Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Četnik opisuje saradnju Srpskog četničkog pokreta i JNA

Dan 195
By IWPR ICTY
Vođa četničkog pokreta u Vojvodini je izjavio da su u poslednjem ratu Srbi bili agresori u Hrvatskoj i u Bosni (barem tamo gde je on boravio.) Svedok C-47 je rekao da je u medijima čuo da je srpski narod u Hravtskoj 'u maksimalnoj opasnosti', da se nad njima vrše zločini i da ih se ubija. Lično iskustvo ga je, međutim, navelo na suprotan zaključak. 'Išao sam u zone ratnih operacija i video sam da to u većini slučajeva nije bilo istina .. Video sam da je naša armija bila agresor na teritoriji Republike Hrvatske. Oni su ubijali narod, uništavali kuće, zauzimali sela, kuće, gradove; vršili etničko čišćenje.' Svedok je bio i u Bosni: 'I tamo sam video istu stvar.' (citati su dvostruki prevodi, sa srpsko-hrvatskog na engleski, pa opet na s-h, prim.prev.)

Ove je bio tek početak svedočenja srpskog monarhiste, koga je 1990.-e godine Šešelj angažovao da organizuje Srpsku radikalnu stranku (SRS) i Srpski četnički pokret u Subotici. Svedok tvrdi da se razočarao u Šešelja, jer da su se njegova dela bitno razlikovala od njegovih reči. Iako je na početku bio žarki anti-komunista, monarhista i srpski nacionalista, posle 1991., Šešelj je odustao od svega osim nacionalizma i stao je iza Miloševića.

C-47 smatra da je četnički pokret bio u ilegali od drugog svetskog rata do 1990, kada su moderni četnici pustili brade i na sebe okačili dvoglave orlove. Svi su bili članovi SRS, i bili su borbena jedinica SRS-a.

C-47 je prisustvovao mitingu u Subotici kasne 1990-e godine na kome je Šešelj, svedok kaže, 'najavio da će zarđalim viljuškama i kašikama da kopa oči ne-Srbima, Mađarima i Hrvatima, koji nisu lojalni srpskoj vladi.' Nakon toga je počela kampanja terora protiv ne-Srba, u kojoj je uništena i katedrala. Miloševićeva Socijalistička partija Srbije je sarađivala sa Radikalima, koji su organizovali i sprovodili kampanju terora, tokom koje je 20,000 Mađara i mnogo Hrvata proterano iz Vojvodine. SPS I SRS su bili u svakodnevnom kontaktu, tvrdi C-47.

C-47 je još potvrdio autentičnost brojnih SRS dokumenata, uključujući Manifest i Statut stranke, pod kojim su se registrovali kod vlasti. Objavljeni cilj Radikalne stranke je stvaranje nezavisne Srbije koja obuhvata sve teritorije na kojima žive Srbi, u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, t.j., stvaranje 'Velike Srbije'.

Četnici su dobili najviše regruta iz redova srpske policije i JNA. Mnogi dobrovoljci su bili obučeni, naoružani i opremljeni u kasarnama JNA, i bili su obučeni u uniforme JNA na koje su samo zašili četnička obeležja. Kada je glavni tužilac Džefri Najs pitao svedoka kako su na to gledali oficiri JNA na terenu, ovaj je odgovrio 'to im uopšte nije smetalo.'

Četnici su imali reputaciju razularenih, nedisciplinovanih borca koji nisu bili pod kontrolom regularnih srpskih snaga, ali svedok tvrdi drugačije. Srpske snage u Hrvatskoj, a kasnije i Bosni, su slale zahteve za borce i materijal centarli SRS-a u Beogradu, odakle su ti zahtevi bili prosleđivani lokalnim sedištima stranke. Deo jednog takvog zahteva je pročitan na Sudu: 'Očekujemo pomoć u što kraćem roku i što hitnije, i pitajte Ministra odbrane Srbije da odobri odeću i opremu…' C-47 je rekao da je znao da su u igri i ministar odbrane i oficiri JNA na terenu. 'To znači,' objasnio je, 'da su iz Srbije aktivno učestvovali u Hrvatskoj, i kasnije u Bosni.' Četnici dobrovoljci su prevoženi do ratišta u autobusima državne firme, i to u pratnji policije ili vojske. Na odredištu su se javljali u štabove Teritorijalne odbrane i JNA, koji su bili jedno te isto, kaže svedok.

