BUGARSKA: SOCIJALISTI SE PREDOMISLJAJU OKO REFORME KRIVICNOG ZAKONA
Pod pritiskom iz Brisela, vladajuca Bugarska socijalisticka partija je usvojila novi kontroverzni zakon, ali se cini da se sada ozbiljno predomislja oko ispravnosti tog poteza.
BUGARSKA: SOCIJALISTI SE PREDOMISLJAJU OKO REFORME KRIVICNOG ZAKONA
Pod pritiskom iz Brisela, vladajuca Bugarska socijalisticka partija je usvojila novi kontroverzni zakon, ali se cini da se sada ozbiljno predomislja oko ispravnosti tog poteza.
Clanovi vladajuce Bugarske socijalisticke partije, BSP, ove nedelje su ostro kritikovali novi krivicni zakon, izrazavajuci sumnje u njihovu spremnost da sprovedu zakon koji je neophodan za evropsku integraciju.
Nakon sto je usvojen zakon – koji je kljucan za bugarske aspiracije u pogledu clanstva u Evropskoj uniji – u bugarskom parlamentu 13. oktobra, socijalisticki poslanici i ministri su izrazili svoje neodobravanje nekih bitnih elemenata zakona. U isto vreme, predstavnici BSP-a u vladi su sugerisali da bi Evropska unija bila veoma kriticna prema odobrenom nacrtu zakona.
Spor napredak u reformi pravosudja, suzbijanju organizovanog kriminala i politicke korupcije prete da odloze prijem Bugarske, koji je zakazan za 1. januar 2007. godine.
Jedan od glavnih zahteva Brisela je bila revizija krivicnog zakona s ciljem poboljsanja efikasnosti sudova, ali je nedostatak politickog konsenzusa oko jednog broja kontroverznih pitanja usporio proces usvajanja izmena zakona.
Zakon je usvojen tek nakon sto je BSP, koja je osvojila vecinu poslanickih mandata na nedavnim opstim izborima, prihvatila da odustane od svog predizbornog obecanja o odrzavanju nacionalne rasprave o predlozenim reformama.
Novi krivicni zakon, koji je izradila prethodna vladajuca koalicija Nacionalnog pokreta "Simeon Drugi", NDSV, i Pokreta za prava i slobode, DPS, je najzad izglasan tokom dramaticne skupstinske sesije, samo dvadeset minuta pre nego sto je komesar Evropske unije za prosirenje Oli Ren trebalo da poseti skupstinu.
Poslanicima je bilo stalo da zavrse s glasanjem na vreme kako bi se taj zakon mogao naci u sledecem izvestaju Evropske unije, cije je objavljivanje zakazano za 25. oktobar, jer su prethodni rokovi vec propusteni.
Novousvojeni krivicni zakon ima za cilj ubrzanje procesuiranja krivicnih predmeta putem, na primer, skracenja vremena koje se moze odvojiti za istrage sa sest na dva meseca i omogucavanjem tuziocima da uzmu ucesca u tim istragama.
Time se, takodje, razgranicavaju nadleznosti nad istragama, koja su ranije bila podeljena izmedju tri autonomna tela: javnog tuzilastva, policije i posebnog tima istraznih sudija pod nazivom Nacionalna istrazna sluzba, NIS. Policija ce se sada baviti vecinom predmeta koje je ranije obradjivala Nacionalna istrazna sluzba. Umesto toga, NIS ce se ograniciti na istragu teskih krivicnih dela poput terorizma i krivicnih dela koje su izvrsili visoki drzavni zvanicnici.
Ren – i, kasnije, predstavnici ambasada Evropske unije u Bugarskoj – cestitali su parlamentu na usvajanju novog krivicnog zakona. Medjutim, tek sto je zakon usvojen u skupstini pred poslanicima BSP-a, ministri iz vladajuce stranke su poceli zestoko da ga kritikuju. Posebno su glasni bili pravni strucnjaci socijalista Mihail Mikov i Ljuben Kornezov, koji su se vratili svom predizbornom antireformskom diskursu.
"Ovo je kraj Nacionalne istrazne sluzbe", izjavio je Kornezov rekavsi da bi mnoge istrazne sudije mogle napustiti NIS ako se veci deo posla prenese na policiju. On se, takodje, zapitao da li bi obican policajac bio dovoljno sposoban da istrazuje zlocine kao sto su komplikovani slucajevi ubistva ili falsifikovanja.
Mikov tvrdi da nije bilo dovoljno vremena da se na odgovarajuci nacin razmotri zakonski predlog, sugerisuci da on, mozda, sadrzi ozbiljne greske koje bi u buducnosti mogle biti neprijatne po vladu.
Clanovi vlade iz redova BSP-a su bili cak i ostriji u svojim kritikama novog zakona. Ministar unutrasnjih poslova Rumen Petkov i njegov zamenik Bojko Kocev zatrazili su usvajanje amandmana na zakon, zaleci se da bi rad policije – u suprotnom slucaju – mogao biti ozbiljno ugrozen.
Oni su ukazali na cinjenicu da policajci nisu u stanju da pribave dokaze za sud ukoliko detektiv nije prisutan, upozoravajuci da, mozda, nema dovoljno detektiva.
Stavise, zvanicnici Ministarstva unutrasnjih poslova iz redova BSP-a predvidjaju da ce se u evaluacionom izvestaju Evropske unije svakako identifikovati takvi propusti zbog cega ce biti potrebni amandmani za taj zakon.
Analiticari sugerisu da su ovi ispadi BSP-a samo gluma radi prikupljanja politickih poena, a da je malo verovatno da ce se novi krivicni zakon menjati.
"Mislim da niko ozbiljan ne ocekuje da ce se kljucni delovi krivicnog zakona menjati", izjavio je za Izvestaj o balkanskoj krizi Rasko Dorosijev iz bugarskog istrazivackog Centra za liberalne strategije. "Medjutim, BSP sada uvidja da je tesko 'progutati' novi zakon, ciji je nacrt izradio NDSV i u suprotnosti je s politikom te partije".
Dorosijev kaze da su poslanici bili pod ozbiljnim evropskim pritiskom da usvoje revidirani krivicni zakon, sto je podrazumevalo da se BSP odrekne nekih od svojih kljucnih predizbornih pozicija, kao sto je ocuvanje uloge Nacionalne istrazne sluzbe, NIS.
Ipak, analiticari veruju da je stranka preterala s kritikama na racun novog zakona, sugerisuci da problemi koje imaju s njim ne iziskuju amandmane, vec se mogu resiti putem ministarskih intervencija.
Albena Skodrova je direktor BIRN-a u Bugarskoj, lokalizovanog IWPR projekta.
