Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Četnik povezuje JNA i MUP Srbije sa ratovima u Hrvatskoj i u Bosni

Dan 196
By IWPR ICTY
Četnički komandant iz Subotice, zaštićeni svedok C-47, je završio svoju izjavu opisom uloge svoje jedinice u borbama u istočnoj Bosni: naoružanje su dobili u Bajinoj Bašti, u Srbiji, a onda su pešice prešli u Skelane, u Bosnu. C-47 je ispričao da je uz njih most prešlo i četiri ili pet kamiona sa oznakama JNA , od kojih je jedan prevozio jedinicu padobranaca iz Niša, a drugi grupu pripadnika Crvenih beretki. U Bosni su svi oni stavljeni pod komandu Vojske Republike Srpske (VRS). C-47 je dobio naređenje da pokupi lične karte i druge dokumente od boraca, jer 'ako neko pogine, Muslimani bi videli da je ovo vojska iz Srbije.'

C-47 je opisao kako je VRS upotrebljavala zarobljene Muslimane kao mamac na ratištu, da privuku vatru sa bosanske strane. Jednoj grupi zarobljenika bilo je naređeno da se skinu, a onda da obuku uniforme JNA i da uzmu puške koje nisu funkcionisale. Svedok nije video šta se sa njima desilo, i nije ih više nikada video nakon što su bili poslati na liniju fronta.
Srbi koji nisu hteli da se bore nisu prolazili mnogo bolje. Kada je posetio Arkanov kamp u Erdutu, C-47 je spavao pod šatorom sa zarobljenim Srbima. Oni su bili uhvaćeni na granici, dok su bežali nakon pada srpskih linija u zapadnoj Slavoniji, ili su pokupljeni u Arkanovim racijama (u kojima mu je je ponekad pomagala srpska policija.) Svedok je rekao da su se prema njima loše odnosili, da su morali da nose teške terete i da trče, da su ih šutirali i tukli kundacima.

U Arkanovom logoru bilo je oko 4500 boraca. Oni u jedinici kojoj je dodeljen C-47 bili su 'kriminalci, ubice koji su pušteni, ili koji su pobegli iz zatvora.' Dok je bio u Erdutu, svedok nije učestvovao u borbenim operacijama, ali su se njihove noćne vežbe sastojale od ekskurzija na rub Osijeka, gde su 'demonstrirali snagu i moć i učestvovali u provokacijama.'

C-47 je takođe identifikovao četnike koji su učestvovali u napadu na Vukovar u oktobru 1991, i jedinicu dobrovoljaca JNA iz Novog Sada. Nakon toga bio je red na Miloševiću da ispita svedoka o onome što je rekao.

Iz Miloševićevog prvog pitanja se videlo da ne namerava ni da pokuša dobije na svoju stranu ovog Srbina. 'Priključili ste se Srpskom četničkom pokretu zato što ste bili pristalica monarhije, hteli ste da srušite komunizam, hteli ste da se otarasite komunista i Miloševića.' Svedok je potvrdio, a Milošević je nastavio: 'Pokušali ste da pridobijete za sebe JNA i policiju sa namerom da mene zbacite [sa vlasti,] i rekli ste da su se mnogi oficiri i policajci priključili četnicima.' 'Tačno,' potvrdio je svedok. U svemu drugom, Milošević je nastojao da dokaže da je C-47 lažov. S obzirom na to da se sud često povlačio iza zatvorenih vrata, nije jasno u kojoj je meri bio uspešan. U javnom delu suđenja, C-47 je stajao iza svoje izjave.

Milošević je pokušao da pokaže da svedok nije znao ništa o Šešelju i o Radikalnoj stranci čiji je bio član. Nudeći svoju verziju činjenica, Milošević je pokušavao da ospori detalje o organizaciji stranke, o datumu i sadržaju Šešeljevih govora i mitinga. Optuženi se nasmejao kada je svedok rekao da su Šešelj i radikali podržavali Miloševića privatno, ali da su ga u javnosti kritikovali. Onda se optuženi okomio na srpsku propagandu, za koju svedok tvrdi da ga je navela da se bori u Hrvatskoj i u Bosni, a za koju je kasnije zaključio da je bila laž.

