Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bus dovodi u pitanje ulogu SAD na Balkanu

Busova administracija mogla bi da se posvadja sa NATO saveznicima ukoliko smanji svoje ucesce u ocuvanju mira na Balkanu.
By IWPR

Ulazak George W. Busha u Belu Kucu mogao bi lako da dovede do drasticnog smanjenja prisustva SAD u jugoistocnoj Evropi. Tako bar smatraju neki od njegovih strucnjaka za spoljnu politiku. Ali, Bush bi poput svog prethodnika, mogao da dodje do zakljucka da Balkan ne dozvoljava brza resenja i jednostavna povlacenja.


Kada je pre osam godina Bushov otac napustio Belu Kucu, bivsa Jugoslavija bila je u plamenu. Jugoslovenska armija pod rukovodstvom Slobodana Milosevica krcila je put razaranju kroz Bosnu i Hercegovinu, evropske vlade optuzivale su SAD da izbegavaju svoje obaveze u okviru NATO saveza i postojala je bojazan da bi taj sukob mogao da se pretvori u balkanski rat sirih razmera.


Mada je Balkan i dalje politicki nestabilan, borbe su okoncane, a oni koji su zemlju gurnuli u rat nisu vise na vlasti. Mnogi Bushovi savetnici na ocuvanje mira gledaju s nestrpljenjem i smatraju da ih ono skrece s puta odbrane “nacionalnih interesa”.


Kada je Condoleeza Rice, savetnik za nacionalnu bezbednost, u oktobru govorila o povlacenju trupa SAD sa tog podrucja radi realizacije “nove podele poslova” sa saveznicima, to je u NATO savezu izazvalo zaprepascenje.


Nakon toga su Rice i ostali Bushovi savetnici nastojali da zataskaju te njene primedbe i obecali da ce se uvek posavetovati sa svojim NATO saveznicima pre nego sto preduzmu bilo kakve korake vezane za buducnost 10.000 americkih vojnika u Bosni i na Kosovu.


No, uprkos ovim uveravanjima, medju Bushovim savetnicima postoji jasna zelja da se preispita americko prisustvo na Balkanu.


Mnoge vojne staresine u Pentagonu smatraju da je ocuvanje mira posao za domacice. Prema njihovom misljenju, vojna sredstva SAD trebalo bi usmeriti iskljucivo ka vodjenju pravih ratova.


Trenutno je nejasno da li je nova administracija za oprezno smanjivanje uloge SAD na Balkanu, ili za brzo povlacenje.


Colin Powell, koji ce najverovatnije postati sekretar za inostrane poslove, zalaze se za prvo resenje. Powell, nacelnik zdruzenog generalstaba SAD bio je protiv vojne intervenicije u Bosni i poznat je po opreznosti kad dodje do mahanja americkom batinom.


Ali, mada se protivi obavezama Washingotina na Balkanu, on je istovremeno veteran hladnog rata i nikako ne bi zeleo da poremeti dobre odnose medju clanicama NATO saveza.


Jedan zvanicnik koji je prisustvovao sastanku na kome je odlazeca vlada informisala Powella o bezbednosnoj situaciji, izjavio je za IWPR da je Powell govorio o potrebi da se ostane dosledan dotadasnjoj politici SAD, ali je dodao da se zalaze za fleksibilnost americkih obaveza van granica sopstvene zemlje.


“To su prilicno razumni ljudi (Bushovi savetnici)”, rekao je jedan funkcioner. “Cinjenica je da bi to zeleli da ucine (da se povuku sa Balkana), ali stvarnost nalaze nesto drugo.”


“Nesto ce morati da se promeni”, rekao je John Hulsman, visi analiticar pri grupi strucnjaka konzervativne Fondacije za nasledje i kriticar politike koju je na Balkanu vodila Klintonova administracija. “Prema izjavi Ricove, stvaranje nacije jednostavno ne uspeva. Uzmite samo Bosnu gde je cilj bio da se stvori multietnicka nacija, a Bosanci nastavljaju svaki put da biraju partiju koju je vodio (optuzen za ratne zlocine Radovan) Karadzic.”


Hulsman i mnogi drugi republikanski strucnjaci za spoljnu politiku shvataju rezerve koje Pentagon ima u odnosu na obaveze vezane za ocuvanje mira na Kosovu i u Bosni, sto oni nazivaju slucajem “imperijalistickog sirenja na daljinu”.


Prema Hulsmanovom tvrdjenju, moguce je da ce Bushova administracija insistirati na povlacenju americkih kopnenih trupa i ostavljanju minimalnog broja pozadinskih sluzbi.


“Priroda naseg prisustva na Balkanu promenice se i akcenat ce biti stavljen na vazdusni most, pozadinske sluzbe, C41 (komanda, kontrola, komunikacije, obavestajna sluzba). Ali, jos cemo dugo vremena biti angazovani na tom podrucju.”


