Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

BUGARSKU HVATA KOALICIJSKA GROZNICA

Glavni bugarski politicki akteri stvaraju nove koalicije uoci parlamentarnih izbora zakazanih za juni.
By IWPR Balkans

Nova alijansa sirokog spektra okupljena oko opozicione Bugarske socijalisticke partije, BSP, pojavljuje se kao glavna konkurencija desnicarskoj koalicionoj vladi uoci parlamentarnih izbora zakazanih za juni 2001.


S obzirom da ni jedna partija pojedinacno nema velikih izgleda da sama pobedi na izborima, vec nekoliko nedelja u modi je stvaranje medjupartijskih alijansi. BSP, najveca opoziciona partija u zemlji, u januaru je oborila sve rekorde potpisavsi sedam predizbornih sporazuma u roku od sest dana.


U medjuvremenu, partija na vlasti, Savez demokratskih snaga, UDF, nastoji da prosiri svoju koaliciju kako bi ponovo zadobila podrsku izgubljenu usled bolnih ekonomskih reformi, kao i sve ucestalijim optuzbama za korupciju.


Ocekuje se da ce sadasnji koalicioni partner UDF-a, Narodni savez (sastavljen od Bugarskog agrarnog nacionalnog saveza i Demokratske partije) ostati u sastavu koalicije u vreme junskih izbora.


BSP, nekadasnja komunisticka partija Bugarske, trenutno ima 58 od 240 poslanickih mesta u parlamentu. BSP je 28. januara objavila da joj se nekoliko manjih levicarskih partija pridruzilo u Novoj levicarskoj alijansi u nastojanju da zbace UDF sa vlasti.


Georgui Parvanov, lider BSP-a u januaru je izjavio: "Osnivanje Nove levice znaci da levo orijentisane partije zele vlast."


Parvanov je u opoziciji vec cetiri godine i nestrpljiv je da privuce sto vise saveznika u nastojanju da pobedi na izborima.


Nova levica trenutno moze da se pohvali da je u njenim redovima 16 partija, ukljucujuci okorele komuniste, nacionaliste i liberale. Kriticari primecuju da je osnivanje ove alijanse oportunisticko nastojanje da se zadobije politicka moc.


Izborna strategija ove alijanse vrlo je zanimljiva. Mada je vecina clanova BSP neprijateljski raspolozena prema NATO-u, krajem decembra, Parvanov je insistirao da partija ucestvuje u naporima Bugarske da se pridruzi ovoj organizaciji.


Sporazum koji je BSP pred izbore sklopila sa Komunistickom partijom Bugarske, takodje je izazvao cudjenje. Komunisticka partija Bugarske je otvoreni protivnik NATO-a, a Parvanov je rekao da ni jednoj partiji koja ispoljava ultralevicarske ili "zastarele" komunisticke sklonosti, ulazak u koaliciju nece biti dozvoljen."


No, cini se da je za levicarske partije koje su 1997. godine sve zajedno osvojile samo 24 odsto glasova, tolerantnije partnerstvo jedini put unapred.


Platforma nove levice je privlacna. Svaka partija trebalo bi da ostane nezavisna i da deli jednaka prava sa drugim partijama.


Znacajnije partije u okviru alijanse tvrde da osnivacki memorandum sadrzi dugorocne ciljeve i da njegova paznja nije usmerena iskljucivo na rezultate junskih izbora.


Nova levica spremno odbacuje komentare politickih posmatraca koji predvidjaju da ce ona zapasti u teskoce. Naprotiv, Nova levica veruje da ce njena siroka koalicija uroditi plodom, posebno u junu.


Jezgro Nove levice sastoji se od BSP, Socijaldemokratske partije, Socijaldemokratskog pokreta kojim dominiraju bivsi clanovi Evrolevicarske partije i Ujedinjenog laburistickog bloka.


"Ova alijansa zasniva se na vrednostima i principima moderne evropske levice i socijalne demokratije", rekao je Parvanov.


Druga po velicini opoziciona partija u Bugarskoj, Pokret za prava i slobode, MRF, koji predstavlja tursku manjinu u Bugarskog (oko 9 odsto ukupnog stanovnistva) nije se prikljucila alijansi Nove levice.


Lider MRF-a, Ahmed Dogan resio je da ne bude deo predizbornog sporazuma, sto je dovelo do nagadjanja da bi ova partija mogla da odigra kljucnu ulogu kad dodje do odlucivanja o pobedniku izbora.


Parvanov je rekao: "MRF je nas strateski partner i mi smo u pregovorima o postizanju moguceg sporazuma s njima nakon izbora."


Parvanov se nada da ce pobeda Nove levice na izborima obezbediti uslove partijama clanicama da osnuju koalicionu vladu.


Na osnovu rezultata ispitivanja javnog mnjenja koje je sprovela agencija BBSS Gallup International, manje politicke partije imaju izgleda da dobiju poslanicka mesta jedino osnivanjem koalicija. Jedino su BSP, UDF I MRF dovoljno velike da to ostvare same.


Kancho Stoichev, sef BBSS Gallup International izjavio je za Associated Press: "Kada je rec o dve glavne partije, u pitanju je mrtva trka."


Poslednja istrazivanja koja je sproveo Gallup govore da ce UDF dobiti 22,2 odsto, a Socijalisti 19,8 odsto glasova. MRF ce osvojiti oko 4,2 odsto.


U poslednjih nekoliko meseci na bugarskoj politickoj sceni pojavilo se nekoliko novih partija. Izgleda da ce i one oformiti koaliciju.


Gradjansku partiju osnovao je bivsi bugarski ministar unutrasnjih poslova, uvek popularan Bogomil Bonev. Slavna televizijska licnost Lyuben Dilov mladji, medjutim, osnivac je Gergyovden pokreta. Ocekuje se da ce ove dve partije osnovati desnicarsku koaliciju.


Bonev je nedavno izjavio: "Odluka o tome da li cemo na izbore izaci zajedno bice donesena do kraja februara."


No, moguce je da ce Bonev i Dilov takodje biti optuzeni za oportunizam. Tesko da se moze reci kako je ovde rec o pravoj alijansi istomisljenika. Takodje se postavlja pitanje koliko je Dilov sposoban da bude u vladi i kakva je njegova politicka strucnost.


Izgleda da ionako neubedljivo vodjstvo UDF-a, o kojem svedoce rezultati istrazivanja javnog mnjenja, lako moze da bude poljuljano.


Serija nedavnih gangsterskih zlocina i nereseni ekonomski problemi mogli bi da dovedu do poraza UDF-a. Krajem januara, sestoro ljudi ubijeno je posle puskaranja izmedju neprijateljskih bandi.


Rasprostranjenost kriminala podstakla je BSP da zahteva uskracivanje poverenja vladi predsednika Ivana Kostova, ali se UDF uprkos tome odrzala na vlasti.


Mnogo vecu stetu izgledima BSP nanela je odluka koju je 1. decembra 2000. donela Evropska unija da ukine vize za bugarske gradjane. Ovakav potez Evropske unije poboljsao je imidz vlade i uvecao izglede ove zemlje da jednog dana postane clan EU.


Mada veci deo bugarskog stanovnistva ne moze sebi da priusti putovanje u inostranstvo, decembarska odluka podstacice ce trgovinu, uvoz i izvoz kapitala, sto ce dovesti do poboljsanja ekonomskog stanja.


Konstantin Vulkov je redovni izvestac IWPR.