Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bugarska: preko potrebna medijska reforma

Kriza upravljanja u drzavnoj televiziji ukazuje na potrebu za temeljnim preispitivanjem postojecih medijskih zakona.
By IWPR Balkans

Proslonedeljna ostavka nedavno imenovanog generalnog direktora drzavne televizije – koja prolazi kroz bolan proces transformacije ka javnom servisu – mogla bi predstavljati konacni podsticaj za reformu medijskog zakonodavstva.


Profesor Emil Vladkov, cije je imenovanje izazvalo proteste medju zaposlenima, svoju odluku da podnese ostavku, nakon samo cetrdeset dana na novom radnom mestu, obrazlozio je teskocama u sprovodjenju strukturnih promena, sukobima sa upravnim odborom i zdravstvenim problemima.


Njegov kratak boravak na mestu generalnog direktora obelezio je neuspesan pokusaj da se informativna redakcija stavi pod kontrolu programskog direktora, potom da se smanji odgovornost nezavisnih producenata, te da se finalizira ugovor o kupovini opreme koji se sada nalazi pod istragom javnog tuzioca.


Ove poslednje teskoce u menadzmentu posledica su veoma kritikovanog Zakona o radiju i televiziji, donetog 1998. godine, koji je oblast elektronskih medija u Bugarskoj ucinio ranjivim u odnosu na politicke pritiske.


Prema tom zakonu, generalne direktore Bugarske nacionalne televizije, BNT, i Bugarskog nacionalnog radija, BNR, bira Savet elektronskih medija, EMC. Generalni direktori predlazu kandidate za clanove upravnih odbora BNT-a i BNR-a ciji izbor potom odobrava EMC.


Medjutim, clanove EMC-a jednim delom bira predsednik drzave, a drugim Narodna skupstina, sto znaci da se clanovi ovog saveta biraju prema politickoj podobnosti. Slicno tome, generalnog direktora Bugarske telegrafske agencije, BTA, nacionalne novinske agencije, postavlja parlament.


U martu 2003. godine, direktor BTA-a Stojan Cesmedzijev, bio je prisiljen da podnese ostavku posle samo dva meseca provedena na tom polozaju. Cesmedzijev je bio veoma nepopularan jer je rukovodio drzavnom novinskom agencijom u vreme veoma teske krize u menadzmentu kompanije zbog cega je cak, u jednom trenutku, obustavila svoj rad po prvi put u svojoj stogodisnjoj istoriji.


Aktuelni direktor BNR-a Polja Stanceva je direktorka koja je najduze opstala na celu jednog od bugarskih elektronskih medija. Na tu duznost je imenovana 2001. godine, a zatim je prezivela promenu vlade te iste godine mada su mnogi strahovali da ce nakon promene na vlasti uslediti cistka u drzavnim medijima. Njen prethodnik Ivan Borislavov dao je ostavku posto se suocio sa velikim strajkom novinara samo dva meseca nakon njegovog stupanja na duznost generalnog direktora.


Novinari su se ostro usprotivili medijskom zakonu iz 1998. godine, koji je vec pretrpeo promene u nekoliko navrata, ali to nikada nije uradjeno nakon konsultacija sa profesionalnim novinarskim organizacijama.


"Nedavni problemi u BNT-u ukazuju na dve slabosti: regulatorne propise i menadzment", izjavila je Vesela Tabakova, profesor novinarstva na Univerzitetu u Sofiji. "Emil Vladkov je pokusao da uspostavi striktniju kontrolu nad novinarima u BNT-u, pri cemu je nezavisnim producentima dao zeleno svetlo da rade sta god hoce. Promene koje je on predlozio bi nezavisne producente postavile iznad zakona stvarajuci potencijalni propagandni ogranak za izvesne politicke interese."


Tabakova, koja se redovno konsultuje sa Savetom Evrope, smatra da je Vladkov povlacio takve poteze pod politickim i ekonomskim pritiscima koje su vrsili nezavisni producenti.


Politicari nisu nikada stvorili odgovarajuci regulatorni okvir za bivse drzavne medije koji bi podrazumevao odricanje od nekih od postojecih ovlascenja i uticaja, smatra Georgi Lozanov, bivsi clan Saveta elektronskih medija.


"Zakon iz 1998. godine je usvojen kao neka vrsta smokvinog lista kojim bi se umirile evropske institucije. Nikada nije postojala namera da se garantuje nezavisnost medija", kaze on. Kljucna reforma koja je potrebna da bi se drzavni mediji transformisali u javne medijske servise kao ni razdvajanje upravljacke od uredjivacke politike nisu bili sastavni deo ovog zakona.


Ni evropske institucije nisu impresionirane situacijom u bugarskom medijskom zakonodavstvu. Tokom proslogodisnje krize u BTA, sef pravne sluzbe Evropske medijske Unije, EBU, dr Verner Rumphorst, kritikovao je amandman koji je tada predlozen, tvrdeci da bi se time jedan los medijski zakon ucinio jos gorim.


Proslog meseca istaknuti zvanicnik Saveta Evropa Zozet Durije ukazala je na nereformisane medije kao jedan od glavnih problema sa kojima su suocava Bugarska.


Medjutim, Georgi Lozanov, bivsi clan EMC-a, kaze da su krizne situacije od pre nekoliko godina mozda posluzile da se parlament ubedi kako je trenutna situacija neodrziva: "Mislim da konacno shvataju kako trenutni status medija iskoriscavaju oni koji su u mogucnosti da pribegnu raznim rupama u zakonu radi zastupanja sopstvenih interesa – sto se, mozda, nece poklopiti sa interesima poslanika u parlamentu".


Lozanov je clan Bugarske medijske koalicije, BMC, uticajne profesionalne medijske organizacije, koja priprema nacrt novog zakona o radiju i televiziji ciji je cilj da resi postojece probleme u zakonskom okviru za rad medija.


U njihovom nacrtu zakona se prihvata uticaj javnosti na Savet elektronskih medija, predvidja se restrukturiranje BNT-a i BNR-a, razdvajanje upravljacke od uredjivackih funkcija i uvodjenje finansijskog nadzornog organa.


Drzavne subvencije moci ce da se koristie samo u oblasti javnih medijskih servisa. Trenutno, ta sredstva se mogu trositi na oglasivackom trzistu sto otvara mogucnosti za ozbiljnu korupciju.


BMC se nada da ce novi predlog zakona podneti parlamentu na usvajanje do kraja jula meseca.


Ako se to uistinu dogodi, takav zakon ce biti prvi bugarski medijski zakon ciji su nacrt izradili novinari, a ne politicari. Koalicija je iskazala uzdrzani optimizam. "Mi smo vodili preliminarne razgovore sa poslanicima u parlamentu i videli smo tu tracak nade", kaze Lozanov.


Albena Skodrova je slobodna novinarka iz Bugarske.