EU svakako odgovara Srbiji koja zagovara cvrscu federalnu zajednicu. Ni crnogorsko rukovodstvo, koje je proevropsko vec niz godina, nece odbaciti jedini nacin da do Evrope stigne, mada ce imati nevolja kod kuce da to objasni domacoj javnosti koja naginje nezavisnosti.


Evropa sebi ne moze dozvoliti da SAA propadne. Iz te perspektive, crnogorska nezavisnost bi se moglo smatrati tek kolateralnom stetom politike Evropske unije.


Ines Sabalic je dopisnik SENSE novinske agencije iz Brisela.