Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Cirkus 'nebitnih' svedoka

Dani 8 - 11
By IWPR ICTY
U nedavnom intervjuu nemackim novinama, Predsednik Srbije Zoran
Djindjic je usporedio sudjenje Sobodanu Milosevicu sa cirkusom zbog
nedostatka “ozbiljnih svedoka.” Do sada je svedocilo sest, od 90-ak svedoka,
koliko ih se ocekuje u prvom delu sudjenja koji se odnosi na Kosovo. U nesto
vise od dve nedelje, svedocili su trojica poljoprivrednika, domacica, lekar i
profesionalsni prevodilac.
Njihove su se izjave odnosile na masovnu deportaciju abanskih civila sa
Kosova, koja je pocela dan nakon pocetka NATO bombardovanja. Svedoci
su opisali da je deportacija usledila tek posle opste kampanje terora nad
civilima, koja je ukljucivla pucanje, pljacku, ubistva, paljenja kuca i
unistavanje imovine. Na kraju, po navodima svedoka, srpska vojska i vojna
vozila su redovno opkoljavali civile, cesto odvajali muskarce od zena i dece, i
prisiljavali zene i decu da idu prema Albaniji. Jedan svedok, Dr Agron
Berisha je uporedio taj egzodus uplasenih civila oko kojih su gorele kuce i
padale bombe, sa Golgotom.
Medju svedocima koje Predsednok Djindjic smatra nevaznim je Agim Zeqiri,
48-godisnji poljoprivrednik, koji je izgubio 16 clanova porodice, a i sam je
postao invalid kao posledica premlacivanja koje je pretrpeo u ratu. Kada se
vratio u svoje selo iz izbeglistva u Albaniji i Nemackoj, video je da su sve
kuce u selu spaljene i da je 75 mestana ubijeno.
Fehmi Elshani (67 g.), penzionisani poljoporivrednik, opisao je kako su
neposredno nakon pocetka NATO bombardovanja, srpski vojnici poceli da
pucaju po selima oko njegovog i da pale kuce. Gospodin Elshani se sa
drugim mestanima danima sakrivao od kuce do kuce. Njega i zenu su na
kraju u podrumu njihove kuce otkrili srpski policajci, od kojih bi ga jedan
zaklao da ga nije zaustavio drugi policajac. Na putu za Albaniju su mu
policajci pokusali oduzeti novac, a oduzeli su mu i dokumente (kao sto je bio
slucaj i sa vecinom ostalih svedoka.)
Gospodin Halil Morina (65 g.), penzionisani poljoprivrednik, svedocio je o
tome da je video tenkove i vojsku kako su stigli iz susednog sela nakon
ubistva dvojice policajaca i jednog nepoznatog civila. Izjavio je da su srpske
snage cetiri sata granatirale kuce u selu, pri cemu je poginulo 13 civila koji su
se sakrili na brdu, ukljucujuci i bebu od osamnaest meseci. Zapalili su kuce,
ostetili dzamiju i uklonili tela 13 mrtvih civila. Gospodin Morina je oslobodio
svoje krave, pridruzio se ostalim izbegicama i sa njima je, autobusima koje
su organizovali srpski civili, bio prebacen u Albaniju.
Ajmoni Behrami (32 g.), domacica, svedocila je da je izgubila muza i bebu.
Decak je umro od gladi kada ga je izgubila u pometnji koja je nastala kada je
bombardovana njihova izbeglicka kolona. Kada se vratila iz Albanije, videla
je masovnu grobnicu u kojoj su bila 164 coveka, ukljucujuci njenog muza.
Doktor Agron Berisha je video kada su ubijeni dvojica njegovih rodjaka, i
kada su iz susedne kuce izvucena tela dvojice drugih rodjaka. Kuce su
opljackane i spaljene. Doktor Berisha je cuo da se 40-ak ljudi zaputilo prema
piceriji u kojoj su mislili da ce biti bezbedni, ali da ih je na putu pokosila
vatra iz automatskog oruzja. Tela su natrpana na kamion koji ih je negde
odvezao. Posle izbeglistva u Albaniji, doktor se vratio u Suvu Reku i video
da je polovina kuca spaljena i da je 49 od 50 sela u opstini unisteno. Ubijeni
je oko pet stotina mestana Suve Reke.
