Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

BUGARSKA: NOVI MOMENTI U INOSTRANOJ POLITICI SOCIJALISTICKE VLADE

Novi lideri jasno stavljaju do znanja da nece krotko slediti politiku svojih prethodnika u pogledu Iraka ili Evrope.
By Albena Shkodrova

Nova bugarska vlada pod vodjstvom socijalista brzo je krenula u distanciranje od snazne podrske svojih prethodnika inostranoj politici Sjedinjenih Americkih Drzava, pogotovo u pogledu Iraka.


Ove nedelje, Ivajlo Kalfin, novi ministar inostranih poslova, jasno je stavio do znanja da je blizi odbijanju zahteva iz Vasingtona i Bagdada da Bugarska poveca svoj kontingent od 400 vojnika u Iraku posle 31. decembra, roka za povlacenje bugarskih trupa na osnovu odluke bugarskog parlamenta usvojene 5. maja ove godine.


Uz Kalfinovu izjavu islo je jos jedno iznenadjujuce saopstenje prema kome tek treba postici nacionalni konsenzus u vezi sa americkim vojnim bazama u Bugarskoj.


Oba saopstenja su u potpunoj suprotnosti u odnosu na cvrstu podrsku prethodne vlade desno od centra koaliciji pod americkim vodjstvom u Iraku i americkom vojnom prisustvu u Bugarskoj. Nova koaliciona vlada preuzela je vlast u avgustu nakon sto je Bugarska socijalisticka partija, BSP, dobila 31 odsto glasova, vise nego ijedna druga politicka stranka, na opstim izborima u junu ove godine.


BSP je, medjutim, morala da pregovara mesecima da bi uspostavila funkcionalan savez sa turskom manjinskom strankom Pokretom za prava i slobode, DPS, i sa bivsim vladajucim Nacionalnim pokretom "Simeon II", NDSV.


Odluka NDSV-a da se pridruzi novoj vladi se u javnosti smatralo garancijom da nova administracija nece skretati sa zacrtanog proevropskog i proamerickog spoljnopolitickog kursa.


Novi premijer Sergej Stanisev je, takodje, najpre, pokusao da uveri Bugare kako ce slediti postojecu politiku. Rekao je da ce Bugarska ostati predvidljiv i pouzdan partner Americi u pogledu njenog angazovanja u Iraku.


Prva poseta Sergeja Staniseva bila je odlazak u sediste Evropske unije u Briselu, koja je ukazivala da je on ostao posvecen ostvarivanju zacrtanog cilja u predvidjenom roku – clanstvo Bugarske u Uniji.


Da bi dokazala svoju posvecenost ovom cilju, BSP je takodje obecala da ce ubrzati usvajanje novog krivicnog zakona na kome je Brisel insistirao. Vladajuca stranka je prihvatila da usvoji predlog nacrta zakona koji je izradio NDSV u junu mesecu, odustajuci od ranijeg zahteva za novom javnom raspravom o tom pitanju. Medjutim, nakon ovih smirujucih gestova i izjava, Stanisev i Kalfin su jasno stavili do znanja da imaju sopstvene stavove o Iraku i Evropskoj uniji.


Parlament je smanjio broj bugarskih vojnika u Iraku sa 480 na 400 i izglasao odluku o njihovom povlacenju do kraja godine pod pritiskom BSP-a. U medjuvremenu je Stanisev odbijao da razjasni svoju poziciju u pogledu razmestanja bugarskih trupa.


Prosle nedelje Stanisev je rekao da je Bugarskoj potrebno da razmotri ovo pitanje sa medjunarodnim partnerima, dodajuci da Vasington nije zatrazio bilo kakvo produzavanje mandata bugarskih trupa.


Ipak, krajem prosle nedelje, kada je Kalfin priznao da je dobio takav zahtev od Amerike i Iraka, ministar inostranih poslova je izneo svoje cvrsto protivljenje takvoj odluci. "Ne bi trebalo da saljemo nove trupe", rekao je on.


Jos jedna nesuglasica se pojavila prosle sedmice kada su predsednik vlade i ministar inostranih poslova nazvali obecanje bivseg ministra inostranih poslova o uspostavljanju americkih vojnih baza u Bugarskoj "preuranjenim".


Solomon Pasi, koji sada predsedava skupstinskim odborom za inostranu politiku, saopstio je da ce se u Bugarskoj otvoriti tri americke vojne baze sa ukupno 2.000 do 3.000 vojnika.


Kalfin je, medjutim, naglasio da su pregovori o bazama jos uvek u pocetnoj fazi.


Mnogi mediji smatraju ove izjave iznenadjujucim, jer je NDSV oznacio americke vojne baze prioritetnim pitanjem dok je bio na vlasti vodeci javnu raspravu o tome citave dve godine.


Pored toga, nova vlada je takodje ukazala kako namerava da ponovno razmotri bugarski pristup clanstvu u Evropskoj uniji, koje je tradicionalno bilo pitanje gde je postojao nacionalni konsenzus.


Stanisev je nedavno rekao kako je Bugarskoj potrebno da se vise zalozi za sopstvene interese u procesu integracije.


Ako bi Evropska unija odlucila da odlozi prijem Bugarske, takav potez bio bi "nedosledan" jer je Sofija ucinila isto sto i novih deset zemalja clanica u pogledu priprema za clanstvo, tvrdi on.


Nista od ovoga, naravno, ne znaci da ce vlada pod vodjstvom socijalista zaista napraviti dramaticne promene u prioritetima bugarske inostrane politike, vec pre odslikava staromodan i naivan pristup bivsih komunistickih zvanicnika medjunarodnoj diplomatiji.


Albena Skodrova je direktor IWPR/BIRN projekta u Sofiji.