No, moze se ocekivati da se NATO saveznici usprotive povlacenju americkih kopnenih trupa nakon sto je Washington otvoreno izrazio svoje vidjenje buduceg sirenja tog saveza i oblika koji bi trebalo da poprime moguce evropske snage za brzo reagovanje. Kao odgovor na to, zemlje Evropske unije trazice znacajniju rukovodecu ulogu u savezu.


Rice i drugi Bushovi savetnici cvrsto podrzavaju rukovodecu ulogu SAD u NATO savezu. Ali, novoj administraciji bice tesko da ubedi evropske saveznike kako SAD treba da zadrzi tu ulogu, istovremeno odbijajuci da podrzi NATO vojne zadatke na zemlji.


Bude li Bushov tim insistirao na prebrzom povlacenju iz mirovnog procesa, prekookeanski odnosi mogli bi da se zaostre, a argumenti za stvaranje nezavisnih evropskih odbrambenih snaga, ciji su najzesci zagovornici Francuzi, mogli bi da dobiju na tezini. Uticaj SAD u Evropi bi se smanjio, a razmirice medju NATO saveznicima mogle bi da stvore opasan vakuum.


Bez obzira na to koliko ce se Amerikanci angazovati u ocuvanju mira, nova administracija pridavace Balkanu mnogo manje vaznosti.


Madelleine Albright koja napusta duznost sekretara inostranih poslova, nekoc i sama izbeglica (pobegla iz Cehoslovacke koju su okupirali nacisti), licno se i sa zarom suprotstavila nacionalistickim pogromima u bivsoj Jugoslaviji, smatrajuci da dogadjaji u Bosni i na Kosovu predstavljaju test za americku odlucnost.


Ali, Powell, Rice i kandidat za mesto sekretara za odbranu, Donald Rumsfeld bili su u vladi u vreme hladnog rata i njima ni najmanje nije odgovarala siroka definicija nacionalnih interesa Clintonove administracije.


Kako je za IWPR izjavio jedan funkcioner pri Drzavnom savetu bezbednosti, Rice kaze da ce pod njenim rukovodstvom brojnost osoblja u Drzavnom savetu bezbednosti biti smanjena i da ce sluzbe koje se bave bivsim Sovjetskim Savezom, Balkanom i Evropskom zajednicom verovatno biti spojene.


Najocigledniji efekat novog rukovodstva u Beloj Kuci bice znacajno smanjenje sredstava za Balkan iz fondova SAD za pomoc pri obnovi. Finansiranje je vec bilo smanjeno, ali se ocekuje da ce Bela kuca i Kongres na celu sa republikancima biti posebno skepticni prema programima pruzanja pomoci Balkanu.


Prisustvo americkih javnih sluzbenika bice smanjeno, a inicijative koje sponzorise Washington, kao sto je SAD Agencija za medjunarodni razvoj, igrace sve manju ulogu u formiranju ekonomskih reformi u toj oblasti.


Novi ambasadori koje ce imenovati Bushova administracija verovatno ce biti manje upadljivi i znacajni. Kao rezultat toga, visoki predstavnik medjunarodne zajednice u Bosni mogao bi da dobije vise prostora za manevrisanje. On ce, takodje, poceti da se za pomoc sve vise obraca zemljama Evropske unije.


Za Clintona i sve one u Americi i Evropi koji podrzavaju njegovu politiku na Balkanu, nestrpljivost Bushovog tima da se udalji iz te oblasti predstavljace gorko razocaranje. Oni tvrde da je, nakon pada Milosevica i s umerenim partijama na vlasti, neophodno da se produzi delovanje SAD kako bi se konsolidovali dosadasnji uspesi.


Clintonova administracija je u padu Milosevica videla opravdanje za svoju odluku da preuzme vodecu ulogu u toj oblasti. Ali, odlucna politika Clintonovog tima dosla je tek nakon tri godine zamornih rasprava i frustracija u okviru NATO i Bele kuce.


Tek u leto 1995. godine Clinton je odlucio da ce se rat u Bosni lakse okoncati vojnom intervencijom nego slanjem americkih trupa koje bi trebalo da sprovedu mucnu evakuaciju evropskih mirovnih snaga. Takav “surov” pristup primenjen je vise da bi se sacuvao NATO savez nego da bi se sprecila zloupotreba ljudskih prava.


Novoizabrani predsednik Bush mogao bi da dodje do zakljucka da je jednostavnije prihvatiti neprijatne obaveze koje podrazumeva ocuvanje mira, nego rizikovati nedolicne sukobe sa NATO saveznicima.


Tanya Domi bila je na duznosti zvanicnog predstavnika OSCE misije u Bosni i Hercegovini. Trenutno je na studijima ljudskih prava na Columbia univerzitetu u Newyorku. Dan De Luce je radio za Reuters i za kancelariju visokog predstavnika u Bosni. On povremeno obavlja urednicke posleove za IWPR.