Godpodin Besnik Sokoli, (24 g.) je profesionalni prevodilac iz Peci/Peje.
Verovatno zbog njegove profesionalne saradnje sa strancima, policajci su ga
pet sati ispitivali i tukli. Jedan policajac mu je onda pomogao da sa
porodicom kamionom krene prema Albaniji.
S obzirom na ova svedocanstva, covek se pita koliko pazljivo je gospodin
Djindjic pratio sudjenje? Ipak, u svedocanstvima je bilo gresaka i
nedoslednosti. Nekoliko svedoka su, iz navike, straha ili nekog drugog
razloga, vrlo tesko priznali da su znali za UCK. Muz gospodje Berani je bio
borac UCK-a, sto je ona priznala, premda je bila zbunjena kada joj je
postavljeno pitanje o tome kada im se pridruzio i koliko je dugo bio s njima. I
sin gospodina Elshanija je bio borac UCK-a. Tek je kasnije svedok Halil
Barani, Predsednik Centra za zastitu ljudskih prava i sloboda u Mitrovici,
rekao da je “posle ofanziva i masakara Albanaca od strane policije, vojske i
paravojnih jedinica, iz dana u dan rastao broj boraca UCK-a, da bi ljudi
kojima je pretilo istrebljenje mogli da se brane.”
Isto tako, vecina ovih sveodka su tvrdili da ne znaju nista o steti koju je
izazvalo bombardovanje NATO-a. Gospodin Milosevic uporno tvrdi da su za
unistenja sela i kuca i za pogibije civila odgovorni NATO i UCK, ali su ovi
svedoci odgovornost pripisali iskljucivo srpskim snagama. Nekoliko svedoka
su napustili Kosovo par dana pre nego sto je bombardovanje pocelo i, prema
vlastitim recima, o posledicama bombardovanja su culi samo na televiziji.
Tvrdnje nekih drugih da nisu videli posledice NATO bombardovanja nisu
zvucale do kraja istinito. Na primer, gospodin Elshani je pricao da je
jedanaest ljudi poginulo u eksplozijama u susednim kucama. Pitanja
prijatelja suda su ga navela da prizna da su se od eksplozija rasprsnula stakla
na njegovoj kuci i da je pao plafon. Kasnije je od njega srpska policija trazila
da identifikuje poginule, a drugi policajci su snimali scenu. Kada se vratio iz
Albanije, video je sedam kratera i ostatke bombi, za koje je tvrdio da su
imale na sebi slova na cirilici. Ispitivanje prijatelja suda dovelo je u pitanje
verodostojnost nekih od zakljucaka gospodina Elshania.
Treba istaknuti da ce o ovim dokazima i o kredibilitetu svedoka, kao i o svim
dokazima koje ce u svoju korist izneti Milosevic, odlucivati trojica sudija. Za
razliku od porotnika, profesionalni sudije verovatno nece da odbace celo
svedocanstvo zato sto jedan ili dva detalja iz njihove izjave nisu sasvim
kredibilna. Vecini sudija je jasno da cak i izjave date pod zakletvom ponekad
odstupaju od istine. Do toga dolazi izmedju ostalog i zbog potrebe svakog
coveka da usaglasi svoja secanja sa vlastitim pogledom na realnost. Ovo je
pogotovo slucaj sa ljudima koji su pretrpeli izuzetne zivotne traume i
stradanja.
Takodje je vazno da se zapamti da pitanja koja postavlja gospodin Milosevic
sama po sebi nisu dokazni materijal. On mora da dokaze svaku novu
cinjenicu koju sada iznese kada dodje red na njega da iznese svoju odbranu.
Jos uvek je prerano ocenjivati snagu optuznice, a posebno Miloseviceve
odbrane. Sudjenja nisu sportske utakmice gde broj poena odredjuje ko
pobedjuje a ko gubi.