ĆORIĆEVA ODBRANA TRAŽI OSLOBAĐANJE

Pravna zastupnica jednog od bosanskih Hrvata kojima se sudi pred Tribunalom izjavila je ove sedmice kako bi postupak protiv njenog klijenta trebalo da bude obustavljen, pošto tužioci nisu uspeli da dokažu nijednu tačku optužnice.



Valentin Ćorić se, zajedno sa još petoricom bivših lidera Herceg Bosne – samoproglašene paradržave bosanskih Hrvata – tereti za progon, silovanje, proterivanje i ubijanje Bošnjaka tokom 1993.



„[Tužilaštvo] nije uspelo da dokaže da je Ćorić na bilo koji način odgovoran za bilo koji od zločina koji mu se pripisuju u optužnici“, rekla je pred Tribunalom njegova advokatica Vesna Tomašegović Tomić.



„Odbrana predlaže da Ćorić bude oslobođen po svih 26 tačaka.“



Tužilaštvo je protekle sedmice okončalo dokazni postupak protiv šestorice optuženika. Prema pravilima Tribunala, odbrana ima pravo da zatraži oslobađanje okrivljenih po bilo kojoj tački za koju smatra da nije dokazana.



Iako se Tomašegović Tomić nije osvrnula na sve tačke optužnice, ona je ukazala na nekoliko primera u kojima, po njenom mišljenju, optužbe nisu dokazane.



Najpre je dovela u pitanje onaj deo dokaznog postupka tužilaštva koji se ticao optužbe za silovanje, insistirajući na tome da je „veoma malo dokaza ponuđeno kada je reč o slučajevima silovanja“.



U optužnici se navodi da su „snage Herceg Bosne/HVO-a [hrvatske vojske] često pljačkale, zlostavljale i ponižavale Bošnjakinje“.



Tomašegović Tomić se pozvala na iskaz osobe koja je pred sudom anonimno svedočila o silovanjima počinjenim tokom 1993. na području opštine Prozor (srednja Bosna).



Ta svedokinja je, naime, opisala vojnike u crnoj odori koji su došli u njeno selo i odveli žene. Rekla je i da je, iako su u njenu kuću te noći ušla trojica naoružanih ljudi, samo jedan od njih nosio oznake HVO-a. Ona sama je pak bila odvedena u šumu, gde ju je silovao miškarac koji je nosio civilnu odeću.



Tomašegović Tomić je negirala da ovi dokazi terete njenog klijenta.



„Svedokinja nije raspolagala nikakvim saznanjima o počiniocima“, rekla je ona pred sudom.



Komentarišući iskaz druge svedokinje u ovom slučaju, koja je na istom području bila zatočena i silovana, Tomašegović Tomić je zapazila kako je ona rekla da su „stražari [pripadnici HVO-a] bili veoma dobri prema njima“.



Potom je rekla i kako tužilaštvo nije uspelo da dokaže da su silovatelji, kako se navodi u optužnici, bili pod Ćorićevom komandom. A s obzirom da nije utvrđeno ni da je njen klijent bio upoznat sa zločinima, on ne može biti smatran odgovornim zbog toga što ih nije sprečio ili kaznio.



Braniteljka tvrdi kako tužilaštvo nije uspelo da pokaže „koji su propisi bili na snazi . . . i koje su bile obaveze vojne policije po tim zakonima“.



Dodala je i da je Marjan Biškić – oficir hrvatske vojske koji je svedočio na suđenju – rekao kako podnošenje krivičnih prijava protiv pripadnika vojske nije bilo u isključivoj nadležnosti vojne policije.



„Tužilaštvo nije uspelo da dokaže da su ti zločini u nadležnosti vojne policije, niti je uspelo da dokaže koje su bile obaveze vojne policije, ako ih je uopšte bilo“, rekla je Tomašegović Tomić.



„ Ovo je preduslov [za otklanjanje] bilo kakve sumnje u to da je vojna policija u svom radu načinila takve propuste koji bi iziskivali krivičnu odgovornost.“



Ćorić je u Heceg Bosni bio nadležan za više bezbednosnih formacija, a tereti se za učešće u „zajedničkom zločinačkom poduhvatu“ etničkog čišćenja te paradržave i njenog priključenja „Velikoj Hrvatskoj“. Sudi mu se zajedno sa još petoricom bivših političkih i vojnih lidera – Jadrankom Prlićem, Brunom Stojićem, Slobodanom Praljkom, Milivojem Petkovićem i Berislavom Pušićem.



Tomašegović Tomić je izvesno vreme potrošila i na navodni zajednički zločinački poduhvat, koji je u optužnici opisan kao „svesno učešće u sistemu zlostavljanja na kojem je počivala zatvorska mreža Herceg Bosne/HVO-a . . . sistematski primenjivanom prilikom pritvaranja više hiljada bosanskih Muslimana, koji su bili podložni ili izloženi premlaćivanju, seksualnom nasilju i ostalim uskraćivanjima“.



Rekla je i kako tužilaštvo nije uspelo da pokaže da je Ćorić hteo da se zločini dogode, niti da je lično sudelovao u bilo kakvom zlostavljanju.



U optužnici se pak navodi da je Ćorić bio svestan da će „postupci i ponašanje koje je pomagao, podsticao, ohrabrivao ili olakšavao“ vrlo verovatno dovesti do toga da će mu biti pripisana odgovornost za te zločine.



No, odbrana je odlučna u tvrdnji da se takvi zločini nisu ni dogodili, te da nije bilo nikakvog sistematskog napada na Bošnjake.



„Tužilaštvo ne raspolaže nikakvim dokazima da je Ćorić posedovao bilo kakav plan koji bi podrazumevao i silovanje. Niti da je postojao bilo kakav plan“, kazala je Tomašegović Tomić.



Odbrana je takođe porekla i da je Ćorić svoje potčinjene podsticao na činjenje zločina – kako se, inače, navodi u optužbi za „pomaganje ili podsticanje činjenja svih zločina“, koja je sadržana u optužnici.



Pozivajući se na neke ranije slučajeve koji su procesuirani pred Tribunalom, Tomašegović Tomić je rekla kako – da bi dokazala da je okrivljeni nekoga naveo da počini zlodelo – tužilaštvo mora dokazati postojanje veze između nagovaranja od strane komandanta i zločina koji je učinjen.



„Tužilaštvo nije uspelo da dokaže postojanje takvog uzročnog odnosa“, rekla je ona.



„Tužilaštvo mora pokazati da su počinitelji zločina bili pripadnici vojne policije i precizirati koje su jedinice vojne policije vršile stvarnu kontrolu nad tim osobama.“



A da bi osnažila svoj zahtev za povlačenjem optužbi, Tomašegović Tomić se pozvala i na pravo optuženika na efikasno suđenje, koje mu sleduje prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.



„Odložena pravda je uskraćena pravda“, rekla je ona sudskom veću.



„Odbrana smatra da bi sudsko veće trebalo da povuče sve optužbe koje bi mogle dovesti do toga da ovo suđenje predugo traje.“



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.