Milošević: 'Rekli ste da ste poverovali u laži da su Ustaše ubijali srpske žene i decu. Da li tvrdite da to nije bila istina, da zločini protiv Srba nisu istina?' Svedok: 'Propaganda na vašoj televiziji je navela ljude da se pobune i ratuju.' Milošević je rekao da je hrvatska televizija objavila da je C-47 rekao da je Srbija vodila agresorski rat protiv Hrvatske. 'Da li sebe smatrrate kompetentnim sudijom?,' insistirao je Milošević. 'Ja samo govorim ono što sam video,' odgovorio je C-47, a onda je sarkastično dodao: 'Vi ćete to najbolje sami znati jer ste bili u Karađorđevu sa Tuđmanom.' Ovo se odnosilo na tajni sastanak između Miloševića i Tuđmana u Karađorđevu na kome su se njih dvojica, navodno, dogovorili o podeli Bosne.

Milošević nije uspeo ni da navede svedoka da se složi da je JNA imala opravdani razlog da bude na hrvatskoj teritoriji, da je njihov cilj bio da zaštite narod, a onda su ih hrvatske snage opkolile u kasarnama. C-47 je odgovorio da je to armija zaista trebala da uradi, ali da se ona već raspala u desetodnevnom ratu protiv Slovenije I da nakon toga, JNA više ije bila jugoslavenska narodna armija, nego srpska vojska.

Optuženi je onda pokazao naređenje šefa Generalštaba generala Veljka Kadijevića upućeno svim jedinicama JNA, sa zahtevom da vojnici uklone sa svojih uniformi sve oznake osim oznaka JNA, i da budu razoružane i uklonjene sve jedinice koje se ne stave pod komandu JNA. Svedok je upozorio na razliku između pisanog naređenja i realnosti: 'Nije tačno da smo bili razoružani i vraćeni u Srbiju. Dobrovoljci su se stavili pod komandu JNA i imali smo na sebi svoje oznake a vi [JNA] ste nas naoružali…' Kada je Milošević insistirao na svom stajalištu, svedok je čvrsto ponovio: 'Ni jedna dobrovoljačka četa nije vraćena.'

Pre nego što se Sud povukao iza zatvorenih vrata, svedok je overio spisak pripadnika srpskog MUP-a koji su pripadali ili podržavali Srpski četnički pokret. Iz onoga što se čulo na otvorenom delu pretresa, neki od ovih ljudi su bili iz DB-a u Beogradu. 'Da li povezujete MUP?' insistirao je Milošević. 'Da li kažete da je komanda četničkog pokreta [bila u MUP-u]?.. da je DB u Beogradu upravljao Srpskom radikalnom strankom?' 'Saradnja je postojala,' odgovorio je jednostavno C-47.

Svedok je kratko govorio i o Kosovu, gde je služio kao policajac. Opisao je kako su srpske vlasti ugnjetavale kosovske Albance i kako su speciajlne jedinice Kontraobaveštajne službe poslate u pokrajinu posle demonstracija 1981. U unakrsnom ispitivanu, Milošević je pitao svedoka šta se deesilo 1981. 'Albanci su tražili svoja prava. Hteli su svoju republiku, vladu, policiju i to im nije bilo dozvoljeno. ' Milošević je rekao: 'Oni su sve to imali u pokrajini.' 'Baš i nisu,' odgovorio je C-47. Sud se povuako iza zatvorenih vrata da diskutuje o aktivnostima KOS-a.

Iako se jako trudio i glasno smejao, Milošević nije uspeo da dovede u pitanje najvažnije delove ovog svedočenja. C-47 je Srbin, četnik, organizator i vođa dobrovoljačkih jednica, koji se borio u Bosni i u Hrvatskoj na strani MUP-a i JNA, u nekim slučajevima pod njihovom direktnom komandom. Njegovi dobrovoljci su dobili pomoć i od Ministarstva odbrane Srbije. Nisu se borili da zaštite Srbe od Bošnjaka ili Hrvata; naprotiv, srpske snage su maltretirale lokalne Srbe i prisiljavale ih da ratuju. Srpske snage su počinile brojne zločine, i njihovi komandanti su to znali, a da nisu kaznili počinioce. JNA, srpski MUP, srpsko Minisatarstvo odbrane, Miloševićev SPS, Karadžićev SDS, srpke vlasti u Bosni i Hrvatskoj i Vojska Republike Srpske su zajedno radili na etničkom čišćenju delova Hrvtaske i Bosne sa ciljem da ih pripoje matici Srbiji. Nakon svega što se ovih dana u sudnici čulo, čini se da Milošević nema mnogo razloga za smeh.