Dok su bili na ratištu, četnici dobrovoljci su dobivali plate i beneficije od državnih firmi u kojima su radili. Uz to, boravak na ratištu se računao dvostruko za radni staž. Svedok je objasnio da su imali isti tretman kao vojnici i rezervisti JNA, s tim što su rezervisti mogli da postanu redovni vojnici JNA, a dobrovoljci nisu.

Još jedna uloga Četnika bila je da služe kao dežurni krivci za zločine koje su drugi počinili. Tužioci su izneli dokument, javni proglas SRS-a severno-istočne Bosne od 27.9.1992., čiju autentičnost je potvrdio C-47. U tom proglasu četnički vojvoda oštro protestuje zato što su pripadnici specijalnih jedinica pobili članove dvaju porodica u Republici Srpskoj. Svedok je objasnio da je taj vojvoda izdao proglas da odgovornsot za taj zločin ne bi bila prebačena na SRS.

Ali, četnici su zaista počinili brojne zločine. C-47 je video kada su dobrovoljci SRS-a silovali i zatim ubili devojčicu u novembru 1991. Devojčicu su doveli majoru Slobodanu Katiću, komandantu svih četničkih jedinica u Vukovaru, i rekli mu da su je zarobili da bi im pokazala gde je novac i oružje, a da će posle da je siluju. Iako se na ovo C-47, navodno, pobunio, major nije reagovao. Četnici su u njega uperili puške i zapretili mu. Svedok je prijavio zločin policajcima i predsedniku SRS Subotice, Božidaru Vuliću, koji je sada delegat u Skupštini. Svi su se ponašali kao da je tako nešto najnormalniji deo rata.

C-47 je takođe ispričao da su neki četnici bili poznati po okrutnosti. Jedan, koga su zvali 'Švabo', i drugi, 'Kinez', su ubijali Hrvate tako što su im rezali vratove i sekli noseve i uši. C-47 je rekao da, koliko je njemu poznato, ni jedan četnik nije bio kažnjen zbog ovakvog ponašanja.

Svedok je video kada su Arkanovi Tigrovi ubili dvojicu civila u hrvatskom selu Tordinci. Dok su Arkan i Goran Hadžić, predsednik SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, jedan drugome čestitali pred televizijskim kamerama, pored njih su prošla dvojica Tigrova koji su sprovodili dvojicu zarobljenih Hrvata. Jedan od njih imao pušku uperenu u starijeg čoveka kome su ruke bile vezane iza leđa, a drugi je na nišanu držao mlađeg zarobljenika. Tigrovi su psovali zarobljenicima 'ustaške hrvatske majke.' C-47 je čuo pucnje i video je dva tela na trotoaru. Za Arkana i Hadžića je rekao da su 'sigurno videli ((ubistva, jer se u njihovoj blizinu pucalo iz automatskog oružja. Sigurno su se okrenuli da vide šta se dešava.' Niko nije reagovao i, koliko svedok zna, niko nije kažnjen zbog ubistva.

Na kraju dana je tužilac prikazao video snimak Vojislava Šešelja, koji je govorio o tome kako je JNA ustupila kasarnu u Bubanj Potoku radikalima, i da ih je naoružala i opremila. Svedok je potvrdio da je zaista bilo tako.

Zna se da je Milošević koristio Šešelja kao gromobran. Naspram ekstremiste Šešelja, Milošević je mogao da prođe kao umeren, i glumio je međunarodnog pregovarača kada mu je to odgovaralo. Ali, činjenica je da je SRS podržavala Miloševićevu politiku i da je JNA pomagla četnicima u njenom sprovođenju. Svedoci kao C-47 otkrivaju detalj po detalj te sakrivene slike, i Miloševićeva fatamorgana je sve bleđa.