Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bugarska odustaje od gasenja reaktora

Sofija je u opasnosti da se konfrontira sa Evropskom unijom posle odustajanja od sporazuma o zatvaranju dva nuklearna reaktora.
By Elena Yonceva

Bugarska vlada je postavila nove uslove u vezi sa zatvaranjem dva reaktora u nuklearnoj elektrani u Kozloduju sto bi moglo da iskomplikuje prijem Bugarske u Evropsku uniju.


Pre citavu deceniju je na skupu G-7, organizacije najrazvijenijih zemalja sveta, predvidjeno da se cetiri od sest reaktora u Kozloduju zatvore. Medjutim, Sofija sada insistira na tome da bi Evropska unija trebalo da izvrsi pregled nuklearne elektrane ruske proizvodnje pre potpune implementacije programa gasenja reaktora. Bugarska je prilikom svoje prijave za clanstvo u Evropskoj uniji 1999. godine pristala da sprovede ovaj program.


Kozlodujska elektrana je od sustinske vaznosti za bugarsku privredu, a milioni dolara su potroseni za osavremenjivanje opreme tokom protekle decenije.


Prema Briselskom sporazumu potpisanom pre tri godine, dva od sest reaktora trebalo bi zatvoriti do 2003. godine, a zajednickim memorandumom je predvidjeno da se do kraja 2006. godine zatvore jos dva reaktora.


Vlada je 26. septembra saopstila da ce zatvoriti prva dva reaktora, kao sto je dogovoreno, do kraja godine, ali da ce ostali - treci i cetvrti reaktor - biti ugaseni nakon sto Evropska unija posalje tehnicki tim koji bi na licu mesta utvrdio da li reaktori zadovoljavaju propise o bezbednosti ili ne.


Bugarska vlada je zauzela ovakav stav posto je Medjunarodna agencija za atomsku energiju, IAEA, objavila najnoviji izvestaj o kozlodujskoj elektrani.


IAEA je prvi put izvrsila pregled elektrane 1992. godine. Agencija je ostro kritikovala sistem upravljanja i odrzavanja elektrane opisujuci ga kao nemaran i neadekvatan. Deset godina kasnije, posle dvadeset inspekcija koje je izvrsila IAEA i utrosenih 200 miliona dolara, Agencija je konacno dala prelaznu ocenu nuklearnoj elektrani u Kozloduju.


"Sadasnji standardi u kozlodujskoj nuklearnoj elektrani su na nivou poboljsanja ostvarenom u drugim elektranama iste generacije. Mnoge od bezbednosnih mera koje se primenjuju kod reaktora tri i cetiri prevazilaze one koje su neophodne za funkcionisanje i seizmicku bezbednost elektrane", kaze se u izvestaju Agencije objavljenom u junu ove godine.


Vlada je uverena da ce treci i cetvrti reaktor u Kozloduju ovoga puta proci proveru bezbednosti kod bilo kog ekspertskog tima. "Vodio sam evidenciju o svim inspekcijama od 1990. godine i isti eksperti, koji su kritikovali stanje u kome su se nalazili reaktori tada, sada tvrde da su svi problemi reseni", tvrdi ministar energetike Milko Kovacev.


Stavise, nuklearne elektrane sa istim ruskim reaktorima VVER 440 i dalje rade u Madjarskoj, Ceskoj, Slovackoj, Rusiji i Finskoj. Litvanija i Slovacka su zatvorili neke od svojih ruskih reaktora, ali su one modernizovane zadrzali u funkciji.


Kozloduj je od kljucne vaznosti za bugarsku ekonomiju jer ucestvuje u ukupnoj domacoj proizvodnji elektricne energije sa 40 odsto. Pored toga, Bugarska proizvodi 45 odsto ukupne elektricne energije koja se trosi u balkanskom regionu i izvozi je u Tursku, Grcku, Srbiju, Makedoniju, Albaniju i na Kosovo.


Procenjuje se da ce gasenje prva cetiri reaktora kostati 6,5 milijardi dolara zbog izgubljenog izvoza struje kao i uvoza kojim se mora nadomestiti manjak elektricne energije na domacem trzistu do koga ce u tom slucaju doci.


Bugarski gubici ce pruziti poslovnu priliku drugim snabdevacima energentima sto izaziva sumnje u nekim krugovima da motivi Evropske unije za gasenje reaktora ne proisticu samo iz razloga bezbednosti. "Tu se radi o lobiranju, a razlozi za prevremeno gasenje reaktora su iskljucivo ekonomski", kaze Emil Vapirev, predsednik bugarske regulatorne agencije za nuklearnu energiju. "Rusija i zemlje poput Francuske i Nemacke imaju izuzetan interes da prodaju elektricnu energiju na Balkanu."


Izvesna podrska bugarskom stavu se ipak pojavila u Briselu jer je dvadeset clanova evropskog parlamenta nedavno zatrazilo da Evropska unija posalje tehnicku komisiju da ispita stanje reaktora u Kozloduju.


"Posle Cernobila, cak i na sam pomen bilo kog istocnoevropskog reaktora pojavili bi se apeli da se oni ugase", kaze clan evropskog parlamenta Gordon Adam.


"Medjutim, takve reakcije su se zasnivale na pretpostavkama da je reaktore nemoguce modernizovati ili da zemlje u kojima se nalaze ne mogu to sebi finansijski da priuste."


Ured za ekologiju Evropske unije pomirljivo je reagovao na bugarsko saopstenje od 26. septembra. "Svakako, saslusacemo veoma pazljivo ono sto Bugarska ima da saopsti", izjavio je portparol Ema Odvin u intervjuu za Radio "Slobodna Evropa". "Zemlje-kandidati imaju pravo na to da se cuje sta imaju da kazu, i to ce zaista biti tako."


Ginter Ferhojgen, komesar zaduzen za prosirenje Evropske unije, rekao je da su bugarski napori usmereni na resavanje problema u Kozloduju vredni hvale, ali je dodao da odluke u vezi sa prijemom u Evropsku uniju ne donosi Evropska komisija, vec zemlje-clanice.


U ovoj neobicnoj izmeni uloga, cini se da Bugarska sada postavlja uslove po kojima ce pristati na prijem u Evropsku uniju. Ministar za evropsku integraciju, Meglena Kuneva, izjavila je da nece potpisati poglavlje o energetici u bugarskim pregovorima o prijemu u EU dok Brisel ne posalje inspektore. Bugarski parlament je takodje doneo deklaraciju prema kojoj se treci i cetvrti reaktor ne smeju zatvoriti pre prijema Bugarske u Evropsku uniju.


Javnost podrzava ovakav cvrst stav vlade jer mnogi smatraju da Brisel primorava zemlju na ekonomsku propast u zamenu za pristupanje Evropskoj uniji. Nedavno istrazivanje javnog mnjenja pokazalo je da se preko 75 odsto Bugara protivi zatvaranju starih reaktora, a da dve trecine podrzavaju odluku da se odlozi zatvaranje, cak i u slucaju da to odgodi prijem Bugarske u Evropsku uniju.


"Mi cemo svakako prihvatiti bilo kakvu tehnicku procenu", izjavio je predsednik Georgi Purvanov pozivajuci zemlje clanice Evropske unije da oforme neophodni ekspertski tim inspektora. "Ali, ako se utvrdi da su treci i cetvrti reaktor bezbedni, trebalo bi ih skinuti sa liste opasnih reaktora. Dajte Bugarskoj sansu!"


Elena Jonceva je slobodni novinar iz Sofije.